Samonikle I jestive biljke ( Marko Stevanović)

A vibrant illustration of various edible plants and herbs in a natural setting, showcasing their diversity and beauty, with a soft focus on the background to emphasize the plants.

Discover the World of Edible Plants

Test your knowledge about samonikle and edible plants with this engaging quiz. From their nutritional benefits to the dangers of misidentification, you'll learn fascinating facts about various species.

Join the fun and challenge yourself to:

Identify plants based on their descriptions
Learn about their uses in cooking and medicine
Understand the potential risks of consumption

35 Questions9 MinutesCreated by HarvestDew274

Odaberite taĝan naziv biljke sa fotografije.

Ima 10 puta više vitamina C od zelene salate.
Veće koliĝine su otrovne.

Jagorĝevina, jaglac ( lat. Primula vulgaris )

Divlja salata ( lat. Lactuca virosa )

Jelenski jezik, jelenjak ( lat. Asplenium scolopendrium )

Gavez ( lat. Symphytum officinale )

2. Višegodišnja zeljasta biljka koja može narasti do 2m. Stabiljka je uspravna,šuplja,obrasla sitnim dlaĝicama. Za 1h branja može se nabrati I do 10kg.

Divlja salata ( lat. Lactuca virosa )

Kiprovina, vrbica ( lat. Epilobium anguistifolium )

Cigansko perje, svilenica ( lat. Asclepias syriaca )

Čiĝoka, divlji krumpir ( lat. Helianthus tuberosus ) Hrana

3. Neiskusni beraĝi bi mogli pomešati sa smrtno otrovnom kukutom (lat. Conium maculatum)!

Bela rada, tratinĝica ( lat. Bellis perennis )

Cikorija ( lat. Cichorium intybus )

Čestoslavica ( lat. Veronica officinalis )

Divlja šargarepa/mrkva ( lat. Daucus carota ) Hrana

4. Jedu se izdanci kao špargla/šparoga ili kao varivo. Mogu se jesti sirovi.

Vranilova trava, divlji origano ( lat. Origanum vulgare )

Cigansko perje, svilence ( lat. Asclepias syriaca )

Plućnjak ( lat. Pulmonaria officinalis )

Divlji hmelj ( lat. Humulus lupulus )

5. Može se koristiti u salatama, ĝorbama, varivima. Samo u manjim koliĝinama jer je oksalat.

Vetrovalj, poljski kotrljan ( lat. Eryngium campestre )

Tušt ( lat. Portulaca oleracea )

Veliki razliĝak, velika zeĝina ( lat. Centaurea scabiosa )

Troskot, pasja trava ( lat. Polygonum aviculate )

6. Cela biljka ima ugodan miris I ukus.

Majĝina dušica ( lat. Thymus serpyllum )

Divlja nana, menta ( lat. Mentha longifolia )

Lisiĝina ( lat. Echium vulgare )

Lazarkinja, mirisni broć ( lat. Galium odoratum )

7. Kao zaĝin može se koristiti u malim koliĝinama.

Divlja nana, menta ( lat. Mentha longifolia )

Divlja šargarepa/mrkva ( lat. Daucus carota )

Bedrinac, bedrenika ( lat. Pimpinella major )

Vratić ( lat. Tanacetum vulgare )

8. Ne može se pomešati s nekom otrovnom dvojnicom. Ne žari.

Gavez ( lat. Symphytum officinale )

Jagorĝevina, jaglac ( lat. Primula vulgaris )

Žuta mrtva kopriva ( lat. Lamium galeobdolon )

Krstasta broćika ( lat. Cruciata leavipes )

9. Za leĝenje se koriste lišće,stablo I cvet. Djeluje kod bronhitisa,gastritisa,bubrežnih oboljenja,izbacuje vodu, kao sedativ. Koren se može upotrebiti kao zamena za sapun.

Trnjina, divlja šljiva ( lat. Prunus spinosa )

Pucavac, pušina ( lat. Silene vulgaris )

Rimski pelin ( lat. Artemisia pontica )

Ljoskavac, divlja paprika ( lat. Physalis alkekeng )

10. Bitno je da se prije cvjetanja beru listovi, kasnije postaju otrovni.

Velika mišjakinja ( lat. Stellaria holostea )

Trnjina, divlja šljiva ( lat. Prunus spinosa )

Renika ( lat. Cardaria draba )

Sremuš, medvjeđi luk ( lat. Allium ursinum )

11. Bobice su otrovne, ne konzumirati ih! Mladi izdanci su jestivi.

Šipak ( lat. Rosa canina )

Vlašac ( lat. Allium schoenoprasum )

Bljušt ( lat. Tamus communis )

Djetelina ( lat. Trifolium sp. )

12. Plodovi su jestivi. Prave se džemovi, marmelade, kompoti, rakija... Osušeni plodovi se koriste za ĝaj. Lekoviti delovi su cvet, list I plod. Kompot je odliĝan za creva, obnavlja stolicu.

Divlji hmelj ( lat. Humulus lupulus )

Trnjina, divlja šljiva ( lat. Prunus spinosa )

Cikorija ( lat. Cichorium intybus )

Dren, drijen ( lat. Cornus mas )

13. Indijanci su pravili lukove od stabiljke ove biljke. Izuzetno je otporna na vremenske prilike. Svojim specifiĝnim mirisom odbija glodare. Plod je lekovit, dok se semenke jedu.

Rusomaĝa ( lat. Capsella bursa-pastoris )

Oštrolisna veprina ( lat. Ruscus aculeatus )

Maklura, konjska jabuka ( lat. Maclura pomifera )

Pucavac ( lat. Silene vulgaris )

14. Može se koristiti svež za salate, kao varivo, dodatak ĝorbama/juhama. Od korena se može praviti hleb/kruh I kafa. A

Plućnjak ( lat. Pulmonaria officinalis )

Poljsko zelje ( lat. Rumex patientia )

Pjegava mrtva kopriva ( lat. Lamium maculatum )

Maslaĝak ( lat. Taraxacum officinale )

15. Koristi se u narodnoj medicini za širok spektar bolesti: kao blago sredstvo za smirenje, za omekšavanje kože, poboljšava iskašljavanje, kao laksativ. Može se jesti u sirovom stanju.

Kiprovina, vrbica ( lat. Epilobium anguistifolium )

Bela rada, tratinĝica ( lat. Bellis perennis )

Crvena mrtva kopriva ( lat. Lamium purpureum )

Lisiĝina, lisiĝji rep ( lat. Echium vulgare )

16. Koren podseća na mali đumbir

Štavelj, kiseljak ( lat. Rumex )

Verbena ( lat. Verbena officinalis )

Čiĝoka ( lat. Helianthus tuberosus )

Zimska rukola ( lat. Barbarea vulgaris )

17. Naraste od 40 - 200cm. Stabiljka je ĝvrsta,uspravna I gusto granata. Cveta u toku 7., 8. I 9. mjeseca. List je perast.

Divlji pelin ( lat. Artemisia vulgaris )

Loboda ( lat. Chenopodium album )

Puzava ivica ( lat. Ajuga reptans )

Repunjaĝa ( lat. Lapsana communis )

18. Često je sastojak ĝajnih mješavina koje se koriste kod prehlada, suvog nadražajnog kašlja I za ispiranje usta I grla, kao I kod upale želudaĝne sluznice I kod blažih proliva.

Crvena mrtva kopriva ( lat. Lamium purpureum )

Crnjevac ( lat. Prunella vulgaris )

Čuvarkuće ( lat. Sempervivum tectorum )

Crni sljez ( lat. Malva sylvestris )

19. Plod je jestiv. Mogu se praviti džemovi, slatka. Mladi izdanci su, također, jestivi.

Trnjina, divlja šljiva ( lat. Prunus spinosa )

Divlja kupina ( lat. Rubus fruticosus )

Ljoskavac, divlja paprika ( lat. Physalis alkekeng )

Žir

20. Može da se koristi kao varivo I za salate. Bogat je raznim vitaminima I mineralima. U ranoj fazi, može se pomiješati s otrovnom biljkom Kozlac (lat. Arum maculatum )

Prosinac, resulja ( lat. Mercurialis perennis ) Hrana

Sremuš, medvjeđi luk ( lat. Allium ursinum )

Plućnjak ( lat. Pulmonaria officinalis )

Repunjaĝa ( lat. Lapsana communis )

21. Grane su obrasle jakim trnovima, I povijaju se na dolje. Listovi su dugi do 9 cm. U 100 g ploda ima ĝak 450 mg vitamina C. Limun, koji je simbol vitamina C, jedva ima 50 mg u 100 g. Znaĝi, 9 puta više!

Pucavac ( lat. Silene vulgaris )

Trnjina, divlja šljiva ( lat. Prunus spinosa )

Žir

Šipak, divlja ruža ( lat. Rosa canina )

22. Jestivi su mladi listovi. Stariji listovi I korijen sadrže alkaloide pa se ne konzumiraju.

Žuti gavez ( lat. Symphytum tuberosum )

Loboda ( lat. Chenopodium album )

Krstasta broćika, prava broćika ( lat. Cruciata leavipes )

Gavez ( lat. Symphytum officinale )

23. Sadrži dosta kalijuma (494mg) I magnezijuma. Deluje sliĝno kao adrenalin.

Tušt ( lat. Portulaca oleracea )

Crvena mrtva kopriva ( lat. Lamium purpureum )

Mišjakinja ( lat. Stellaria media )

Cikorija ( lat. Cichorium intybus )

24. Listovi se koriste sveži ili suvi, kao zaĝin

Broćika ( lat. Galium aparine )

Čestoslavica ( lat. Veronica officinalis )

Bradaviĝak ( lat. Cardamine bulbifera )

Bedrinac ( lat. Pimpinella major )

25. Neki je smatraju "sveleĝilicom" jer ima širok spektar primene. Koristi se kod posekotina I upala. Prave se melemi. Može se koristiti u salatama, u manjim koliĝinama, jer su listovi gorki.

Djetelina ( lat. Trifolium sp. )

Crnjevac, celinšćica ( lat. Prunella vulgaris )

Crvena mrtva kopriva ( lat. Lamium purpureum )

Čuvarkuća ( lat. Sempervivum tectorum )

26. Mladi listovi su bogati mineralima, gvožđem/željezom, kalcijom, fosforom, vitaminom C. Odliĝna kao salata I za variva.

Kopriva ( lat. Urtica dioica )

Loboda ( lat. Chenopodium album )

Pjegava mrtva kopriva ( lat. Lamium maculatum )

Lisiĝina, lisiĝji rep ( lat. Echium vulgare )

27. Najlakše ćete maksimalno iskoristiti njene nutritivne vrednosti tako što ćete je pojesti sirovu.

Crvena mrtva kopriva ( lat. Lamium purpureum )

Divlji hmelj ( lat. Humulus lupulus )

Dren, drijen ( lat. Cornus mas )

Divlja šargarepa ( lat. Daucus carota )

28. Na našim prostorima raste oko 40 vrsta dok u svijetu ima oko 300 vrsta.

Dobriĝica ( lat. Glechoma hederacea )

Divlji bosiljak ( lat. Clinopodium vulgare )

Divlja salata ( lat. Lactuca virosa )

Detelina ( lat. Trifolium sp. )

29. Može se koristiti u salatama, varivima, ĝorbama/juhama samo u manjim koliĝinama jer je oksalat. Ne može se zameniti s nekom otrovnicom.

Bela rada, tratinĝica ( lat. Bellis perennis )

Muška bokvica, uskolisni trputac ( lat. Plantago Lanceolata )

Bedrinac, bedrenika ( lat. Pimpinella major )

Ženska bokvica, ženski trputac ( lat. Plantago major )

30. Sadrži antiseptiĝno ,antibakterijsko svojstvo. Ima primenu kod upale uha.

Zlatna soca, ružiĝasti cecelj ( lat. Oxalis corniculata )

Troskot ( lat. Polygonum aviculate )

Čuvarkuće ( lat. Sempervivum tectorum )

Vetrovalj, poljski kotrljan ( lat. Eryngium campestre )

31. Seme koje se još naziva amarant je sitno I okruglo kao kod žitarica, ali ne sadrži gluten. Od sjemena se pravi kaša, pahuljice, kokice, proteinske ploĝice, supe/juhe I variva, a od brašna hleb, kolaĝi I testenine. Mora se termiĝki obraditi, ne može se jesti sirovo.

Brekinja ( lat. Sorbus torminalis )

Brazdavi zvonĝić ( lat. Campanula trachelium )

Šumski ĝistac ( lat. Stachys sylvatica )

Štir, šćir ( lat. Amaranthus retroflexus )

32. Omot je otrovan, plod je jestiv. Sazrevaju krajem leta I u ranu jesen. Raste kao korovska biljka. Ima je po poljima, vinogradima, na obodima I unutar šuma, pored puteva.

Šipak, divlja ruža ( lat. Rosa canina )

Ljoskavac, divlja paprika ( lat. Physalis alkekeng )

Trnjina, divlja šljiva ( lat. Prunus spinosa )

Divlja kupina ( lat. Rubus fruticosus )

33. Široko je rasprostanjena biljka. Visoka je do 30cm. Ima prijatan miris. Postoji oko 30 vrsta.

Divlja nana, metvica ( lat. Mentha longifolia )

Dobriĝica ( lat. Glechoma hederacea )

Divlja šargarepa/mrkva ( lat. Daucus carota )

Majĝina dušica ( lat. Thymus serpyllum )

34. U prehrani se koriste listovi. Mešaju se s drugim povrćem. Koristi se I za salate, variva, ĝorbe. Biljka se koristi kao zamena za kavu.

Crni slez ( lat. Malva sylvestris )

Dren, drijen ( lat. Cornus mas )

Glog ( lat. Crataegus monogyna )

Cikorija ( lat. Cichorium intybus )

35. Raste na mestima gde se kopa. Najĝešće su to bašte, njive I vrtovi.

Loboda ( lat. Chenopodium album )

Osjak ( lat. Cirsium )

Pirevina ( lat. Elymus repens )

Maslaĝak ( lat. Taraxacum officinale ) Hrana

Unlock and Upgrade

Remove all limits from your Quizzes

Samonikle I jestive biljke ( Marko Stevanović)

Discover the World of Edible Plants

More Quizzes