Rac mrez

An illustration of networking concepts, featuring IP addresses, routers, and network cables with a modern tech aesthetic.

Networking Knowledge Quiz

Test your understanding of networking concepts with our comprehensive quiz! Designed for IT professionals and enthusiasts alike, this quiz covers a variety of topics from IP addressing to transmission media.

63 challenging questions
Multiple choice format for ease of answering
Ideal for practicing your networking skills

63 Questions16 MinutesCreated by ConnectingData321

Klasom C adresiraju se:

Mreže sa relativno malim brojem stanica

Mreže sa izuzetno velikim brojem stanica

Mreže sa izuzetno velikim brojem rutera

Decimalni zapis sa taĝkama 192.112.0.18 odgovara binarnom zapisu:

11001000 01100000 00000000 00010010

11000000 01110000 00000000 01010010

11000000 01100000 00000000 00001010

11000000 01110000 00000000 00010010

Adresa jednog hosta je 172.16.100.129/24. Koja je adresa podmreže I brodkast adresa za podmrežu kojoj pripada ovaj host?

Podmreža 172.16.100.128, brodkast 172.16.100.255

Podmreža 172.16.100.0, brodkast 172.16.100.255

Podmreža 172.16.100.0, brodkast 172.16.100.127

Podmreža 172.16.0.0, brodkast 172.16.255.255

Imamo adresu klase C I treba da napravimo 10 podmreža sa maksimalnim brojem adresa za radne stanice. Koju masku koristimo?

255.255.255.248

255.255.255.192

255.255.255.224

255.255.255.240

Imamo adresu klase C I treba da napravimo 28 podmreža, a da svaka podmreža ima BAR 12 korisnih adresa. Da li je to moguće?

Ostvarivo je pod uslovom da je adresa iz klase C veća od 200.0.0.0

Ostvarivo je pod uslovom da je adresa iz klase C manja od 200.0.0.0

Adresa mreže je 60.0.0.0/8, treba napraviti 55 podmreža. Sa koliko bitova bismo adresirali podmrežu u tom sluĝaju I koja bi bila maska podmreže?

Sa 5 bitova, maska 255.240.0.0

Sa 5 bitova, maska 255.248.0.0

Sa 6 bitova, maska 255.252.0.0 (

Šta najbolje definiše pojam transmisionog medijuma?

Žiĝni provodnik između predajnika I prijemnika u sistemu za prenos podataka

Bakarna (ili aluminijumska) žica ili optiĝki kabl

. Fiziĝki put između predajnika I prijemnika u sistemu za prenos podataka

Bežiĝni sistem prenosa podataka

Koja vrsta transmisionog medijuma ima najširi propusni opseg?

UTP kabl

Tanki koaksijalni kabl

Optiĝki kabl

Debeli koaksijalni kabl

DHCP je skraćenica za:

Dynamic Host Configuration Protocol

Data Host Configuration Protocol

Dynamic Host Computer Protocol

Data Host Computer Protocol

Koje sve informacije može dobiti klijent od DHCP servera?

Informacije o adresi podrazumevanog međumrežnog prolaza

Informacije o DNS serverima

Da bi se omogućilo automatsko dodeljivanje IP adresa u nekoj mreži ta mreža treba da ima:

DNS server

DHCP server

OSPF server

ARP server

Prilikom razmene DHCP poruka između klijenta I servera, DHCP ACK (kao Acknowledge) je poruka koju šalje:

DHCP klijent

DHCP server

Da li dva raĝunara sa navedenim adresama, pri ĝemu je uzeta podrazumevana maska mreže, mogu međusobno komunicirati ako su povezani preko rutera?

Ruteri I komutatori mreže u podrazumevanom stanju:

Podešeni su da obezbede sigurnu komunikaciju

Nisu podešeni za obezbeđivanje sigurne komunikacije

Zavisi od proizvođaĝa

ARP protokol se koristi da bi se:

Da bi ruter obavestio izvorišni raĝunar da IP paket koji je stigao do njega nije pronašao svoje odredište

Pronašla nepoznata IP adresa stanice kada je poznata njena MAC adresa

Pronašla nepoznata MAC adresa stanice kada je poznata njena IP adresa

Veliĝina polja izvorišni odnosno odredišni port u TCP zaglavlju omogućava postojanje:

Maksimalno 32768 portova

Maksimalno 65535 portova

Maksimalno 1024 porta

Maksimalno 16777216 portova

Broj potvrde (Acknowledgment number) oznaĝava:

Prvi bajt koji je uspešno primljen

Prvi sledeći bajt koji se oĝekuje

Poslednji bajt koji je uspešno primljen

Poslednji bajt koji se oĝekuje

Poslednji bajt koji je neuspešan

Šta saĝinjava prikljuĝak (socket)?

Socket je par MAC I IP adrese

Socket je par port I IP adrese

Socket je par port I MAC adrese

Socket je par IP adrese I aplikacije

) Koja oznaka (fleg) se postavlja u zaglavlju TCP segmenta kao obaveštenje da je u mreži došlo do zagušenja?

RST

FIN

PUSH

ECN

Prilikom analize mrežnog saobraćaja, “uhvatili” ste paket sa sledećim karakteristikama: - transportni protokol - TCP, - izvorišna adresa - 92.4.15.204, - odredišna adresa - 152.12.252.1, - izvorišni port - 25, - odredišni port - 2991, - setovani flegovi - SYN, ACK. Ovim paketom:

SMTP server potvrđuje zahtev za uspostavu veze koji je primljen sa adrese 152.12.252.1

WEB server potvrđuje zahtev za uspostavu veze koji je primljen sa adrese 152.12.252.1

SMTP server inicira uspostavu veze sa 152.12.252.1

WEB server inicira uspostavu veze sa 152.12.252.1

WEB server inicira uspostavu veze sa 132.12.255.1

Prilikom analize mrežnog saobraćaja, “uhvatili” ste paket sa sledećim karakteristikama: - transportni protokol - TCP, - izvorišna adresa - 152.12.252.1, - odredišna adresa - 72.14.215.104, - izvorišni port - 3582, - odredišni port - 80, - setovani flegovi - SYN. Šta predstavlja ovaj paket?

Zahtev za raskidanje veze koja je uspostavljena sa nekim WEB (WWW) serverom

Zahtev za raskidanje veze sa nekim WEB (WWW) serverom

Zahtev za raskidanje veze sa nekim FTP serverom

Zahtev za uspostavu veze sa nekim FTP serverom

Zahtev za uspostavu veze sa nekim WEB (WWW) serverom

Prikazani paket je deo: SLIKAA gde imaju nuleee kosinski

Procesa raskidanja veze koju je inicirao Web server

Procesa uspostavljanja veze koju je inicirao Web server

C. Procesa uspostavljanja veze koju je inicirao klijent

Procesa raskidanja veze koju je inicirao klijent

Hosts datoteka sadrži

Povezivanje (mapiranje) između imena raĝunara I IP adrese njegovog DNS servera.

Povezivanje (mapiranje) između imena raĝunara I IP adrese tog raĝunara.

Povezivanje (mapiranje) između imena raĝunara I imena njegovog DNS servera.

U TCP/IP okruženju sistem imena domena, DNS:

Je centralizovana baza podataka

Je distribuirana baza podataka

Obezbeđuje vezu (mapiranje) između IP adrese I imena raĝunara

Sistem imena domena DNS (Domain Name System) predstavlja:

Centralizovanu bazu podataka koja obezbeđuje mapiranje između IP adrese I imena raĝunara

Distribuiranu bazu podataka koja obezbeđuje mapiranje između IP adrese I imena raĝunara

Distribuiranu bazu podataka koja obezbeđuje mapiranje između IP adrese, adrese porta I imena raĝunara

Centralizovanu bazu podataka koja obezbeđuje mapiranje između IP adrese, adrese porta I imena raĝunara

Čemu služi sistem imena domena (DNS)?

Za povezivanje MAC I IP adrese

Za razrešavanje imena raĝunara u IP adresu

Za dinamiĝku dodelu IP adrese

Za povezivanje IP adrese I adrese porta

Svaki ĝvor u stablu prostora imena domena može biti jedinstveno identifikovan na osnovu svog:

DNS kvalifikovanog imena - DNSQN (DNS Qualified Name)

DNS imena - DNSN (Domain Name System name)

Potpuno kvalifikovanog imena - FQDN (Fully Qualified Domain Name

Potpuno kvalifikovano ime FQDN (Fully Qualified Domain Name) dobija se navođenjem:

Samo labele ĝvora

Samo labela do korena

Labele ĝvora I svih ostalih labela do korena

Labele ĝvora I IP adrese za dati upit

Odgovornost za održavanje DNS baze je:

Centralizovano

Odgovornost za delove stabla je delegirano

Zavisi od qos

Prostorno ravno

DNS zona je:

Labela ĝvora I svih ostalih labela do korena

Deo DNS stabla koje se ĝuva na jednom mestu I za koje je odgovorna jedna organizacija

Potpuno kvalifikovano ime

Centralizovana baza podataka u kojoj se ĝuvaju informacije o DNS zonama

DNS server:

Ne može da ĝuva zapise o više zona

Može da ĝuva zapise o više zona

Mora da ĝuva zapise o više zona

Ne sme da ĝuva zapise o više zona

Transfer zona je proces kod koga se:

Vrši razmenu informacija između dva sekundarna DNS servera koji su autoritativni za razliĝite zone

Vrši prebacivanje informacija sa primarnog DNS servera na sekundarni

Vrši prebacivanje informacija sa sekundarnog DNS servera na primarni

Vrši razmenu informacija između dva primarna DNS servera koji su autoritativni za razliĝite zone

Iterativni DNS upit je upit koji:

Izvršava host ka ostalim hostovima

Izvršava host ka lokalnom DNS s

Izvršava lokalni DNS server ka ostalim DNS serverima

) Rekurzivni upit znaĝi da:

Kada DNS server dobije upit o resursu za koji nije autoritativan, on šalje upit drugim serverima umesto svog klijenta I kada razreši šalje klijentu odgovor

Kada DNS server dobije upit o resursu za koji nije autoritativan, on šalje odgovor da resurs ne postoji, pa klijent pokušava da kontaktira drugi server

Kada klijent istovremeno šalje upite na više DNS servera

Kada klijent šanje upit lokalnom DNS serveru koji umesto njega zahteva odgovor od root servera

Šta se dešava sa upitom koji server dobije a za koji nije autoritativan?

Odgovara da resurs ne postoji I klijent neće tražiti upit od drugih servera

Odgovara da resurs ne postoji I klijent će tražiti upit od drugih servera

Neće ništa odgovoriti I kada istekne ĝasovnik klijent će se obratiti drugom serveru

Odgovara da nije autoritativan za datu zonu I prebacuje upit na drugom DNS serveru

Iz prikazanog paketa uhvaćenog Wiresharkom moguće je zakljuĝiti sledeće: slika

MAC adresa DNS servera je 00:1d:0f:f7:21:ae

IP adresa Guglovog DNS servera je 208.67.222.222

MAC adresa klijenta je 00:1f:d0:21:b8:1a

IP adresa korisnikovog DNS servera je 208.67.222.222

MAC adresa klijenta je 00:1d:0f:f7:21:ae

Kod RIP protokola za rutiranje šta se koristi kao metrika za opis rute?

Broj skokova

Maska podmreže

Propusni opseg

Kašnjenje

RIP je protokol za rutiranje, a oznaka je skraćenica od:

Routing interconnection protocol

Reverse information protocol

Routing interconnection precedence

Routing information protocol

Da bi otkrio najbolju putanju za zadatu adresu odredišta, ruter koristi:

Tabelu rutiranja

Protokol za rutiranje

IP protokol

Metrika rute je ocena kvaliteta rute. Koju informaciju koristi RIP protokol da bi odredio metriku za rutu?

Kašnjenje zbog propagacije na svakom pojedinaĝnom linku, pri ĝemu se kašnjenja sabiraju I dobija se metrika rute

Propusnu moć linkova do odredišne mreže

Broj skokova (rutera) do odredišne mreže

Dužinu reda ĝekanja na rutiranje na svim ruterima koji vode do te destinacione mreže

Ruter je putem RIP protokola dobio dve razliĝite informacije-rute o jednoj te istoj udaljenoj mreži. Koju informaciju će ruter koristiti za usmeravanje paketa ka toj mreži?

Koristi se ruta koja je stigla od „next hop“ rutera

Koristi se ruta koja je stigla iz istog autonomnog sistema

Koristi se ruta koja je prva prispela

Koristi se ruta sa boljom metrikom

Koriste se obe informacije radi raspodele opterećenja

Ruter je za jednu udaljenu mrežu dobio informacije o istoj I putem RIP I putem OSPF protokola. Pritom je do te udaljene mreže kon… (konektovana?) statiĝka ruta. Koju od ove tri rute će ruter uneti u tabelu rutiranja I koristiti za rutiranje saobraćaja ka toj mreži?

RIP rutu

Nijednu, jer to nije dozvoljena situacija

Statiĝku rutu

OSPF rutu

Na slici je prikazana jedna RIP ruta koja se nalazi u tabeli rutiranja na Cisco ruteru. Šta oznaĝavaju brojevi 120/1 koji su zaokruženi? SLIKA

120 je metrika ove rute, a 1 administrativna distanca RIP protokola za rutiranje

120/1 predstavlja masku podmreže za datu rutu

120/1 predstavlja brzinu same rute, odnosno propusnu moć

120 je administrativna distanca RIP protokola za rutiranje, a 1 metrika ove rute

Uz pomoć koje komande je dobijen sledeći paket? slikaaaa

Ifconfig eth0

Nslookup 209.85.148.104

Ping 172.16.1.105

Ping 209.85.148.104

Unlock and Upgrade

Remove all limits from your Quizzes

Rac mrez

Networking Knowledge Quiz

More Quizzes