Elektrostatika
Electrostatics Quiz: Test Your Knowledge!
Welcome to the Elektrostatika Quiz! This quiz consists of 99 questions designed to challenge your understanding of electrostatics and related concepts. Whether you are a student, teacher, or enthusiast, this quiz will help you gauge your knowledge in this fascinating area of physics.
Participate to:
- Enhance your understanding of electrostatics
- Prepare for exams
- Challenge yourself and learn new concepts
U odnosu na ponašanje u elektriĝnom polju materijali se kvalificiraju kao:
Izotropni I anizotropni
Provodnici, izolatori I poluprovodnici
Homogeni I nehomogeni
U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀ je unešena provodna kugla. Jaĝina elektriĝnog polja E, unutar kugle je:
E=E₀
E=0
E
U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀ je unešena kugla od dielektriĝnog materijala. Jaĝina elektriĝnog polja E, unutar kugle je:
E=E₀
E=0
E<E₀
U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀ je unešena provodna kugla. Elektriĝno polje na površini kugle ima:
Samo tangencijalnu komponentu
Samo normalnu komponentu
I tangencijalnu I normalnu komponentu
U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀, je unešena kugla od dielektriĝnog materijala. Elektriĝno polje na površini kugle ima:
Samo tangencijalnu komponentu
Samo normalnu komponentu
I tangencijalnu I normalnu komponentu
Na metalnu kuglu dovedena je koliĝina naelektrisanja Q. Naelektrisanje Q će se ravnomjerno raspodijeliti:
Samo u unutrašnjosti kugle
Samo po površini kugle
Dijelom u unutrašnjosti, dijelom na površini kugle
Metalna naelektrisana kugla ima potencijal na površini Vₚ. Potencijal V꜀, u centru kugle iznosi:
V꜀=0
V꜀=∞
V꜀=Vₚ
U centar nenaelektrisane metalne lopte unešena je koliĝina naelektrisanja Qᵤ. Naelektrisanje Qₚ, na površini lopte iznosi:
Qₚ=0
Qₚ=Qᵤ I ravnomjerno je raspoređeno po površini
Qₚ=Qᵤ I neravnomjerno je raspoređeno po površini.
U proizvoljan položaj u unutrašnjosti nenaelektrisane metalne lopte unešena je koliĝina naelektrisanja Qᵤ. Naelektrisanje Qₚ, na površini lopte iznosi:
Qₚ=0
Qₚ=Qᵤ I ravnomjerno je raspoređeno po površini
Qₚ=Qᵤ I neravnomjerno je raspoređeno po površini.
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak između ploĝa poveća, napon na kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveća, koliĝina naelektrisanja na kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveća, kapacitet kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveća, energija kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveĝa, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveca, sila izmedu ploĝa kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, napon na kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, koliĝina naelektrisanja na kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, kapacitet kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, energija kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, sila izmedu ploĝa kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak izmedu ploĝa kondezatora smanji, napon na kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak izmedu ploĝa kondezatora smanji, koliĝina naelektrisanja na nakondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak izmedu ploĝa kondenzatora smanji, kapacitet kondenzatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak između ploĝa kondezatora smanji, energija kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak između ploĝa kondezatora smanji, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak izmedu ploĝa kondezatora smanji, sila između ploĝa kondezator se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim između ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, napon na kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, koliĝina naelektrisanja na kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim između ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, kapacitet kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora stavi diaelektrik od liskuna, energija kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim između ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, sila izmedu ploĝa kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora, na pola razmaka, stavi dielektrik od stakla, jaĝina elektriĝnog polja u dijelu sa zrakom se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora, na pola razmaka, stavi dielektrik od stakla, jaĝina elektriĝnog polja u dijelu sa zrakom se:
Smanji
Ostane ne promijenjena
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveća na 2U, kapacitet kondezatora se:
Smanji
Ostane ne promijenjen
Poveća
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveća na 2U, koliĝina naelektrisanja na kondezatoru se:
Poveća dva puta
Smanji dva puta
Ostane nepromijenjena
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveća na 2U, energija kondezatora se:
Poveća ĝetiri puta
Smanji ĝetiri puta
Ostane nepromijenjena
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveĝa na 2U, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:
Poveća dva puta
Smanji dva puta
Ostane nepromijenjena
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveća na 2U, sila između ploĝa kondezatora se:
Poveća ĝetiri puta
Smanji ĝetiri puta
Ostane nepromijenjena
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektriše, kapacitet kondezatora se:
Poveća ĝetiri puta
Smanji ĝetiri puta
Ostane nepromijenjen
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektriše, napon na kondezatoru se:
Poveća dva puta
Smanji dva puta
Ostane nepromijenjen
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektriše, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:
Poveća dva puta
Smanji dva puta
Ostane nepromijenjena
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektriše, energija kondezatora se:
Poveća ĝetiri puta
Smanji ĝetiri puta
Ostane nepromijenjena
Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektrise, sila izmedu ploĝa kondezatora se:
Poveća ĝetiri puta
Smanji ĝetiri puta
Ostane nepromijenjena
U prirodi se mogu susresti koliĝine naelektrisanja:
Proizvoljnog iznosa
Iznosa manjeg od apsolutne vrijednosti naelektrisanja elektrona
Cjelobrojnog iznosa od apsolutne vrijednosti naelektrisanja elektrona
Ako atom napusti jedan ili više elektrona on postaje:
Negativan jon
Neutralan jon
Pozitivan jon
Fizikalni smisao ima samo:
Taĝkasto naelektrisanje
Površinsko naelektrisanje
Zapreminsko naelektrisanje
Kulonova sila djeluje duž:
Pravca koji spaja naelektrisanja Q I Q₂
Pravca koji je normalan na pravac koji spaja naelektrisanja Q I Q₂
Proizvoljnog pravca ovisno od iznosa naelektrisanja Q I Q₂
Elektrostatiĝko polje je elektriĝno polje sistema elektriĝnih naelekrisanja I naelektrisanih tjela koja se:
Kreću I ĝija se naelektrisanja u funkciji vremena ne mijenjaju
Ne kreću I ĝija se naelektrisanja u funkciji vremena mijenjaju
Ne kreću I ĝija se naelektrisanja u funkciji vremena ne mijenjaju
Jedinica za elektriĝno polje je:
Vm
V
V/m
U svakoj taĝki linije elektriĝnog polja vektor jaĝine elektriĝnog polja je:
Normalan na liniju
Tangencijalan na liniju
Proizvoljno orijentiran na liniju
U svakoj taĝki ekvipotencijalne linije, vektor jaĝine elektriĝnog polja je:
Normalan na liniju
Tangencijalan na liniju
Proizvoljno orijentiran na liniju
U svakoj taĝki ekvipotencijalne linije je konstantna:
Jaĝina elektriĝnog polja
Iznos elektriĝnog potencijala
Koliĝina naelektrisanja
Fluks vektora elektriĝnog polja kroz površinu ograniĝenu zatvorenom krivom C:
Ovisi od oblika površine I orijentacije normale na nju
Ne ovisi od oblika površine I orijentacije normale na nju
Ne ovisi od oblika površine, a ovisi od orijentacije normale na nju
Referentna taĝka ili taĝka nultog potencijala, za sisteme konaĝnih dimenzija, se:
Uvijek uzima u beskonaĝnosti
Uvijek uzima proizvoljno
Uzima ovisno od oblika I dimenzija naelektrisanog sistema.
Relacija ∫EdS=ΣQ/ε₀ kazuje da je elektrostatiĝko polje:
Bezizvornog karaktera
Izvornog karaktera
Gravitacionog karaktera
U relaciji ∫EdS=ΣQ/ε₀ pod ΣQ je obuhvaćena:
Suma samo slobodnih naelektrisanja
Suma samo vezanih naelektrisanja
Suma I vezanih I slobodnih naelektrisanja
Relacija ∫Edl=0 kazuje da je elektrostatiĝko polje:
Bezvrtložnog karaktera
Vrložnog karaktera
Bezizvornog karaktera
Da bi dobili maksimalnu vrijednost kapacitivnost sistema tri kondenzatora treba ih vezati:
Redno
Paralelno
Mješovito
U relaciji ∫DdS=ΣQ pod ΣQ je obuhvaćena:
Suma samo slobodnih naelektrisanja
Suma samo vezanih naelektrisanja
Suma I vezanih I slobodnih naelektrisanja
Na graniĝnoj površini dva dielektrika, na kojoj se nalazi površinsko naelektrisanje σ važi graniĝni uvjet:
Dₙ-D₂ₙ=0
Dₙ-D₂ₙ=σ
Dₜ-D₂ₜ=σ
Na graniĝnoj površini dva dielektrika, na kojoj se nalazi površinsko naelektrisanje σ važi graniĝni uvjet:
Eₙ-E₂ₙ=0
Eₜ-E₂ₜ=σ
Eₜ-E₂ₜ=0
Unutar provodne sredine koja se nalazi u elektrostatskom polju važi:
E=0, V=0, ϝ=0
E=0, V= const., ϝ=const.
E=0, V=const., ϝ=0
Na provodnoj površini u elektrostatiĝkom polju važi:
Dₙ=0,Dₜ=σ,V=const.
Dₙ=σ,Dₜ=0,V=const.
Dₙ=σ,Dₜ=0,V=const.
Relacija Wₑ=∰EDdV kazuje da se energija elektrostatskog polja nalazi:
Na naelektrisanim tijelima
U prostoru oko naelektrisanih tijela
Na naelektrisanim tijelima I prostoru oko naelektrisanih tijela
Dielektriĝna konstanta predstavlja veliĝinu koja definiše uticaj:
Sredine na silu uzajamnog djelovanja
Napona na naelektrisanje kondenzatora
Koliĝine naelektrisanja na kapacitivnost kondenzatora
Jedinica za dielektriĝnu konstantu je:
F/m
F/m²
Fm
Jedinica za naelektrisanje je:
Kulon C
Farad F
Volt V
Kulonova sila izmedu dva taĝkasta naelektrisanja je najjaĝa u:
Vakuumu
Vodi
Bakru
Intenzitet sile uzajamnog djelovanja između naelektrisanih tijela:
Zavisi od sredine u kojoj se tijela nalaze
Ne zavisi od sredine u kojoj se tijela nalaze
Zavisi od sredine samo ako se tijela nalaze u teĝnom dielektriku
Sa porastom rastojanja izmedu dva taĝkasta naelektrisanja Kulonova sila:
Opada
Raste
Ostaje ne promijenjena
Osnovni parametri elektrostatickog polja preko kojih se mogu odrediti sve ostale fiziĝke veliĝine u polju su:
jaĝina elektrostatiĝkog polja I elektriĝni potencijal
Jaĝina elektrostatiĝkog polja I rad sile elektrostatiĝkog polja
Elektriĝni potencijal I sile uzajamnog djelovanja
Elektrostatiĝko polje pripada potencijalnim poljima I fizikalnog je karaktera što znaĝi da je rad sile polja po zatvorenoj konturi:
Jednak nuli
Zavisi od iznosa naelektrisanja tijela koje se kreće
Zavisi od dielektriĝne konstante
Elektrostatiĝko polje predstavlja:
Naroĝito fiziĝko stanje sredine u okolini naelektrisanih tijela koje zavisi od dielektriĝne konstante
Naroĝito fiziĝko stanje sredine u okolini naelektrisanih tijela koje ne zavisi od dielektriĝne konstante
Prostor u kojem je V=const.
Ako se rastojanje od taĝkastog nalektrisanja poveća dva puta jaĝina elektrostatiĝkog polja se:
Smanji 4 puta
Poveća 2 puta
Smanji 2 puta
Sa porastom dielektriĝne konstante jaĝina elektrostatiĝkog polja taĝkastog naelektrisanja se:
Smanji
Poveća
Ostane nepromijenjena
Jedinica za fluks vektora jaĝine elektrostatiĝkog polja je:
Vm
V/m
V/m²
Jedinica za elektriĝni potencijal:
V
V/m
Vm
Izvršeni rad sila elektrostatiĝkog polja pri pomjeranju probnog naelektrisanja u elektrostatiĝkom polju:
Zavisi samo od krajnjih taĝaka
Zavisi od krajnjih taĝaka I putanje pri kojoj se naelektrisanje pomjera
Jednak je nuli bez obzira na udaljenost taĝaka.
U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀ je unešeno provodno tijelo:
U tijelu dolazi do pomjeranja elektriĝnih opterećenja koja daju unutrašnje polje koje poništava vanjsko tijelu
Dolazi do pomjeranja elektriĝnih opterećenja koja daju unutrašnje polje koje pojaĝava vanjsko
U tijelu se ne odvijaju nikakvi procesi
Raspodjela površinske gustine opterećenja usamljenog naelektrisanog provodnog tijela:
Zavisi od oblika površine provodnog tijela
Ne zavisi od oblika površine provodnog tijela
Zavisi samo u sluĝaju nesimetriĝnih geometrijskih tijela
Jaĝina elektrostatiĝkog polja na površini usamljenog provodnog naelektrisanog tijela:
Zavisi od oblika površine tijela
Ne zavisi od oblika površine tijela
Ne zavisi jer je uvijek jaĝina polja jednaka nuli
Raspodjela površinske gustine naelektrisanja usamljenog naelektrisanog provodnog tijela u taĝkama malog radijusa krivine (šiljak) je:
Najveca
najmanja
jednaka nuli
Ako se posmatra polje punktualnog naelektrisanja Q koje se nalazi u blizini provodne ravni, prilikom uklanjanja ravni preslikano tijelo ima naelektrisanje:
-Q
Q
-Q/2
Idealni dvožiĝni vod predstavlja sistem od dva paralelna linijska provodnika koja imaju podužna opterećenja
Istog iznosa I suprotnog znaka
Istog iznosa I istog znaka
Jednaka nuli
Jedinica za elektriĝni kapacitet:
Kulon C
Farad F
Volt V
Elektriĝni kondenzator je sistem dva provodna tijela koja su dovoljno udaljena od ostalih provodnih tijela I ĝija su opterećenja:
Istog iznosa, ali suprotnog znaka
Istog iznosa I istog znaka
Jednaka nuli
Ako se n kondenzatora spoje u seriju ekvivalentna kapacitivnost je:
Manja od najmanje kapacitivnosti tih kondenzatora
Veća od najveće kapacitivnosti tih kondenzatora
Jednaka najmanjoj kapacitivnosti tih kondenzatora
Ako se n kondenzatora paralelno spoje ekvivalentna kapacitivnost je:
Veća od najveće kapacitivnosti tih kondenzatora
manja od najmanje kapacitivnosti tih kondenzatora
jednaka najvećoj kapacitivnosti tih kondenzatora
Kod idealnih dielektrika:
Nema slobodnih elektrona
Ima slobodnih elektrona
Ima slobodnih elektrona samo u dielektricima koji su u ĝvrstom stanju
Dielektriĝna polarizacija predstavlja proces:
Orijentacije dipola unutar tijela dielektrika
Razdvajanje naelektrisanja na površinama dielektrika
Stvaranje elektriĝnog polja koje pojaĝava vanjsko polje unutar dielektrika
Nepolarni dielektrici su dielektrici kod kojih:
Je raspored elementarnih elektriĝnih ĝestica u nepobudenom stanju takav da je njihovo ukupno elektriĝno djelovanje jednako nuli
Je raspored elementarnih ĝestica u nepođenom stanju takav da su elektriĝni centri pozitivnih I negativnih opterećenja u atomu međusobno pomjereni
Postoje slobodni elektroni
Polarni dielektrici su dielektrici kod kojih:
Je raspored elementarnih ĝestica u nepobudenom stanju takav da su elektriĝni centri pozitivnih I negativnih opterećenja u atomu međusobno pomjereni
Je elementarnih elektriĝnih ĝestica u nepobudenom stanju takav da je njihovo ukupno elektriĝno djelovanje jednako nuli
Postoje slobodni elektroni
Jedinica za vektor elektriĝne indukcije je:
C/m²
C/m
Cm²
Maksvelov postulat važi
Za bilo koje sredine
Samo za linearne I izotropne sredine
Samo za homogene sredine
Sa porastom dielektriĝne konstante vektor elektriĝne indukcije se
Ostane nepromjenjen
Smanji
Poveća
Na graniĝnoj površini dva dielektrika, na kojoj se ne nalazi površinsko naelektrisanje σ (σ=0) važi graniĝni uvjet:
Dₙ-D₂ₙ=0
Dₜ-D₂ₜ=0
Eₙ-E₂ₙ=0
Na graniĝnoj površini dva dielektrika, na kojoj se ne nalazi površinsko naelektrisanje σ (σ=0) važi graniĝni uvjet:
Eₜ-E₂ₜ=0
Eₙ-E₂ₙ=0
Dₜ-D₂ₜ=0
{"name":"Elektrostatika", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Welcome to the Elektrostatika Quiz! This quiz consists of 99 questions designed to challenge your understanding of electrostatics and related concepts. Whether you are a student, teacher, or enthusiast, this quiz will help you gauge your knowledge in this fascinating area of physics.Participate to:Enhance your understanding of electrostaticsPrepare for examsChallenge yourself and learn new concepts","img":"https:/images/course8.png"}