Zdravstveni aspekt

Energetska ravnoteža (energetski balans) predstavlja:

Kvantitativni odnos energije stvorene sagorevanjem različitih vrsta hranljivih materija

Kvantitativni odnos energije potrebne organizmu I utrošene energije u organizmu

Kvantitativni odnos stvorene I utrošene energije u organizmu

Svi navedeni odgovori su tačni

Energija dobijena iz hranljivih materija se može koristiti za:

Mišićnu aktivnost I sekreciju žlezda

Održavanje membranskog potencijala nervnih I mišićnih vlakana

Sintezu materija I apsorpciju hrane iz GIT-a

Svi navedeni odgovori su tačni

Količina energije koja se oslobodi kompletnom oksidacijom hranljivih supstrata naziva se "slobodna energija oksidativnih hranljivih supstrata" I izražava se u:

Kalorijama po molu materije

B. Kalorijama po površini tela u m2

C. Kalorijama po kg telesne mase

D. Ni jedan od navedenih odgovora nije tačan

ATP je labilna hemijska supstanca koja se nalazi u svim ćelijama I sastoji se od:

Adenina, riboze I tri fosfatna radikala

Adenina, glukoze I tri fosfatna radikala

Adenina, glalaktoze I tri fosfatna radikala

Adenina, fruktoze I tri fosfatna radikala

U uslovima odgovarajuće temperature I prisustva različitih koncentracija reaktanata u organizmu, odvajanjem bilo kog fosfatnog radikala oslobađa se energija od oko:

3600 cal

6300 cal

12000 cal

18000 cal

Energetskom monetom u organizmu, koja može stalno da se troši I obnavlja, smatramo:

ATP

CAMP

ADP

GTP

Energija oslobođena iz svakog grama ugljenih hidrata u toku procesa oksidacije do ugljen-dioksida I vode iznosi:

4.1 kCal

4.35 kCal

8.35 kCal

9.3 kCal

Energija oslobođena iz svakog grama masti u toku procesa oksidacije do ugljen-dioksida I vode iznosi:

4.1 kCal

4.35 kCal

8.35 kCal

9.3 kCal

Energija oslobođena metabolizmom jednog grama prosečnog proteina u ishrani u toku procesa oksidacije do ugljen-dioksida, vode I ureje iznosi

A. 4.1 kCal

4.35 kCal

8.35 kCal

9.3 kCal

Respiratorni koeficijent predstavlja zapreminski količnik

Oslobođenog ugljen dioksida I utrošenog kiseonika pri oksidaciji hranljivih materija

Oslobođenog kiseonika I utrošenog ugljen dioksida pri oksidaciji hranljivih materija

Oslobođenog ugljen monoksida I utrošenog kiseonika pri oksidaciji hranljivih materija

Oslobođenog kiseonika I utrošenog ugljen monoksida pri oksidaciji hranljivih materija

Centri koji kontrolišu unos hrane se nalaze u

Kori velikog mozga

Produženoj moždini

Hipokampusu

Hipotalamusu

Apetit predstavlja:

želju za nespecifičnim uzimanjem hrane I formira se u centralnom nervnom sistemu

želju za uzimanjem određene vrste hrane, nastaje u centralnom nervnom sistemu I formira kasnije od osećaja gladi

želju za uzimanjem određene vrste hrane, nastaje u centralnom nervnom sistemu I formira pre od osećaja gladi

želju za uzimanjem određene vrste hrane, nastaje u centralnom nervnom sistemu I formira se u isto vreme kada I osećaj gladi

. Stimulacija lateralnog hipotalamusa uzrokuje neprekidnu potrebu za unošenjem hrane koja se naziva

Afagija

Hiperfagija

Hiperdipsija

Hipodipsija

. Stimulacija ventromedijalnih centara hipotalamusa uzrokuje osećaj kompletne sitosti koji se naziva

Afagija

Hiperfagija

Hiperdipsija

Hipodipsija

Centar koji kontroliše sitost čine neuroni u:

Lateralnim jedrima hipotalamusa

Dorzomedijalnim jedrima hipotalamusa

Ventromedijalnim jedrima hipotalamusa

Paraventrikularnim jedrima hipotalamusa

Centar koji kontroliše osećaj gladi čine neuroni u:

Lateralnim jedrima hipotalamusa

Dorzomedijalnim jedrima hipotalamusa

Ventromedijalnim jedrima hipotalamusa

Paraventrikularnim jedrima hipotalamusa

Regulacija unosa hrane može biti:

Nutritivna

Alimentarna

nutritivna I alimentarna

Nutritivna I dugotrajna

"Nutritivni status" organizma se može definisati preko:

Glikostatske teorije

Aminostatske teorije

Lipostatske teorije

Svi navedeni odgovori su tačni

Glikostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi I unosa hrane u zavisnosti od koncentracije:

Glukoze u krvi

aminokiselina u krvi

Raspadnih produkata masti u krvi

Ketokiselina u krvi

Aminostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi I unosa hrane u zavisnosti od koncentracije

Glukoze u krvi

Aminokiselina u krvi

Raspadnih produkata masti u krvi

Ketokiselina u krvi

Lipostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi I unosa hrane u zavisnosti od koncentracije

Glukoze u krvi

Aminokiselina u krvi

Raspadnih produkata masti u krvi

Ketokiselina u krvi

Leptin se stvara u:

Jetri

Epitelu creva

Masnom tkivu

Hipotalamusnim centrima za kontrolu unosa hrane

Leptin ostvaruje svoje efekte u:

Jetri

Masnom tkivu

Epitelu creva

Hipotalamusnim centrima za kontrolu unosa hrane

Izlaganje niskim temperaturama dovodi do:

Pojačanog unosa hrane I povećanja nivoa metabolizma

Pojačanog unosa hrane I smanjenja nivoa metabolizma

Smanjenog unosa hrane I povećanja nivoa metabolizma

Smanjenog unosa hrane I smanjenja nivoa metabolizma

U kratkotrajnoj (alimentarnoj) regulaciji unosa hrane važnu ulogu imaju:

Gastrointestinalno punjenje

Humoralni faktori

Oralni" faktori

Svi navedeni odgovori su tačni

Osećaj gladi se smanjuje pod uticajem

Holecistokinina I insulina

Holecistokininina I sekretina

Gastrina I sekretina

Svi navedeni odgovori su tačni

Gojaznost može nastati kao posledica

Psihogenih faktora

Poremećaja hipotalamusa

C. metaboličkih poremećaja

Svi navedeni odgovori su tačni

Pothranjenost može nastati kao posledica:

Neadekvatne ishrane

Poremećaja hipotalamusa

Psihogenih faktora

Svi navedeni odgovori su tačni

Nivo bazalnog metabolizma značajno mogu povećati sledeći hormoni

Tireoidni hormoni I ženski polni hormoni

Tireoidni hormoni, ženski polni hormoni I hormon rasta

Tireoidni hormoni, muški polni hormoni I hormon rasta

Tireoidni hormoni, ženski polni hormoni, hormon rasta I hormoni endokrinog pankreasa

Ćelijske rezerve" energije se nalaze u obliku:

Fosfagenog sistema

Glikogena

Masti

Belančevina

U sastav fosfagenog sistema ulaze

ATP, ADP I cAMP

ATP, ADP I GTP

ATP, GTP I kreatin fosfat

ATP, GTP I glikogen

Ćelijske rezerve" energije pohranjene u obliku kreatin fosfata su

. 3-8 puta veće od zaliha ATP-a

30-80 puta veće od zaliha ATP-a

3-8 puta manje od zaliha ATP-a

30-80 puta manje od zaliha ATP-a

Tkivne rezerve" energije se nalaze u obliku:

Fosfagenog sistema, glikogena I masti

Fosfagenog sistema, glikogena I belančevina

Fosfagenog sistema, masti I belančevina

Glikogena, masti I belančevina

Energetske potrebe ćelije se obezbeđuju (hronološki redosled) iz:

Rezervi masti, rezervi ugljenih hidrata, rezervi proteina, fosfagenog sistema

Fosfagenog sistema, rezervi ugljenih hidrata, rezervi masti, rezervi proteina

Fosfagenog sistema, rezervi masti, rezervi ugljenih hidrata, rezervi proteina

. Rezervi ugljenih hidrata, fosfagenog sistema, rezervi masti, rezervi proteina

Bez prisustva kiseonika energija se može doviti iz

Fosfagenog sistema

. Fosfagenog sistema I rezervi ugljenih hidrata

Fosfagenog sistema, rezervi ugljenih hidrata I rezervi masti

Fosfagenog sistema, rezervi ugljenih hidrata, rezervi masti I rezervi proteina

Anaerobni procesi za dobijanje energije se:

Odvijaju u citoplazmi ćelije I imaju veliki energetski prinos

Odvijaju u citoplazmi ćelije I imaju mali energetski prinos

Odvijaju u mitohondrijama I imaju veliki energetski prinos

Odvijaju u mitohondrijama I imaju mali energetski prinos

Aerobni procesi za dobijanje energije se

Odvijaju u citoplazmi ćelije I imaju veliki energetski prinos

Odvijaju u citoplazmi ćelije I imaju mali energetski prinos

Odvijaju u mitohondrijama I imaju veliki energetski prinos

Odvijaju u mitohondrijama I imaju mali energetski prinos

Kalorija (cal) jedinica koja predstavlja količinu toplotne energije potrebnu da se

1 gram vode zagreje za 1ºC

1 kilogram vode zagreje za 1ºC

. 1 gram vode zagreje za 10ºC

1 kilogram vode zagreje za 10ºC

Odnos između dve jedinice koje se koriste u merenju energetskog metabolizma je

1 cal = 0.4184 J

1 cal = 4.184 J

1 cal = 41.84 J

1 cal = 418.4 J

Pri utrošku jednog litra kiseonika razlaganjem glukoze približno se dobija

5.01 kcal,

4.825 kcal

4.70 kcal

4.60 kcal

Pri utrošku jednog litra kiseonika razlaganjem masti približno se dobija:

5.01 kcal,

4.825 kcal

4.70 kcal

4.60 kcal

Pri utrošku jednog litra kiseonika razlaganjem proteina približno se dobija

5.01 kcal

4.825 kcal

4.70 kcal

4.60 kcal

Pri utrošku jednog litra kiseonika razlaganjem hranljivih materija iz mešovitog obroka približno se dobija

5.01 kcal

4.825 kcal

4.70 kcal

4.60 kcal

U osnovna antropometrijska merenja se ubrajaju

Telesna visina, telesna masa, obim struka, obim kukova

. Telesna visina, telesna masa, relativna telesna masa, indeks telesne mase

Telesna visina, telesna masa, relativna telesna masa, procenat masti u telu

Relativna telesna masa, indeks telesne mase, procenat masti u telu, odnos struk/kuk

. U izvedene antropometrijske vrednosti se ubrajaju

Telesna visina, telesna masa, obim struka, obim kukova

Telesna visina, telesna masa, relativna telesna masa, indeks telesne mase

Telesna visina, telesna masa, relativna telesna masa, procenat masti u telu

Relativna telesna masa, indeks telesne mase, procenat masti u telu, odnos struk/kuk

Relativna telesna masa predstavlja:

Odnos između telesne mase I telesne visine

Odnos između prethodne I sadašnje telesne mase

Odnos između idealne I realne telesne mase

Odnos između realne telesne mase I broja godine

Unlock and Upgrade

Remove all limits from your Quizzes

Zdravstveni aspekt

More Quizzes