Make your own quiz Manage my Quizzes Plans / Features Guides and Help Contact Privacy & Security

Elektrostatika

A visually appealing image depicting electrostatic fields, capacitors, and dielectric materials, with scientific diagrams and symbols integrated into the design.

Electrostatics Quiz: Test Your Knowledge!

Welcome to the Elektrostatika Quiz! This quiz consists of 99 questions designed to challenge your understanding of electrostatics and related concepts. Whether you are a student, teacher, or enthusiast, this quiz will help you gauge your knowledge in this fascinating area of physics.

Participate to:

Enhance your understanding of electrostatics
Prepare for exams
Challenge yourself and learn new concepts

99 Questions25 MinutesCreated by EvaluatingWave924

U odnosu na ponašanje u elektriĝnom polju materijali se kvalificiraju kao:

Izotropni I anizotropni

Provodnici, izolatori I poluprovodnici

Homogeni I nehomogeni

U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀ je unešena provodna kugla. Jaĝina elektriĝnog polja E₝, unutar kugle je:

E₝=E₀

E₝=0

E₝

U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀ je unešena kugla od dielektriĝnog materijala. Jaĝina elektriĝnog polja E₝, unutar kugle je:

E₝=E₀

E₝=0

E₝<E₀

U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀ je unešena provodna kugla. Elektriĝno polje na površini kugle ima:

Samo tangencijalnu komponentu

Samo normalnu komponentu

I tangencijalnu I normalnu komponentu

U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀, je unešena kugla od dielektriĝnog materijala. Elektriĝno polje na površini kugle ima:

Samo tangencijalnu komponentu

Samo normalnu komponentu

I tangencijalnu I normalnu komponentu

Na metalnu kuglu dovedena je koliĝina naelektrisanja Q. Naelektrisanje Q će se ravnomjerno raspodijeliti:

Samo u unutrašnjosti kugle

Samo po površini kugle

Dijelom u unutrašnjosti, dijelom na površini kugle

Metalna naelektrisana kugla ima potencijal na površini Vₚ. Potencijal V꜀, u centru kugle iznosi:

V꜀=0

V꜀=∞

V꜀=Vₚ

U centar nenaelektrisane metalne lopte unešena je koliĝina naelektrisanja Qᵤ. Naelektrisanje Qₚ, na površini lopte iznosi:

Qₚ=0

Qₚ=Qᵤ I ravnomjerno je raspoređeno po površini

Qₚ=Qᵤ I neravnomjerno je raspoređeno po površini.

U proizvoljan položaj u unutrašnjosti nenaelektrisane metalne lopte unešena je koliĝina naelektrisanja Qᵤ. Naelektrisanje Qₚ, na površini lopte iznosi:

Qₚ=0

Qₚ=Qᵤ I ravnomjerno je raspoređeno po površini

Qₚ=Qᵤ I neravnomjerno je raspoređeno po površini.

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak između ploĝa poveća, napon na kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveća, koliĝina naelektrisanja na kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveća, kapacitet kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveća, energija kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveĝa, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se razmak izmedu ploĝa poveca, sila izmedu ploĝa kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, napon na kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, koliĝina naelektrisanja na kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, kapacitet kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, energija kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se izmedu ploĝa stavi dielektrik od liskuna, sila izmedu ploĝa kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak izmedu ploĝa kondezatora smanji, napon na kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak izmedu ploĝa kondezatora smanji, koliĝina naelektrisanja na nakondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak izmedu ploĝa kondenzatora smanji, kapacitet kondenzatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak između ploĝa kondezatora smanji, energija kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak između ploĝa kondezatora smanji, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim razmak izmedu ploĝa kondezatora smanji, sila između ploĝa kondezator se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim između ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, napon na kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, koliĝina naelektrisanja na kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim između ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, kapacitet kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora stavi diaelektrik od liskuna, energija kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim između ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora stavi dielektrik od liskuna, sila izmedu ploĝa kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U, a zatim je otpojen sa izvora. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora, na pola razmaka, stavi dielektrik od stakla, jaĝina elektriĝnog polja u dijelu sa zrakom se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se zatim izmedu ploĝa kondezatora, na pola razmaka, stavi dielektrik od stakla, jaĝina elektriĝnog polja u dijelu sa zrakom se:

Smanji

Ostane ne promijenjena

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveća na 2U, kapacitet kondezatora se:

Smanji

Ostane ne promijenjen

Poveća

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveća na 2U, koliĝina naelektrisanja na kondezatoru se:

Poveća dva puta

Smanji dva puta

Ostane nepromijenjena

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveća na 2U, energija kondezatora se:

Poveća ĝetiri puta

Smanji ĝetiri puta

Ostane nepromijenjena

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveĝa na 2U, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:

Poveća dva puta

Smanji dva puta

Ostane nepromijenjena

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom prikljuĝen je na izvor napona U. Ako se napon izvora poveća na 2U, sila između ploĝa kondezatora se:

Poveća ĝetiri puta

Smanji ĝetiri puta

Ostane nepromijenjena

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektriše, kapacitet kondezatora se:

Poveća ĝetiri puta

Smanji ĝetiri puta

Ostane nepromijenjen

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektriše, napon na kondezatoru se:

Poveća dva puta

Smanji dva puta

Ostane nepromijenjen

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektriše, jaĝina elektriĝnog polja u kondezatoru se:

Poveća dva puta

Smanji dva puta

Ostane nepromijenjena

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektriše, energija kondezatora se:

Poveća ĝetiri puta

Smanji ĝetiri puta

Ostane nepromijenjena

Ploĝasti kondezator sa zraĝnim dielektrikom naelektrisan je koliĝinom naelektrisanja Q. Ako se kondezator duplo razelektrise, sila izmedu ploĝa kondezatora se:

Poveća ĝetiri puta

Smanji ĝetiri puta

Ostane nepromijenjena

U prirodi se mogu susresti koliĝine naelektrisanja:

Proizvoljnog iznosa

Iznosa manjeg od apsolutne vrijednosti naelektrisanja elektrona

Cjelobrojnog iznosa od apsolutne vrijednosti naelektrisanja elektrona

Ako atom napusti jedan ili više elektrona on postaje:

Negativan jon

Neutralan jon

Pozitivan jon

Fizikalni smisao ima samo:

Taĝkasto naelektrisanje

Površinsko naelektrisanje

Zapreminsko naelektrisanje

Kulonova sila djeluje duž:

Pravca koji spaja naelektrisanja Q₝ I Q₂

Pravca koji je normalan na pravac koji spaja naelektrisanja Q₝ I Q₂

Proizvoljnog pravca ovisno od iznosa naelektrisanja Q₝ I Q₂

Elektrostatiĝko polje je elektriĝno polje sistema elektriĝnih naelekrisanja I naelektrisanih tjela koja se:

Kreću I ĝija se naelektrisanja u funkciji vremena ne mijenjaju

Ne kreću I ĝija se naelektrisanja u funkciji vremena mijenjaju

Ne kreću I ĝija se naelektrisanja u funkciji vremena ne mijenjaju

Jedinica za elektriĝno polje je:

V/m

U svakoj taĝki linije elektriĝnog polja vektor jaĝine elektriĝnog polja je:

Normalan na liniju

Tangencijalan na liniju

Proizvoljno orijentiran na liniju

U svakoj taĝki ekvipotencijalne linije, vektor jaĝine elektriĝnog polja je:

Normalan na liniju

Tangencijalan na liniju

Proizvoljno orijentiran na liniju

U svakoj taĝki ekvipotencijalne linije je konstantna:

Jaĝina elektriĝnog polja

Iznos elektriĝnog potencijala

Koliĝina naelektrisanja

Fluks vektora elektriĝnog polja kroz površinu ograniĝenu zatvorenom krivom C:

Ovisi od oblika površine I orijentacije normale na nju

Ne ovisi od oblika površine I orijentacije normale na nju

Ne ovisi od oblika površine, a ovisi od orijentacije normale na nju

Referentna taĝka ili taĝka nultog potencijala, za sisteme konaĝnih dimenzija, se:

Uvijek uzima u beskonaĝnosti

Uvijek uzima proizvoljno

Uzima ovisno od oblika I dimenzija naelektrisanog sistema.

Relacija ∫EdS=ΣQ/ε₀ kazuje da je elektrostatiĝko polje:

Bezizvornog karaktera

Izvornog karaktera

Gravitacionog karaktera

U relaciji ∫EdS=ΣQ/ε₀ pod ΣQ je obuhvaćena:

Suma samo slobodnih naelektrisanja

Suma samo vezanih naelektrisanja

Suma I vezanih I slobodnih naelektrisanja

Relacija ∫Edl=0 kazuje da je elektrostatiĝko polje:

Bezvrtložnog karaktera

Vrložnog karaktera

Bezizvornog karaktera

Da bi dobili maksimalnu vrijednost kapacitivnost sistema tri kondenzatora treba ih vezati:

Redno

Paralelno

Mješovito

U relaciji ∫DdS=ΣQ pod ΣQ je obuhvaćena:

Suma samo slobodnih naelektrisanja

Suma samo vezanih naelektrisanja

Suma I vezanih I slobodnih naelektrisanja

Na graniĝnoj površini dva dielektrika, na kojoj se nalazi površinsko naelektrisanje σ važi graniĝni uvjet:

D₝ₙ-D₂ₙ=0

D₝ₙ-D₂ₙ=σ

D₝ₜ-D₂ₜ=σ

Na graniĝnoj površini dva dielektrika, na kojoj se nalazi površinsko naelektrisanje σ važi graniĝni uvjet:

E₝ₙ-E₂ₙ=0

E₝ₜ-E₂ₜ=σ

E₝ₜ-E₂ₜ=0

Unutar provodne sredine koja se nalazi u elektrostatskom polju važi:

E=0, V=0, ϝ=0

E=0, V= const., ϝ=const.

E=0, V=const., ϝ=0

Na provodnoj površini u elektrostatiĝkom polju važi:

Dₙ=0,Dₜ=σ,V=const.

Dₙ=σ,Dₜ=0,V=const.

Relacija Wₑ=∰EDdV kazuje da se energija elektrostatskog polja nalazi:

Na naelektrisanim tijelima

U prostoru oko naelektrisanih tijela

Na naelektrisanim tijelima I prostoru oko naelektrisanih tijela

Dielektriĝna konstanta predstavlja veliĝinu koja definiše uticaj:

Sredine na silu uzajamnog djelovanja

Napona na naelektrisanje kondenzatora

Koliĝine naelektrisanja na kapacitivnost kondenzatora

Jedinica za dielektriĝnu konstantu je:

F/m

F/m²

Jedinica za naelektrisanje je:

Kulon C

Farad F

Volt V

Kulonova sila izmedu dva taĝkasta naelektrisanja je najjaĝa u:

Vakuumu

Vodi

Bakru

Intenzitet sile uzajamnog djelovanja između naelektrisanih tijela:

Zavisi od sredine u kojoj se tijela nalaze

Ne zavisi od sredine u kojoj se tijela nalaze

Zavisi od sredine samo ako se tijela nalaze u teĝnom dielektriku

Sa porastom rastojanja izmedu dva taĝkasta naelektrisanja Kulonova sila:

Opada

Raste

Ostaje ne promijenjena

Osnovni parametri elektrostatickog polja preko kojih se mogu odrediti sve ostale fiziĝke veliĝine u polju su:

jaĝina elektrostatiĝkog polja I elektriĝni potencijal

Jaĝina elektrostatiĝkog polja I rad sile elektrostatiĝkog polja

Elektriĝni potencijal I sile uzajamnog djelovanja

Elektrostatiĝko polje pripada potencijalnim poljima I fizikalnog je karaktera što znaĝi da je rad sile polja po zatvorenoj konturi:

Jednak nuli

Zavisi od iznosa naelektrisanja tijela koje se kreće

Zavisi od dielektriĝne konstante

Elektrostatiĝko polje predstavlja:

Naroĝito fiziĝko stanje sredine u okolini naelektrisanih tijela koje zavisi od dielektriĝne konstante

Naroĝito fiziĝko stanje sredine u okolini naelektrisanih tijela koje ne zavisi od dielektriĝne konstante

Prostor u kojem je V=const.

Ako se rastojanje od taĝkastog nalektrisanja poveća dva puta jaĝina elektrostatiĝkog polja se:

Smanji 4 puta

Poveća 2 puta

Smanji 2 puta

Sa porastom dielektriĝne konstante jaĝina elektrostatiĝkog polja taĝkastog naelektrisanja se:

Smanji

Poveća

Ostane nepromijenjena

Jedinica za fluks vektora jaĝine elektrostatiĝkog polja je:

V/m

V/m²

Jedinica za elektriĝni potencijal:

V/m

Izvršeni rad sila elektrostatiĝkog polja pri pomjeranju probnog naelektrisanja u elektrostatiĝkom polju:

Zavisi samo od krajnjih taĝaka

Zavisi od krajnjih taĝaka I putanje pri kojoj se naelektrisanje pomjera

Jednak je nuli bez obzira na udaljenost taĝaka.

U elektrostatiĝko polje u zraku jaĝine E₀ je unešeno provodno tijelo:

U tijelu dolazi do pomjeranja elektriĝnih opterećenja koja daju unutrašnje polje koje poništava vanjsko tijelu

Dolazi do pomjeranja elektriĝnih opterećenja koja daju unutrašnje polje koje pojaĝava vanjsko

U tijelu se ne odvijaju nikakvi procesi

Raspodjela površinske gustine opterećenja usamljenog naelektrisanog provodnog tijela:

Zavisi od oblika površine provodnog tijela

Ne zavisi od oblika površine provodnog tijela

Zavisi samo u sluĝaju nesimetriĝnih geometrijskih tijela

Jaĝina elektrostatiĝkog polja na površini usamljenog provodnog naelektrisanog tijela:

Zavisi od oblika površine tijela

Ne zavisi od oblika površine tijela

Ne zavisi jer je uvijek jaĝina polja jednaka nuli

Raspodjela površinske gustine naelektrisanja usamljenog naelektrisanog provodnog tijela u taĝkama malog radijusa krivine (šiljak) je:

Najveca

najmanja

jednaka nuli

Ako se posmatra polje punktualnog naelektrisanja Q koje se nalazi u blizini provodne ravni, prilikom uklanjanja ravni preslikano tijelo ima naelektrisanje:

-Q

-Q/2

Idealni dvožiĝni vod predstavlja sistem od dva paralelna linijska provodnika koja imaju podužna opterećenja

Istog iznosa I suprotnog znaka

Istog iznosa I istog znaka

Jednaka nuli

Jedinica za elektriĝni kapacitet:

Kulon C

Farad F

Volt V

Elektriĝni kondenzator je sistem dva provodna tijela koja su dovoljno udaljena od ostalih provodnih tijela I ĝija su opterećenja:

Istog iznosa, ali suprotnog znaka

Istog iznosa I istog znaka

Jednaka nuli

Ako se n kondenzatora spoje u seriju ekvivalentna kapacitivnost je:

Manja od najmanje kapacitivnosti tih kondenzatora

Veća od najveće kapacitivnosti tih kondenzatora

Jednaka najmanjoj kapacitivnosti tih kondenzatora

Ako se n kondenzatora paralelno spoje ekvivalentna kapacitivnost je:

Veća od najveće kapacitivnosti tih kondenzatora

manja od najmanje kapacitivnosti tih kondenzatora

jednaka najvećoj kapacitivnosti tih kondenzatora

Kod idealnih dielektrika:

Nema slobodnih elektrona

Ima slobodnih elektrona

Ima slobodnih elektrona samo u dielektricima koji su u ĝvrstom stanju

Dielektriĝna polarizacija predstavlja proces:

Orijentacije dipola unutar tijela dielektrika

Razdvajanje naelektrisanja na površinama dielektrika

Stvaranje elektriĝnog polja koje pojaĝava vanjsko polje unutar dielektrika

Nepolarni dielektrici su dielektrici kod kojih:

Je raspored elementarnih elektriĝnih ĝestica u nepobudenom stanju takav da je njihovo ukupno elektriĝno djelovanje jednako nuli

Je raspored elementarnih ĝestica u nepođenom stanju takav da su elektriĝni centri pozitivnih I negativnih opterećenja u atomu međusobno pomjereni

Postoje slobodni elektroni

Polarni dielektrici su dielektrici kod kojih:

Je raspored elementarnih ĝestica u nepobudenom stanju takav da su elektriĝni centri pozitivnih I negativnih opterećenja u atomu međusobno pomjereni

Je elementarnih elektriĝnih ĝestica u nepobudenom stanju takav da je njihovo ukupno elektriĝno djelovanje jednako nuli

Postoje slobodni elektroni

Jedinica za vektor elektriĝne indukcije je:

C/m²

C/m

Cm²

Maksvelov postulat važi

Za bilo koje sredine

Samo za linearne I izotropne sredine

Samo za homogene sredine

Sa porastom dielektriĝne konstante vektor elektriĝne indukcije se

Ostane nepromjenjen

Smanji

Poveća

Na graniĝnoj površini dva dielektrika, na kojoj se ne nalazi površinsko naelektrisanje σ (σ=0) važi graniĝni uvjet:

D₝ₙ-D₂ₙ=0

D₝ₜ-D₂ₜ=0

E₝ₙ-E₂ₙ=0

Na graniĝnoj površini dva dielektrika, na kojoj se ne nalazi površinsko naelektrisanje σ (σ=0) važi graniĝni uvjet:

E₝ₜ-E₂ₜ=0

E₝ₙ-E₂ₙ=0

D₝ₜ-D₂ₜ=0

{"name":"Elektrostatika", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Welcome to the Elektrostatika Quiz! This quiz consists of 99 questions designed to challenge your understanding of electrostatics and related concepts. Whether you are a student, teacher, or enthusiast, this quiz will help you gauge your knowledge in this fascinating area of physics.Participate to:Enhance your understanding of electrostaticsPrepare for examsChallenge yourself and learn new concepts","img":"https:/images/course8.png"}