Krizni menadžment

A visually engaging illustration representing crisis management concepts, showing a blend of chaos and structured decision making, with elements like emergency response teams, decision-making trees, and symbols of crisis communication.

Krizni Menadžment Quiz

Provedite svoje znanje o kriznom menadžmentu kroz ovaj interaktivni kviz. Otkrijte kljuĝne aspekte krize i upravljanja kriznim situacijama.

Teme ukljuĝuju:

  • Definicija i koncept krize
  • Karakteristike krize
  • Razlike između krize i katastrofe
  • Uticaj krize i reakcije na nju
127 Questions32 MinutesCreated by NavigatingStorm42
Reĝ kriza potiĝe iz kog jezika?
U Grĝkoj reĝ kriza znaĝi?
Presuda
Odluka
Uredba
Izjava
U savremenom dobu kriza oznaĝava?
Razlikovanje
Izbor
Osuda
Presuda
Izlaz
Rešenje konflikta
Odlikovanje
Odluka
Moderni koncept krize potiĝe iz koje literature I šta oznaĝava?
Medicinske literature
Biološke literature
Pravne literature
Oznaĝava: opasno stanje zdravlja organizma
Oznaĝava: sudbinu zdravlja organizma
Oznaĝava: osnov stanja zdravlja organizma
Kada nesreća prevazilazi normalne granice ulazi u?
Svet nesreća
Svet krize
Svet presuda
Svet odluka
Kriza se primenjuje na situacije koje su?
Neželjene
Neoĝekivane
Nepredvidive
Negativne
Nepotrebne
Neprijatne
Savremenu definiciju krize daje?
Džoni Hart
Pol Hart
Adler Glen
Pol Piterson
Savremena difinicija krize glasi?
Ozbiljna pretnja osnovnim strukturama, vrednostima I normama socioloških sistema, koja zahteva donošenje kritiĝnih odluka
Ograniĝen gubitak ravnoteže liĝnosti kojoj uvek prethodi promena u spoljašnjoj realnosti
Prvobitno je znaĝilo mišljenje, procenu, odluku, a kasnije više u smislu zaoštravanja
Stanje nestabilnosti, prelomni, odluĝujući trenutak
Prelomna taĝka u linearnom procesu koji se odvija po ustaljenom obrascu je?
Period mirovanja
Period diskontinuiteta
Period kontinuiteta
Definicija krize koja se posmatra kao proces koja nema jasan poĝetak, a ni kraj je koja definicija?
Savremena
Generiĝka
Privremena
Dijalektiĝna
Tri karakteristike zajedniĝke za sve krize su?
Pretnja
Hitnost
Spremnost
Nesigurnost
Nesposobnost
Nezaštićenost
Koja je ĝetvrta osnovna karakteristika krize?
Spremnost
Nedovoljnost
Nesposobnost
Nezaštićenost
Koncept krize je?
Dijalektiĝan
Cikliĝan
Ambivalentan
Distanciran
Dihotoman
Dijalektiĝku konceptualizaciju krize ĝini?
Pretnja
Opasnost
šansa
Prilika
Koji planovi krize sa pozitivnim I negativnim efektom postoje?
Opšti organizacioni
Opšti reorganizacioni
Akcioni
Platformski
Plan odnosa između aktera
Plan među stavovima uĝesnika
Realitetni
Bihejvioralni
Vrednosni
Plan izrade
Plan uĝenja
Prema mišljenju Holsitja postoje 4 treferentne taĝke ili ravni. To su?
Država
Nacija
Vlada
Birokratska organizacija
Grupa
Nacija
Lokalna samouprava
Pojedinci
U međunarodnim odnosima, kada se radi o unutrašnjem poredku, najznaĝajniji faktori su?
Republike
Nacionalne države
Vlade
Državne vlasti
U dinamici krize znaĝajnu ulogu imaju?
Simboli
Vera
Predstave
Projekcije
Rituali
Obredi
Pol Hart se bavio pitanjem da li se u procesu upravljanja krizom mogu naći tri kljuĝne simbolse akcije?
Simbol
Oblikovanje
Obred
Ritual
Maskiranje
Obiĝaji
Razlika između krize I vanredne (hitne) situacije je to da u vanrednim situacijama, službe odgovaraju tradicionalnim sredstvima, rutinskim operativnim procedurama.
True
False
Da li je vanredna situacija širi pojam od krize?
Da
Ne
Svaka kriza je ujedno I van. sit. Ali nije svaka kriza van. sit.
Da
Ne
Katastrofa potiĝe od koje reĝi I šta znaĝi?
Grĝke reĝi, katasrefo, znaĝi okrenuti
Grĝke reĝi, katasrefo, znaĝi pokrenuti
Rimske reĝi, disastro, znaĝi okrenuti
Rimske reĝi, disastro, znaĝi pokrenuti
Razlika između krize I katastrofe?
Kriza I katastrofa su dva ista nepovezana pojma
Kriza I katastrofa su dva razliĝita, ali međusobno povezana pojma
Kriza I katastrofa su dva razliĝita I nepovezana pojma
Zajedniĝke karakteristike svih katastrofa su?
Veliki broj žrtava
Mali broj žrtava
Razaranja I oštećenja materijalnih resursa
Nesrazmernost između potreba I mogućnosti
Srazmernost između potreba I mogućnosti
Pojava razliĝitih psihiĝkih reakcija koje spreĝavaju zaštitu I spasavanje
Hitna intervencija
Spašavanje
Izazivanje pozitibnih humanih reakcija u nepogođenim podruĝjima
Odnos situacije
Konceptu katastrofe se na opštem nivou pristupa iz 4 ugla:
Prema poziciji
Prema izvoru
Prema situaciji
Prema posledicama
Prema toku
Prema usponu
Prema stepenu izvora
Prema stepenu rizika
Klasiĝna definicija katastrofe kojom se bavio Kvaranteli okreće se oko 4 kljuĝna elementa:
Element opisa pojave
Element opisa izvora
Element fiziĝkog kretanja
Element fiziĝkog oštećenja
Element društvenog pozicioniranaj
Element društvenog poremeĝaja
Element negativne posledice
Element negativne evaluacije
Starije difinicije katastrofa insistiraju na?
Izvorima
Poretku
Obrazloženju
Oštećenju
Pregorevanju
Novije definicije krize insistiraju na?
Društvenim dimenzijama
Društvenim izvorima
Društvenim skalama
Društvenom poremećaju
Katastrofa se za razliku od krize koja sadrži ambivalentnu mogućnost razvoja, može shvatiti kao kakav izraz krize?
Poĝetni
Krajnji
Srednji
Ekstremni
Tipiĝni
U organizacionom smislu vanredna situacija je?
Opasna situacija na koju se može odgovoriti svim postojećim sredstvima
Opasna situacija na koju se može odgovoriti raspoloževim sredstvima u skladu sa procedurama
Primer za vanrednu situaciju:
U sluĝaju požara se ljudi vode na najbližu lokaciju
U sluĝaju požara se ljudi evakuišu na najbližu lokaciju
U sluĝaju požara se ljudi evakuišu na sigurnu lokaciju
Ako odgovor na vanredne situacije prevazilazi institucionalni kapacitet date organizacije.... Vanredns situacije prelazi u?
Katastrofu
Procenu
Rizik
Krizu
Krize su?
Situacije koje zahtevaju polako rešavanje
Situacije koje zahtevaju bezbedan odgovor
Situacije koje zahtevaju hitan odgovor
Katastrofe su?
Porazni rezultati loše upravljanih vanrednih situacija ili kriza
Dobri rezultati dobrog upravljanja vanrednim situacijama I krizama
Primer za katastrofe?
Požar koji je napravio male posledice, uništio delove prostorije u fabrici
Požar koji je napravio ogromne posledice, uništio vitalne prostorije u fabrici
Uzroci krize dele se na:
Poslediĝne
Spoljašnje
Odgovarajuće
Prethodne
Unutrašnje
Spoljašnji uzroci krize su?
Opšte promene na tržištu
Promene u struci
Promene u okruženju
Globalne ekonomske krize
Globalne ekonomske katastrofe
Politiĝke promene
Ustavne promene
Promene zakona
Prirodne nesreće
Prirodne katastrofe
Spoljašnji uzroci krize nastaju u?
Okruženju nesreće
Okruženju zakona
Okruženju organizacije
Okruženju države
Unutrašnji uzroci krize nastaju u?
Samoj državi
Samom zakonu
Samoj organizaciji
Samoj nesreći
Unutrašnji uroci krize su?
Neadekvatna pomoć
Neadekvatna osposobljenost rukovodstva
Nemoralnost rukovodstva
Potcenjivanje mišljenja okoline
Potcenjivanje mišljenja javnosti
Nerealni ciljevi rada
Nerealni ciljevi sindikata
Loša organizacija sindikata
Loša organizacija rada
Nezadovoljtsvo zaposlenih
Koje razdoblje nastaje osmadesetih I pokazalo je da glavni bezbednosni problem ne izvire iskljuĝivo iz tehniĝkog ili ljudskog faktora?
Siološko
Tehniĝko
Socio-tehniĝko
Socio-tehniĝko razdoblje pokazalo je da glavni bezbednosni problem ne izvire iskljuĝivo iz tehniĝkog ili ljudkosg faktora, već iz interakcije između?
Tehniĝkih aspekata
Tehnoloških aspekata
Fizioloških aspekata
Socijalnih aspekata
Rizon je saĝinio model osnovnih strukturalnih elemenata proizvodnog sistema. To su?
Najviši rukovodioci
Organizacijske sposobnosti
Upravljaĝi proizvodnim linijama
Preduslovi za rad
Radnu kategoriju
Proizvodne delatnosti
Zaštita od nezgoda
Unutrašnji organi
Rizonova podela nezgoda deli se na:
Individualne
Organizacijske
Sistematiĝne
Problematiĝne
Čarls Perou smatra da će veliki tehniĝki sistem pre ili kasnije proizvesti katastrofu kao kombinovani rezultat:
Opasnog potencijala npr. Nuklearna energija
Tehniĝke kompleksnosti
Tehniĝke opreme
ĝvrste povezanosti tj. Da jedan kvar vodi u sledeći
Povezanost gde je oprema nepostojeća
Prema Čarlsu Perou, organizacije imaju dve sistemske karakteristike koje vode u lanĝanu reakciju ka katastrofi:
Složena međuzavisnost
Nezavisnost od organizacije
ĝvrsta povezanost
Nepostojeći rezultat
Složena međuzavisnost kao sistemska karakteristika organizacija oznaĝava:
Situaciju u kojoj postoji neki kompleksni entitet bez svesti o međuzavisnosti
Situaciju u kojoj postoje međuzavisna konekcija između entiteta I svesti
Čvrsta povezanost kao sistemska karakteristika organizacije oznaĝava:
Procese koji se događaju veoma brzo I ne mogu se zaustaviti niti izolovati jedan od drugog (kvar na nuklearnom reaktoru u Černobilju)
Procese koji se događaju veoma sporo I mogu se zaustaviti I izolovati jedan od drugog (kvar na nuklearnom reaktoru u Černobilju)
Procese koji se događaju veoma brzo I mogu se zaustaviti I izolovati jedan od drugog (kvar na nuklearnom reaktoru u Černobilju)
Stepen pripremljenosti organizacije na krizu može se kalsifikovati u 5 nivoa:
Stepen rizika
Sklona krizi
Proces ojaĝavanja
Koja zazire od krize
Prilagođena na krizu
Neprilagođena na krizu
Krizno ojaĝana
Pripremljena na krizu
Nepripremljena na krizu
Odsutna od krize
Šta su kritiĝne infrastrukture?
To su fiziĝki resursi, usluge ili kapaciteti informacione tehnologije, koji ako se poremete ili unište mogu imati ozbiljne posledice na zdravlje, sigurnost I bezbednost građana
To su fiziĝki resursu, usluge ili kapaciteti thenološke strukture, koji ako se unište ili poremete mogu imati ozbiljne posledice na zdravlje, sigurnost I bezbednost građana
To su fiziĝki resursi, usluge ili kapaciteti informacione tehnologije, koji ako se poremete ili unište ne mogu imati ozbiljne posledice na zdravlje, sigurnost I bezbednost građana
Koji sektori spadaju u kritiĝne infrastrukture? (ima ih 12)
Energija
Moć
Informacione I komunikacione tehnologije
Voda
Hrana
Zdravlje
Finansije
Javni I pravni poredak
Informacione aktivnosti
Bezbednost
Osiguranje
Civilna administracija
Saobraćaj
Hemijska I nuklearna istraživanja
Svemir I istraživanje
Tehniĝka industrija
Kako krize mogu biti izazvane?
Prirodnim uzrokom
Ljudksim uzrokom
Veštaĝkim uzrokom
Tehnološkim uzrokom
Informacionim uzrokom
Koju dimenziju imaju krize?
Međunarodnu
Nezavisnu
Nacionalnu
Lokalnu
Organizacionu
Samoupravnu
Najstarija I najjednostavnija tipologija razlikuje krize uzrokovane:
Prirodnim faktorima
Tehniĝkim faktorima
Tehnološkim faktorima
Ljudskim faktorima
Veštaĝkim faktorima
Proširenje najstarije I najjednostavnije tipologije kriza podrazumeva I treću podgrupu?
Socijalne krize
Međunarodne krize
Opšte krize
Naciolane krize
Mešovite krize
Primer da je skoro nemoguće razgraniĝiti višestruke I ĝesto povezane, a geografski raširene krize:
Globalno zagrevanje vs cunami
Globalno zagrevanje vs poplave
Poplave vs cunami
Globalbo zagrevanje vs suše
Suše vs cunami
Stefan Gundel predlaže 2 nova kriterijuma klasifikacije:
Predvidljivost krize
Praćenje krize
Mogućnost uticaja na krizu pre njenog nastanka I tokom njenog trajanja
Mogućnost uticaja na krizu posle njenog nastanka I saniranje posledica
Predvidljivost je?
Jedna od najznaĝajnijih karakteristika kriza, koja govori o tome da li krizu bilo ili nije bilo moguće predvideti
Jedan od najznaĝajnijih karakteristika, koja govori o tome kako je bilo moguće pretpostaviti kraj I poĝetak krize
Ko je prvi uveo koncept predvidljivosti u nauĝnu arenu?
Pol Hart
Beri Tarner
Beri Perou
Pol Sims
Svaka definicija predvidljivosti je nekompletna jer je procenjivanje informacija?
Objekitvno
Subjektivno
Kompletno
Statiĝno
"Kriza je predvidljiva ako su mesto, vreme ili specifiĝan naĝin na koji se ona događa dostupni znanju najmanje trećine nadležnih, a verovatnoća njenog nastanka neosporna" rekao je?
Gundel
Hart
Perou
Holsit
Rizon
Predvidljivi događaji mogu biti?
Požari u javnim zgradama
Akcideri ili katastrofe vezane za hemijsku industriju
Nestašica vode
Potonuće trajekta
Globalno zagrevanje
Cunami
 
Koje dve vrste mogućnosti uticaja na krizu razlikujemo?
Subjektivne
Objektivne
Proaktivne
Reaktivne
Prema kriznoj matrici razlikuju se 4 osnovna tipa krize:
Konvencionalna
Neoĝekivana
Oĝekivana
Neupravljiva
Upravljiva
Fundamentalna
Višedimenzionalna
Organizujuća
Kakve su konvencionalne krize?
Predvidljive I mogućnost uticaja na njih je dobro poznat
Nepredvidljive I mogućnost uticaja na njih je dobro poznat
Predvidljive I mogućnost uticaja na njih nije dobro poznat
Nepredvidljive I mogućnost uticaja na njih nije dobro poznat
Koji je primer za konvencionalne krize?
Potonuće trajekta u Baltiĝkom moru 1994.
Sudar na Bodenskom jezeru 2002.
Potonuće na Bodenskom jezeru 2002.
Sudar trajekta na Baltiĝkom moru 1995.
Eksplozija u hemijskoj fabrici u Bopalu 1984.
Požer u hemijskoj fabrici u Bopalu 1984.
Koje je rešenje za konvencionalne krize?
Integracioni sistem kontrole kvaliteta I kriznog menadžmenta koji omogućava veliki broj kontramera
Globalizacijski sistem kontrole kvaliteta I operativnog menadžmenta koji omogućava veliki broj kontramera
Integracioni sistem kontrole kvaliteta I operativnog menadžmenta koji omogućava veliki broj kontramera
Moderne krize su?
Produženi periodi ozbiljih pretnji I visoke nesigurnosti
Njena priroda je složena I rezultat je naših vrednosti
Njena priroda nije složena I rezultat je naših vrednosti
Kratki period ozbiljnih pretnji I visoke nesigurnosti
Dinamika krize može biti?
Brzogoreća
Sporogoreća
Katarziĝna
Dramatiĝna
Kriza duga senka
Kriza spora senka
Apokaliptiĝna
Trendovi moderne krize?
Transnacionalizacija
Medijsko društvo
Politiĝko društvo
Multilaternost
Autoritet države
Autoritet društva
Tehnološki razvoj
Politiĝki razvoj
Tehniĝki aspekti su 200x razvijeniji od:
Psiholoških
Kulturnih
Politiĝkih
Tehnoloških
Imperativi kriznog menadžmenta I imperativi reforme su:
Razliĝiti I nalaze se u konfliktu
Isti I nalaze se u konfliktu
Razliĝiti I nalaze se u krizi
Isti I nalaze se u krizi
Incident na ostrvu Tri milje bio je:
Nerazumljiv incident
Incident koji postavlja agendu
Pogrešno upravljan incident
Krize se posmatraju kao ljudski konstrukti u konceptu:
Krize kao tvrdnje
Krize kao šanse
Krize kao događaja
Prema Gundelu, na katastrofu, odnosno krizu može se uticati ako odgovori na nju, koji mogu da zaustave njen tok ili smanje oštećenja suprotstavljanjem uzrocima krize: (IZABERI JEDAN ILI VIŠE ODGOVORA)
Mogu da se primene
Poznati
Predstavljaju nešto više od jednostavnih rutinskih procedura
Moderni koncept krize potiĝe iz:
Teorije konflikata
Medicine
Psihologije
Istorije
Grĝkog
Koji od ovih pojmova je najuži:
Katastrofa
Kriza
Vanredna situacija
Kada krizu definišemo kao stanje interakcije organizacije I njenog okruženja tokom koja institucionalne strukture socijalnog sistema postaju ugrožene, naglasak je na:
Legitimitetu
Diskontinuitetu
Kontinuitetu
Kada nastaje socio-tehniĝko razdoblje u kriznom menadžmentu koje je pokazalo da glavni bezbednosni problemi ne izviru iskljuĝivo iz tehniĝkog ili ljudkosg faktora, već iz interakcija između tehniĝkih I socijalnih aspekata sistema koji još uvek nisu dovoljno razumljivi:
1980-tih
1990-tih
1970-tih
Prema Lalondu, pozitivni aspekti krize na bihejvioralnom planu su:
Istraživanje adaptacije na novo, još efikasnije akcije
Izazivaĝ stresa, istraživanje jasnijih rešenja
Saradnja, savezništvo, koalicija
Eksperimentisanje
Prema Boinu I Hartu, shvatanje po kome krize olakšavaju prevazilaženje dugotrajnih prepreka za reforme je:
Optimistiĝko
Naivno I logiĝki neosnovano
Realistiĝko
Realno I logiĝki zasnovano
Idealistiĝko
Ko je podelio nezgode na individualne I organizacijske:
Perou
Rizon
Topfer
U kontekstu zamisli o "dubinskim odbranama" zaštitna funkcija se obiĝno ostvaruje kombinacijom:
Tvrdih I mekih sredstava
Ljudskih/psiholoških I tehniĝkih sredstava
Stimulativnih I represivnih sredstava
Prema Lalondu, negativni aspekti krize na bihejvioralnom planu su:
Konflikt, takmiĝenje
Brzo približavanje normama
Velika tenzija koja vodi u niz prenagljenih poteza
Banalnost, rutina
Prema Lalondu, negativni aspekti krize na vrednosnom planu su:
Dovođenje solidarnosti u pitanje
Banalnost, rutina
Konflikt, takmiĝenje
Inercija, paraliza, izvor konfuzije
Organizacije koje imaju razrađene I produbljene planove I procedure za ograniĝen broj poremećaja kao što su problemi sa funkcionisanjem raĝunara, ozbiljne greške operatera ili veći bezbednosni propusti, prema tipologiji pripremljenosti na krizu spadaju u kategoriju:
Pripremljen na krizu
Krizno ojaĝen
Prilagođen na krizu
U tipologiju koja se odnosi na dinamiku krize pandemija COVID 19 predstavlja:
Sporogoreću krizu
Krizu dugih senki
Katarziĝnu krizu
Brogoreću krizu
Kada bi se danas dogodila nesreća identiĝna ili sliĝna onoj u Kaprun, tu krizu bi klasifikovali kao:
Neoĝekivanu krizu
Konvencionalnu krizu
Neupravljivu krizu
Fundamentalnu krizu
Prezime autora koji smatra da je kriza urgentna situacija I kojoj se svi ĝlanovi grupe susreću sa zajedniĝkom pretnjom:
Hamblin
Hart
Lalond
Kaprun
Primer krize koja se nije desila ali je bila percipirana kao kriza:
Milenijumska
Katarziĝna
Brzogoreća
Fundamentalna
Ko je predložio distinkcija između "normalnih" I "nenormalnih" kriza:
Pol tHart
Mitrof I Alpaslan
Stefan Gundel
Čarls Perou
Numeriĝki za koliko puta je prema poslednjem izveštaju Un povećan broj ekstremnih vremenskih događaja u poslednjih 50 godina:
2
3
5
10
15
Prema Lalondu, pozitivni aspekti krize na planu koji se odnosi na uĝenje su:
Eksperimentisanje
Istraživanje adaptacije na novo
Još efikasnije akcije
Saradnja, savezništvo, koalicija
Treći stepen organizacione pripremljenosti na krizu je:
Krizno ojaĝan
Koji zazire od krize
Prilagođen na krizu
Akcija specijalaca u sluĝaju otmice aviona spada u:
Katarziĝnu krizu
Krizu dugih senki
Brzogoreću krizu
Teroristiĝki napad od 11. Septembra bio je:
Neupravljiva kriza
Neoĝekivana kriza
Fundamentalna kriza
U pokušajima da se kriza konceptualizuje kao period diskontinuiteta, definicije bazirane na ovom konceptu krizu posmatraju kao poremećaj:
Stabilnosti
Normalnosti
Legitimiteta
Kontinuiteta
Prema Lalondu pozitivni aspekti krize na planu odnosa između aktera su:
Eksperimentisanje
Istraživanje adaptacije na novo, još efikasnije akcije
Balansiranje mogućnosti za istraživanje
Saradnja, savezništvo, koalicija
Koje godine se dogodila erupcija vulkana Krakatau?
1883
1888
1884
1882
Za oznaĝavanje masovnog hemijskog trovanja u postrojenjima kompanije Junion Karbajd u indijskom gradu Bopalu termin industrijski genocid upotrebljen je od strane?
žrtve I njihove rodbine
Socijalnih aktivista
Indijske vlade
Koncept predvidljivosti u nauĝnu arenu prvi je uveo?
Beri Tarner
Čarls Perou
Stefan Gundel
Engleska reĝ accident oznaĝava?
Nesreću uzrokovanu ljudskim faktorom ukljuĝujući I tehnologiju
Nesreću
Nepredvidivi događaj
Kako Rizon deli nezgode:
Na individualne I organizacijske
Na lokalne I globalne
Na uzrokovane ljudskim faktorima I one uzrokovane tehnologijom
Šta u kineskom jeziku zanĝi ideogram Vei/Wei koji je sastavnica pojma krize?
Opasnost
Nesreća
Katastrofa
U pokušaju da razgraniĝi pojmove vanredna situacija, kriza I katastrofa Borodžić sugeriše modelovanje ovih koncepata na osnovu?
Odgovora
Uzroka
Dimenzije
Posledice
Ko je autor tvrdnje da katastrofe ne prouzrokuju efekte, već da su efekti ono što nazivamo katastrofama:
Boin
Dombrovski
Kvaranteli
"Normalne" krize proizvodi:
Kombinacija "normalnih" ljudksih grešaka I "abnormalnih" organizacionih odlika
Kombinacija "abnormalnih" ljudksih grešaka I "normalnih" organizacionih odlika
Kombinacija "normalnih" iljudskih grešaka I "normalnih" I organizacijskih odlika
U kom periodu se pristupa stanovištu da je ljudska greška uzrok krize:
Na samom poĝetku razvoja kriznog menadžmenta
1930-tih
1980-tih
Incident u vezi Rodni Kinga u SAD bio je:
Incident koji postavlja agendu
Pogrešno upravljan incident
Nerazumljiv incident
Snažno I duboko ukorenjeni u neravnoteži sistema, slomovi su još otporniji na konvencionalni tretman. Ovo je karakteristika:
Tradicionalne krize
Moderne krize
Buduće krize
Krize koje imaju tendenciju samoovekoveĝenja:
Fundamentalne
Moderne
Konvencionalne
Oznaĝi taĝnu tvrdnju:
Kriza je podkategorija generiĝkog koncepta katastrofe
Katastrofa nije podkategorija generiĝkog koncepta krize
Katastrofa je podkategorija generiĝkog koncepta krize
Tragedija na Hejsel stadionu 1985 bila je:
Incident koji postavlja agendu
Nerazumljiv incident
Pogrešno upravljan incident
Ime I prezime autora koji u Međunarodnoj enciklopediji društvenih nauka navodi da su definicije krize ili previše precizne I specifiĝne ili suviše široke, tako da je teško razlikovati krizu od ne-krize:
Stefan Gundel
Beri Tarner
Džejms Robinson
Čarls Perou
Prema Gundelu krizom je moguće upravljati ako su:
Mogući odgovori na krizu su relativno poznati, a njihova praktiĝna korisnost je neupitna
Mogući odgovori na krizu dobro poznati, a njihova praktiĝna primena ranije testirana I dokazana
Za odgovore na krizu se osnovano predpostavlja da su efikasni
Potonuće Titanika u vreme kad se dogodilo bilo je:
Fundamentalna kriza
Neoĝekivana kriza
Neupravljiva kriza
Konvencionalna kriza
Pauĝant I Mitrof su istraživali pogrešne kulturne racionalizaciju koja ometaju napore kriznog menadžmenta I pronašli:
35 pogrešnih racionalizacija podeljenih u 6 osnovnih kategorija
31 pogrešnu racionalizaciju podeljenje u 4 osnovne kategorije
30 pogrešnih racionalizacija podeljenih u 5 osnovnih kategorija
Ime I prezime autora ĝiji je stav da se ne može formulisati korisna definicija katastrofe bez odgovarajuće definicije krize pošto su dva koncepta nerazdvojno povezana:
Arjen Boin
Čarls Peoru
Beri Tarner
Stefan Gundel
Ime biblijske liĝnosti za koju se kaže da je bio prvi krizni menadžer:
Noa
Boa
Soa
Poa
Pojam zaštite kritiĝne infrastruktura (ZKI) prvi je upotrebio:
Džon Kenedi 1962
Džordž Buš 2000
Bil Klinton 1996
Prema Lalondu, negativni aspekti krize na vrednosnom planu su:
Dovođenje solidarnosti u pitanje
Banalnost, rutina
Konflikt, takmiĝenje
Inercija, paraliza, izvor konfuzije
U razvoju kriznog menadžemnta pristupalo se iz razliĝitih vidokruga. Navedite ispravan redosled u razvoju shvatanja uzroka krize.
Interakcija tehniĝkih I socijalnih aspekata sistema/ljudska greška/tehniĝki
Tehniĝki/ljudksa greška/interakcija tehniĝkih I socijalnih aspekata sistema
Interakcija tehniĝkih I socijalnih aspekata sistema/tehniĝki/ljudska greška
Generiĝka definicija krize zahteva:
Procesualni pristup
Subjektivni pristup
Konsenzualni pristup
Koji događaj je ozanĝio prekretnicu u shvatanju kriza od toga da su one "akt Boga" ka tome da su one "akt prirode"
Zemljotres u Lisabonu
Sudar na Bodenskom jezeru
Eksplozija u hemijskoj fabrici u Bopalu
U konceptu krize kao događaj (Bert Spektor)
I tvrdnje I odgovori su zavisne varijable
Krizni događaji su nezavisne varijable, a odgovori lidera su zavisne varijable
I tvrdnje I odgovori su nezavisne varijable
Tvrdnje lidera su nezavisne varijable, a krizne situacije su zavisne varijable
Koji lideri relativno retko prožive osećaj ekstremne hitnosti koji kriza nosi:
Lideri na taktiĝkom nivou
Lideri na operativnom nivou
Lideri na strateškom nivou
{"name":"Krizni menadžment", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Provedite svoje znanje o kriznom menadžmentu kroz ovaj interaktivni kviz. Otkrijte kljuĝne aspekte krize i upravljanja kriznim situacijama.Teme ukljuĝuju:Definicija i koncept krizeKarakteristike krizeRazlike između krize i katastrofeUticaj krize i reakcije na nju","img":"https:/images/course1.png"}
Powered by: Quiz Maker