Kolege, tu ste? Po ovako lepom vremenu?
Network Protocols Quiz
Test your knowledge on network protocols and the OSI model with our engaging quiz. Whether you are a student, educator, or IT professional, this quiz is designed to challenge your understanding of crucial networking concepts.
Key Features:
- 123 questions covering various topics
- Multiple choice and checkbox formats
- Instant feedback on your answers
Protokol za kontrolu prenosa, TCP, radi:
Bez uspostavljanja veze
Sa ili bez uspostavljanja veze, po potrebi
Sa uspostavljanjem veze
Portovi na transportnom sloju OSI I TCP komunikacionih modela sluze za:
Odredjivanje prioriteta pri prosledjivanju paketa
Odredjivanje procesa za isporuku podataka
Odredjivanje optimalne putanje izmedju komunikacionih strana
Odredjivanje transportnog protokola koji se koristi
Dinamicko rutiranje se aktivira I ostvaruje koriscenjem:
Protokola na mreznom sloju
Protokola za rutiranje
Protokola koji se rutiraju (npr. Internet protokol)
Prevodjenje mreznihadresa putem portova (Network Address Port Translation, NAPT) neophodno je u situacijama kada postoji:
Vise javnig adresa I jedan clan u privatnoj mrezi
Vise clanova u privatnoj mrezi I jedna javna adresa
Potreba za velikim brojem paralelnih veza
Jedinica za adresovanje na nivou transportnog sloja je:
Fizicka (MAC) adresa
Interface
Port
Logicka (IP) adresa
Uniformni lokator resursa (URL) koji podrazumeva autentifikaciju korisnika za pristup resursu sadrzi simbol:
!
?
@
&
U osnovne tipova sadrzaja Veb sajtova spadaju:
Veb prezentacije
Veb aplikacije
Veb protokoli
Farme servera
Veb brauzeri
Osnovna jedinica podataka protokola na mreznom sloju je:
Okvir
Paket
Segment
U dokumentu kojim se opisuje uvodjenje novog servisa u racunarsku mrezu pominju se protokoli H.323 I SIP. Najverovatnije je u pitanju:
Veb Intranet
Protokol za prenos fajlova
Internet telefonija
Neka od polja u zaglavlju segmenta TCP protokola su:
Port posiljaoca
Kontrolna suma
Sirina prozora
TTL (preostali broj skokova)
IP adresa primaoca
Korisnik je koriscenjem Telnet protokola zadao sledecu naredbu: bash-4.1# rm -rf / Naredba je serveru prosledjena na sledeci nacin:
U delovima, nakon unosa svakog novog karaktera
Odjednom, nakon pritiska tastera Enter
Na kraju sesije, zajedno sa svim ostalim naredbama
Sledeci servisi Interneta (Veb, elektronska posta) podrazumevaju koriscenje:
Protokola za kontrolu prenosa, TCP
Protokola korisnickih dijagrama, UDP
Protokola za prenos fajlova, FTP
Slanjem podataka putem formulara (korisnik: petar; lozinka: ******; [prijavljivanje]) korisnikov Veb brauzer je otisao na adresu: http://adresa.servera/prijava.php?korisnik=petar&lozinka=abc123 Moze se zakljuciti da je koriscen metod HTTP protokola:
PUT
HEAD
POST
GET
(?) Podrska za transporni sloj OSI I TCP/IP komunikacionih modela najcesce je realizovana na nivou:
Korisnickih aplikacija
Operativnog sistema
Hardvera mreznog interfejsa
U slucaju utvrdjivanja ostecenja primljenog datagrama, protokol korisnickih datagrama (UDP) podrazumeva sledecu akciju:
Odbacivanje segmenta I slanje zahteva sa ponovnim slanjem segmenta
Odbacivanjem segmenta
Prosledjivanje segmenta prijemnoj aplikaciji
Klijentska komponenta DNS servisa nosi naziv:
DNSC
Resolver
Hosts file
Netconf
Rucni unos zapisa tabele rutiranje od strane administratora mreze naziva se:
Staticno rutiranje
Komutacija na sloju veze
Dinamicko rutiranje
Na primeru adrese elektronske poste: primalac@domen.srb lokalni deo adrese cini:
Znak @
Srb
Primalac
Domen
Pri koriscenju POP3 protokola za pristup elektronskom postanskom sanducetu zadavanjem naredbe DELE izvrsice se:
Delegiranje nadleznosti nad porukom
Uklanjanje poruke iz sanduceta
Oznacavanje poruke za brisanje na kraju sesije
Danas je na raspolaganju:
Zanemarljiv broj javnih adresa Internet protokola
Oko 2 milijarde javnih adresa Internet protokola
Veliki broj javnih adresa Internet protokola
Mrezni prolaz (Gateway) ima osnovnu funkciju:
Omogucavanja komunikacije izmedju susednih racunarskih mreza
Prevodjenja mreznih adresa
Davanja mrezne konfiguracije clanovima
Filtriranja paketa po razlicitim parametrima
Najpopularnija softverska realizacija serverske strane Veb servisa danas je:
Firefox
Apac
HTTP protokol
Hosts fajlovi danas su:
Prevazidjeni uvodjenjem DNS servisa
Jos uvek aktuelni, sa nizim prioritetom od DNS servisa
Jos uvek aktuelni, sa visim prioritetom od DNS servisa
(?) U osnovne softverske realizacije na sloju aplikacije spadaju:
Mrezni protokoli
Operativni sistem
Aplikacije
Servisi
Osnovna uloga telnet servisa jeste da omoguci:
Prenos velikih fajlova
Sinhronizaciju vremena na racunarima
Rad na udaljenim racunarima
Protokoli za rutiranje koji ne formiraju topologiju celokupne mreze, vec samo imaju informaciju o susednim ruterima, nazivaju se:
Protokoli koji koriste stanje veza
Eksterni protokoli za rutiranje
Interni protokoli za rutiranje
Protokoli zasnovani na vektorima udaljenosti
Protokol za kontrolu prenosa (TCP) funckionise na:
Sloju veze podataka
Fizickom sloju
Transportnom sloju
Sloju aplikacije
Mreznom sloju
U privilegovane portove spada opseg:
65.536 - 127.000
0 - 1.023
1.024 - 49.151
49.152 - 65.535
Jedan od danas najpopularnijih pristupa kod distribuirane obrade podataka je:
Mejn-frejm, iliti popularnije, majne-frajme
Klijent-server
Sloj aplikacije
Referentni model
Za odredjivanje rute paketa najvazniji parametar zaglavlja je odredisna adresa koja se uporedjuje sa zapisima iz:
ARP tabele
Tabele rutiranja
Baze DNS servera
U slucaju da ruter u tabeli rutiranja nema zapis o mrezi kojoj pripada odredisna adresa primljenog paketa, kao ni zapis o podrazumevanoj ruti, ruter ce paket:
Premestiti u bafer za cekanje
Odbaciti
Vratiti posiljaocu
Poruke ICMP protokola se inkapsuliraju u poruke:
Protokola za prenos fajlova, FTP
Protokola za kontrolu prenosa, TCP
Internet protokola
(?) Protokol koji omogucava realizaciju servisno orijentisane arhitekture na HTTP protokolu je:
PHP
SOAP
ASP
JSP
Polje TTL u zagljavlju paketa Internet protokola oznacava:
Preostali broj dozvoljenih skokova paketa
Preostali broj bitova za sadrzaj paketa
Preostalo vreme dozvoljenog postojanja paketa
Protokol za dinamicko podesavanje domacina (DHCP) koristi se u lokalnim racunarskim mrezama za:
Dinamicko odredjivanje hardverske konfiguracije
Brzo podesavanje transportnih protokola
Podizanje nivoa bezbednosti clanova
Automatizovano dodeljivanje adresa Internet protokola
Uredjaj sa podrskom za rad na mreznom sloju je:
Pojacivac signala
Ruter
Komutator
Za koriscenje medjunarodnih simbola u poruka elektronske poste, kao I za dodavanje fajlova poruka, potrebno je koristiti:
MIME
Veb mejl
IMAP
(?) Ukoliko zelimo da odredjenu racunarsku mrezu podelimo na dve manje mreze, to ce se na mreznu masku rezultovati u vidu:
Izmene jednog bita sa vrednosti 1 na vrednost 0
Invertovanja svih bitova u delu koji odredjuje clana
Invertovanja svih bitova u delu koji odredjuje mrezu
Izmene jednog bita sa vrednosti 0 na vrednost 1
U osnovne zadatke transportnog sloja OSI I TCP/IP komunikacionih modela spadaju:
Pronalazenje optimalne rute do odredista
Ostvarivanje virtualne veze
Ispitivanje dosputnosti komunikacionog medija
Segmentacija podataka
Prijem I isporuka podataka aplikaciji
Prevodjenje bitova u odgovarajuce elektricne signale
Iskljuciva disjunkcija je jedna od logickih operacija koje se koriste u radu sa Internet protkolom. Njenim koriscenjem se prvenstveno omogucava utvrdjivanje:
Broj skokova izmedju posiljaoca I primaoca
Pozicija na kojoj se bitovi dva nizda razlikuju
Optimalne putanje izmedju vise mogucih
Komunikacione putanje (rute) koje treba iskljuciti ako moguce
Vrednost porta ima bitsku duzinu:
48
16
8
128
32
(?) Koriscenje prevodjenja mreznih adresa (NAT) mora se koristiti za povezivanje clanova sledecih mreza sa Internetom:
192.168.0.0/16
172.16.0.0/12
128.0.0.0/8
16.0.0.0/8
224.0.0.0/4
10.0.0.0/8
Vreme potrebno za uskladjivanje informacija izmedju svih rutera u mrezi naziva se:
Time to Live
Vektor udaljenosti
Vreme konvergencije
Protokol na ciji naziv ukazuje skracenica SNMP koristi se za:
Prenos velikih fajlova
Administriranje mreze
Prenos elektronske poste
(?) Adresa Internet protokola I mrezna maska se dodeljuju:
Operativnom sistemu
Mreznom interfejsu
Pojedinacnim aplikacijama
Umrezenom racunaru
Podrazumevani transporni protokol koga koristi SMTP protokol je:
UDP
HTTP
POP3
IMAP
TCP
Veb servis Internet mreze je nastao:
1980. godine
2001. godine
1960. godine
1991. godine
Jedan od tipova jednosmerne asinhrone video-konferencije putem Internet mreze naziva se:
Broadcasting
Internet telefonija
Webcasting
Ukoliko odredisna adresa primljenog paketa ne pripada ni jednoj od pojedinacno definisanih mreza u tabeli rutiranja, ruter ce paket:
Prosledicit koriscenjem slucajno odabrane rute
Proslediti koriscenjem podrazumevane rute
Vratiti posiljaocu
Bitska duzina zaglavlja segmenata TCP protokola je:
Promenljiva
Fiksna (32 bita)
Fiksna (160 bitova)
Klase mreznih adresa su zamenjenje beskalsnim adresovanjem:
2001. godine
1993. godine
2011. godine
1981. godine
Najcesce korisceni protokol na mreznom sloju je:
Protokol za kontrolu prenosa (TCP)
Internet protokola (IP)
Eternet protokol
Sledeci servisi Interneta (VoIP, video konferencije) podrazumevaju koriscenje:
Protokola korisnickih datagrama (UDP)
Protokola za kontrolu prenosa (TCP)
Protokola za prenos fajlova (FTP)
Adrese Internet protokola cetvrte verzije iz opsea 224.0.0.0/4 namenje su za:
Adresovanje visestrukih primaoca
Adresovanje javno vidljivih clanova Interneta
Restauracija konfiguracije koriscenjem zastitne kopije
Adresovanje I aktiviranje mreznih interfejsa rutera
Krosicenje protokola za rutiranje
Rucni unos rute od strane administratora
Automatsko otkrivanje putem Internet protokola
Koriscenje ICMP protokola
Paketi Internet protokola se nazivaju:
Segmenti
Datagrami
Okviri
Automatizovani unos zapisa u tabelu rutiranja naziva se:
Dinamicko rutiranje
Staticko rutiranje
Komutacija na sloju veze
Za normalno funckionisanje servisa elektronske poste na Internetu neophodne je koriscenje:
Protokola koji nude sifrovanje podataka
Desktop klijenata
Sistema domenskih imena
IMAP protokola
U registrovane opsege spada opseg:
65.536 - 127.000
0 - 1.023
1.024 - 49.151
49.152 - 65.535
(?) Postojanje visestrukih mreznih prolaza ka istoj odredisnoj mrezi I sa istom metrikom najcesce ukazuje na:
Gresku u podesavanju rutera
Balansiranje opterecenja
Primenu visestrukih protokola za rutiranje
U korisnicke (kratkotrajne) portove spada opseg:
65.536 - 127.000
0 - 1.023
1.024 - 49.151
49.152 - 65.535
Za uspostavljanje veze kod TCP protokola potrebno je koriscenje:
Tri segmenta bez korisnickih podataka
Pomocnog protokola na mreznom sloju (ICMP)
Komunukacione infrastrukture visokih performansi
Najvaznija funckionalnost DNS-a je:
Prevodjenje logickih adresa u fizicke
Prevodjenje simbolickih imena u adrese Internet protokola
Prevodjenje portova u adrese aplikacija
Varijanta upotrebe protokola za prenos fajlova (FTP) koja za zastitu podataka koristi SSL/TLS protokol oznaca se skracenicom:
FTPS
FTP/TLS
SFTP
Paketi TCP protokola se uglavnom inkapsuliraju direktno u:
Eternet okvire
Datagrame Internet protokola
Pakete HTTP protokola
(?) Prednost JSON sistema za kodovanje podataka u odnosu na XML je:
Otvorenost standarda
Manji udeo sistemskih podataka
Pripadnost jezicima za oznacavanje
Pojam 'visestruko udomljavanje' (multihoming) oznacava:
Protokole koji funkcionisu na vise slojeva OSI I TCP/IP modela
Pripadnost racunara visestrukim racunarskim mrezama
Pakete koji su poslati visestrukim primaocima
U slucaju da je u tabeli rutiranja definisano vise mreza kojim odredisna adresa prijema paketa pripada (na primer, odredisna adresa je 192.168.12.34, a zapisi za mreze 192.168.0.0/16 I 192.168.12.0/24) iskoristice se:
Podrazumevana ruta (0.0.0.0/0)
Ruta sa manjim brojem bitova mrezne maske
Ruta sa vecim brojem bitova mrezne maske
Proces podele podataka sa sloja aplikacije na delove pogodne za transport putem TCP protokola naziva se:
Fragmentacija
Segmentacija
Podmrezavanje
Termin Message Transfer Agent (MTA) oznacava deo servisa elektronske poste vezan za:
Server
Klijenta
Protokol
Podrazumevano vreme vazenja informacija koje pruza DNS server je:
Trajno
Jedan dan
Jedan sat
Deset dana
U domenskom imenu www.singidunum.ac.rs domen najvise nivoa je:
Rs
Ac
Www
Sistem domenskih imena (DNS) realizovan je u arhitekturi:
Klijent-server
Ravnopravnih clanova
Mejn-frejm, iliti popularnije, majne-frajme
(?) U slucaju da modul Internet protokola pre slanja paketa utvrdi da se odredisna adresa ne nalazi u lokalnoj mrezi, za slanje ce se iskoristiti:
Logicka adresa primaoca
Logicka adresa mreznog prolaza
Fizicka adresa primaoca
Nece se koristiti logicka adresa
Fizicka adresa mreznog prolaza
Nece se koristiti fizicka adresa
Transportni sloj OSI I TCP/IP komunikacionih modela zaduzen je za ostvarivanje komunikacije izmedju:
Aplikacija na udaljenim racunarima
Susednih I nesusednih racunarskih mreza
Cvorova u lokalnoj mrezi
Osnovni zadatak mreznog sloja OSI I TCP/IP komunikacionih modela je:
Medjumrezno adresovanje
Odredjivanje komunikacionih procesa na sistemima koji komuniciraju
Adresovanje u lokalnim racunarskim mrezama
Opseg adresa Internet protokola 127.0.0.0/8 namenjen je za:
Upotrebu unutar lokalnog autonomnog sistema
Upotrebu unutar lokalne mreze
Upotrebu unutar lokalnog racunara (narocito kad shvatimo da smo previse dobri u 'Kaunter Strajku' tako da je jedini protivnik dostojan nas mi sami)
Upotrebu u eksperimentalne svrhe
Metriku RIP protokola za rutiranje cini:
Pouzdanost veze
Opterecenje komunikacionih kanala
Broj posrednika
Brzina komunikacionih kanala
(?) U delove adrese Internet protokola cetvrte verzije spadaju:
Deo koji odredjuje clana mreze
Deo koji odredjuje mrezu
Deo koji odredjuje fizicku adresu
Deo koji odredjuje verziju protokola
Deo koji odredjuje preostalo vreme postojanja paketa
Podrazumevani protokol za koriscenje Veb servisa je:
HTTP
FTP
SMTP
WWW
(?) Proces podele datagrama od strane Internet protokola na delove u cilju zadovoljenja MTU ogranicenja u posrednoj mrezi je:
Segmentacija
Paketski prenos
Fragmentacija
Istrazivanje pokazuju da od ukupnog broja poslatih pisama za elektronsku postu sledeci udeo cine nezeljene (spam) poruke:
Preko 80%
Oko 50%
Oko 20%
Oko 10%
Elektronska posta je u upotrebi vec:
40 godina
30 godina
20 godina
10 godina
Administrator mreze zeli da korisnicima omoguci sinhronizovanu glasovnu komunikaciju koriscenjem racunarske mreze. U ovu svrhu ce aktivirati:
VoIP
HTTP
TCP
Za prevodjenje logickih adresa u fizicke zaduzen je:
ARP protokol
Sistem domenskih imena
Internet protokol
Protokoli za rutiranje koji formiraju topologiju celokupne mreze nazivaju se:
Interni protokoli za rutiranje
Eksterni protokoli za rutiranje
Protokoli zasnovani na vektorima udaljenosti
Protokoli koji koriste stanje veza
(?) Ukoliko se uporedjivanjem lokalne I odredisne adrese utvrdi postojanje razlike na jednom bitu poslednjeg okteta, a lokalna mrezna maska pripada klasi C, slanje paketa ce se:
Izvrsiti posredstvom mreznog prolaza
Izvrsiti direktno
Odloziti za slucajno odabran broj milisekundi
U osnovne nacine za dodavanje ruta u tabelu rutiranja spadaju:
Koriscenje ICMP protokola
Restauracija konfiguracije koriscenjem zastitne kopije
Rucni unos rute od strane administratora
Adresovanje I aktiviranje mreznih interfejsa rutera
Automatsko otkrivanje putem Internet protokola
Koriscenje protokola za rutiranje
U neke od mehanizama za sprecavanje petlji rutiranja kod RIP protokola spadaju:
Podela horizonta
Podela horizonta sa koriscenjem stanja veza
Udaljenost od 32 skoka
Podela horizonta sa zatrovanim povratnim rutana
Ukoliko nakon podizanja operativnog sistema racunara njegov mrezni interfejs ima adresu iz opsega 169.254.0.0/16 to obicno ukazuje na:
Staticki zadatu adresu
DNS kao izvor zadate adrese
Probleme u radu servisa adresovanja
DHCP kao izvor zadate adrese
(?) Adrese dobijene putem protokola za dinamicko podesavanje domacina (DHCP) veze:
Do iskljucivanja racunara sa mreze
Za sva naredna povezivanja na tu mrezu
Dogovoreni vremenski period
Prioritet jedne rute u odnosu na ostale odredjuje se:
Kasnjenjem komunikacionih kanala koje koristi
Njenom pouzdanoscu
Metrikom rute
Brzinom komunikacionih kanala koje koristi
Brojem skokova
Pre uvodjenja servisa domenskih imena (DNS) u tu svrhu je koriscen:
DHCP servis
ARP protokol
Hosts fajl
Tokom prenosa paketa kroz visestruke racunarske mreze (bez koriscenja prevodjenja adresa - NAT), od posiljaoca do primaoca, menjace se:
Logicke adrese
Simbolicke adrese
Fizicke adrese
Uvodjenje klasa mreza (1981. godina) dovelo je do:
Odredjivanja velicine mreze na osnovu prvih bitova adrese
Privremenog prekida u radu Internet mreze
Potrebe za uvodjenjem mrezne maske
Smanjenja broja slobodnih adresa
Mrezni administrator zeli da zabrani korisnicima koriscenje torent aplikacija. Utom cilju na Firewall sistemu pokusava da zabrani koriscenje portova iz opsega 64.000 do 128.000. Firewall sistem odbija da prihvati zadato pravilo za filtriranje saobracaja. Najverovatniji izvor problema je:
Portovi se ne mogu koristiti za filtriranje saobracaja
Firewall sistem nije ispravan
Zadati opseg portova nije validan
Na sistemu postoji pravilo koje dozvoljava koriscenje navedenih portova
Adrese Internet protokola cetvrte verzije imaju bitsku duzinu od:
64 bita
128 bita
32 bita
48 bita
8 bitova
256 bitova
16 bitova
U slucaju potrebe za slanjem podataka visestrukim primaocima moze se koristiti:
ICMP protokol
IGMP protokol
IPX/SPX stek protokola
Sadrzaj fajlova koji se prenose putem FTP protokola kroz komunikacioni kanal putuje:
U sifrovanom obliku
U otvorenom obliku
I sifrovanom ili otvorenom obliku, zavisno od segmenta putanje
(?) Ukoliko zelima da izvrsimo asinhroni prenos fajla izmedju udaljenih racunara, u tu svrhu mozemo iskoristiti sledeci protokol:
NFS
FTP
SMTP
Skup mreza koje koriste javne adrese Internet protokola, a cije je administriranje povereno jednoj organizaciji naziva se:
Internet provajder
Autonomni sistem
Intranet
Super mreza
Termin Message User Agent (MUA) oznacava deo servisa elektronske poste vezan za:
Protokol
Server
Klijenta
Koriscenjem alata za snimanje mreznog saobracaja uhvacen je paket ICMP protokola. Kao verovatni izvor ovog paketa moze se uzeti:
Neki protokol za rutiranje
Alat ping
Sistem za prenos fajlova
(?) U parametre koji se dodeljuju clanovima mreze putem protokola za dinamicko podesavanje domacina (DCHP) spadaju:
Firewall pravila za mrezu
Adresa podrazumevanog mreznog prolaza
Port transportnog protokola
Adresa Internet protokola
Mrezna maska
Adrese aktivnih clanova u mrezi
Telnet je zbog bezbednosnih razloga u osetljivim sistemima zamenjen:
FTP protokolom
SNMP protokolom
SSH protokolom
U situacijama kod kojih nema potrebe za zakljucavanjem resursa, vec je moguce paralelno koriscenje, bolje performanse se mogu ostvariti primenom:
Iterativne obrade zahteva
Ni jednim od navedenih
Konkurentne obrade zahteva
(?) Pouzdanost se kod TCP protokola ostvaruje postovanjem sledecih pravila:
Redosled primljenih segmenata se moze menjati
Primalac obavestava posiljaoca o segmentima koje nije primio
Visestruko primljeni segmenti se odbacuju
Mora postojati potvrda prijema segmenata
Svi segmenti se salju dvostruko, u cilju provere ostecenja
Osteceni segmenti se ispravljaju (ukoliko je moguce)
Osteceni segmenti se odbacuju
Mrezna arhitektura u kojoj se terminali koriste za korisnicki interfejs a sva obrada se odvija na jednom, centralnom racunaru je:
Mreza ravnopravnih clanova
Mejn-frejn, iliti popularnije, majne frajme
Klijent-server
Servisno orijentisana arhitektura
Staticko rutiranje je efikasno kod:
Mreza svih velicina I frekvencija
Manjih I staticnih mreza
Velikih I dinamicnih mreza
Za isporuku paketa u lokalnoj mrezi koriste se:
Logicke adrese
Fizicke adrese
Simbolicke adrese
Micko travar
Protokoli SMB I CIFS najcesce se koriste na operativnim sistemima:
Mac OS
MS Windows
UNIX
U slucaju da klijent sa Veb serverom komunicira na portu 443, podrazumeva se koriscenje:
SSL/TLS protokola
HTTP protokola
Savremenih Veb brauzera
Telnet servis je izgradjen na kojoj softverskoj arhitekturi?
Mejn-frejm, iliti popularnije, majne frajme
Klijent-server
Mreza ravnopravnih clanova
Za izradu I odrzavanje Veb sajtova danas se cesto koriste:
Sistemi za podrsku u odlucivanju
Sistemi za optimizaciju za pretrazivace
Sistemi za upravljanje sadrzajem (CMS)
(?)
Konkurentne obrade zahteva
Mejn-frejm arhitekture
Iterativne obrade zahteva
Fine acknowledgment
Raskid veze kod TCP protokola
Triple play, uuuuu kinky
Prosledjivanje portova
Prevodjenje mreznih adresa
FTPES (FTP preko eksplicitnog SSL-a)
Ruteru R3
Ruterima R2 I R3 naizmenicno
Ruteru R2
Ruteru R2 ili R3, zavisno od opterecenja kanala
POST
DELETE
GET
HEAD
{"name":"Kolege, tu ste? Po ovako lepom vremenu?", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Test your knowledge on network protocols and the OSI model with our engaging quiz. Whether you are a student, educator, or IT professional, this quiz is designed to challenge your understanding of crucial networking concepts.Key Features:123 questions covering various topicsMultiple choice and checkbox formatsInstant feedback on your answers","img":"https:/images/course3.png"}