Ekonomika industrije II kolokvijum
Ekonomika Industrije II Kolokvijum
Pripremite se za kolokvijum iz Ekonomike industrije II kroz ovaj sveobuhvatni kviz! Ovaj kviz je dizajniran kako bi vam pomogao da testirate svoje znanje iz kljuĝnih tema koje se odnose na industrijsku politiku, investicije i efikasnost proizvodnje.
Ukljuĝuje pitanja o:
- Lisabonskoj strategiji
- finansijskim izvorima
- kapacitetima industrije
- efikasnosti i produktivnosti
Unija je 2001.godine Lisabonskoj strategiji dodala dimenziju:
Promovisanja MSP-a I preduzetništva
Razvoja eksternih tržišta
Zaštite životne sredine
Razvoja prerađivaĝke industrije
Inovacije I ekološki rast predstavljaju dva kljuĝna stuba:
Lisabonske strategije
Strategije razvoja zemalja BRIK-a
Strategije Evropa 2020
Strategije razvoja Evropske zajednice
Obim investicija zavisi od:
Donje granice akumulacije
Veliĝine I strukture BDP-a
Motiva investiranja
Gornje granice investiranja
Podela investicija na privredne I neprivredne izvršena je prema:
Nastanku
Uticaju na rast nacionalnog dohotka po stanovniku
Tehniĝkoj strukturi
Nameni
Podela izvora finansiranja investicija u industriji na interne I eksterne izvršena je prema:
Nastanku
Roĝnosti
Vlasništvu
Tehniĝkoj strukturi
Akcijski kapital spada u:
Sopstvene izvore finansiranja
Eksterne izvore finasiranja
Tuđe izvore finansiranja
Zajedniĝka ulaganja
Najsigurnija osnova za izvršenje zadataka industrijskih preduzeća I najjeftiniji izvori finansiranja su:
Tuđi izvori finansiranja
Sopstveni izvori finansiranja
Eksterni izvori finansiranja
Investicioni krediti
Najpovoijniji oblik angažovanja stranog kapitala u procesu finansiranja industrijskog razvoja su:
SDI (strane direktne investicije)
Bankarski zajmovi
Komercijalni krediti
Portfolio investicije
Metode za ocenu efikasnosti investicija u industriji koje uvažavaju vremenski koncept novca su:
Statiĝke metode
Makroekonomske metode
Mikroekonomske metode
Dinamiĝke metode
Odnos ostvarenog obima proizvodnje I broja radnika predstavlja naturalno iskazanu:
Produktivnost
Ekonomiĝnost
Rentabilnost
Raĝunovodstvenu stopu prinosa
Neto sadašnja vrednost (NSV) spada u:
Statiĝke metode
Makroekonomske metode
Dinamiĝke metode
Mikroekonomske metode
Proizvodni fondovi se sastoje iz:
Osnovnih sredstava I sredstava za rad
Osnovnih I obrtnih sredstava
Obrtnih sredstava I predmeta rada
Sirovna, repromaterijala I građevinskih objekata
Sredstva za rad spadaju u:
Osnovna sredstva
Obrtna sredstava
Inermedijarna dobra
Opticajni kapital
Zalihe spadaju u:
Osnovna sredstva
Intermedijarna dobra
Fiksni kapital
Obrtna sredstva
Sa stanovišta eksploatacije, osnovna sredstva se dele na:
Proizvodna I neproizvodna
Građevinske objekte I oruđa za rad
Sredstva u upotrebi I sredstva van upotrebe
Privatna I javna
Odnos osnovnih sredstava I proizvodnje predstavlja:
Reciproĝnu vrednost kapitalnog koeficijenta
Naturalno iskazana osnovna sredstva
Kapitalni koeficijent
Naturalno iskazana obrtna sredstva
Podela obrtnih sredstava na zalihe, prava I novĝana sredstva, izvršena je prema:
Prirodi tražnje
Pojavnom obliku
Sa stanovišta formiranja
Nameni
Efikasnost korišćenja obrtnih sredstava najĝešće se izražava:
Koeficijentom njihovog obrta
Kao koeficijent kratkoroĝne likvidnosti
Stepenom odstupanja zaliha od minimalno potrebnih
Kapitalnim koeficijentom
Stepen iskorišĝenja kapaciteta se procentualno izražava odnosom:
Ostvarene prema mogućoj proizvodnji
Osnovnih prema obrtnim sredstvima
Zaliha gorotovih proizvoda I zaliha poluproizvoda
Naturalno iskazanih I vrednosno iskazanih osnovnih sredstava
Maksimalna mogućnost rada, u tri ili ĝetiri smene, u toku cele godine bez zastoja, predstavlja:
Realni kapacitet
Ostvareni kapacitet
Tehniĝki (ugrađeni) kapacitet
Optimalni kapacitet
Stvarni stepen korišćenja kapaciteta u određenom vremenskom periodu predstavlja:
Proizvodni kapacitet
Ostvareni kapacitet
Teorijski kapacitet
Optimalni kapacitet
Metod analize ĝasova rada spada u:
Mikroekonomske metode merenja stepena korišćenja kapaciteta
Makroekonomske metode merenja stepena korišćenja kapaciteta
Metode utvrđivanja stepena integralnog korišćenja kapaciteta
Metode utvrđivanja optimalnog kapaciteta
Metod maksimalne meseĝne proizvodnje spada u:
Mikroekonomske metode merenja stepena korišćenja kapaciteta
Metode utvrđivanja stepena integralnog korišćenja kapaciteta
Makroekonomske metode merenja stepena korišćenja kapaciteta
Metode utvrđivanja optimalnog kapaciteta
Industrijsku politiku kao viziju budućeg razvoja industrije, definisalo je:
Ministarstvo za industriju SAD-a
Japansko ministarstvo za industriju l trgovinu
Kinesko ministarstvo za industriju
Nemaĝko ministarstvo za industriju l trgovinu
Industrijska politika zemlje određena je:
Osnovnom koncepcijom razvoja I državnom intervencijom
Proizvodnom orijentacijom I strategijom industrijskog razvoja
Strategijom industrijskog razvoja, osnovnom koncepcijom razvoja I instrumentima trgovinske politike
Osnovnom koncepcijom razvoja, proizvodnom orijentacijom I strategijom industrijskog razvoja
Izbor osnovnih ciljeva razvoja u narednom, obiĝno dugoroĝnom periodu predstavlja:
Proizvodnu orijentaciju
Koncepciju razvoja privrede i/ili industrije
Strategiju razvoja
Ništa od navedenog
Industrijska politika predstavlja:
Operacionalizovanu strategiju razvoja
Operacionalizovanu koncepciju razvoja
Operacionalizovanu proizvodnu orijentaciju
Ništa od navedenog
Osnovni cilj formulisanja industrijske politike je:
Izmena strukture industrije
Poboljšanje organizacije industrijskih preduzeća
Unapređenje ukupnog industrijskog razvoja
Unapređenje razvoja primarnog industrijskog sektora
Moderne industrijske politike moraju biti:
Usmerene na podršku perspektivnim industrijama
Usmerene na zaštitu ugrođenih industrija
Usmerene na unapređenju prerađivaĝkog sektora
Odmerena kombinacija podrške perspektivnim I pomoći ugroženim industrijama
Podela industrijske politike na opštu I sektorsku izvršena je sa stanovišta:
Vremena
Strateške opredeljenosti
Ekonomskog interesa
Obuhvatnosti
Podela industrijske politike na odbramnenu, politiku adaptacije I razvojno orijentisanu izvršena je sa stanovišta:
Strateške opredeljenosti
Vremena
Obuhvatnosti
Ekonomskog interesa
Instrumenti industrijske politike ĝije dejstvo ne zavisi od korisnika industrijske politike spadaju u:
Pasivne instrumente industrijskc politike
Indikativne instrumente industrijske politike
Aktivne instrumente industrijske politike
Opredeljene instrumente industrijske politike
Nosioci industrijske politike utiĝu na proces donošenja odluka u preduzećima:
Aktivnim instrumentima industrijske politike
Pasivnim instrumentima industrijske politike
Indikativnim instrumentima industrijske politike
Opredeljenim instrumentima industrijske politike
Dejstvo instrumenata industrijske politike može biti:
Aktivno ili pasivno
Odbrambeno I razvojno
Opredeljeno I indikativno
Adaptivno ili razvojno
Osnivanjem državnih preduzeća država na razvoj industrije utiĝe:
Direktno
Indirektno
Dajući proizvodne dozvole
Uĝešćem u vlasništvu
Potreba stvaranja zajedniĝkog tržišta roba, kapitala radne snage u EU, uslovljavala je stvaranje:
Selektivno usmerene industrijske politike
Sektorski orijentisane industrijske politike
Nadnacionalne industrijske politike
Aktivne industrijske politike
{"name":"Ekonomika industrije II kolokvijum", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Pripremite se za kolokvijum iz Ekonomike industrije II kroz ovaj sveobuhvatni kviz! Ovaj kviz je dizajniran kako bi vam pomogao da testirate svoje znanje iz kljuĝnih tema koje se odnose na industrijsku politiku, investicije i efikasnost proizvodnje.Ukljuĝuje pitanja o:Lisabonskoj strategijifinansijskim izvorimakapacitetima industrijeefikasnosti i produktivnosti","img":"https:/images/course2.png"}