FR2 drugi dio
Financial Acumen Quiz
Test your knowledge on financial concepts and practices with our comprehensive quiz. Dive into topics such as market dynamics, stock evaluations, and reserve formations that are crucial for understanding corporate finance.
- 99 questions covering various aspects of finance
- Improve your understanding of equity and capital management
- Learn at your own pace and review your answers
99. Kolika je cijena dionica kada je gubitak iznad visine kapitala:
A)cijena dionica ostaje ista
B) nula
C) tržišna cijena
D) ništa od navedenog
100.Kod poslovanja sa gubitkom dioniĝari mogu uplatiti novac za pokride gubitka bez poreza :
A) iznos koji nedostaje u rezervama za pokride gubitka
B)ako uplati iznos 25 % gubitka
B) sve uplate za rezerve su oporezive
C) ništa od navedenog nije taĝno
101.Gubitak iznad visine kapitala
A)Evidentiramo kao našu odloženu obavezu
B)Evidentiramo na teret rezervi
C) Ništa od navedenog nije taĝno
D)Evidentiramo na teret neraspoređene dobiti
102.Gubitak do visine kapitala se pokriva ne teret:
A)Stalnih sredstava
B)Ništa nije taĝno
C)Na teret viškova po tekudim sredstvima
D)na teret poreskih obveznika
103.Šta je taĝno kada su u pitanju vlastite dionice ?
A) Mogu se otkupiti 10 % vrijednosti osnovnog kapitala (ovo znaĝi da vrijednost steĝenih vlastitih dionica ne može biti veda od 10 % vrijednoti osnovnog kapitala)
B) Mogu se držati maksimalno do jedne godine tj do 12 mjeseci
C) Mogu se prodati kad hodeš I kome hodeš
D) Ništa od navedenog
104.Sticanje vlastitih dionica može se vršiti:
A) otkupom vlastitih dionica
B)pravnim sljedništvom (nakon steĝaja ili likvidacije vlastite podružnice)
C) naplatom vlastitih potraživanja
105.Šta je taĝno kada su u pitanju vlastite dionice?
A) vlastite otkupljene dionice se vode po nominalnoj vrijednosti ili po trošku sticanja(što zavisi od zakonske regulative I odluke pravnog lica)
B)vrijednost steĝenih vlastitih dionica ne može biti veda od 10 % vrijednosti osnovnog kapitala
C) vlastite dionice se mogu unijeti u poslovne knjige kao vlastita imovina ali ne duže od 12 mjeseci I tada je obavezno povedanje fonda rezervi najmanje za iznos ukupne nominalne vrijednosti vlastitih dionica koje se priznaju kao imovina
D)sticanje vlastitih dionica u suštini predstavlja smanjenje vlastitog kapitala
E)vrijednost vlastitih dionica se iskazuje na dugovnoj strani konta 360
106.Vlastite dionice otkupljene na tržištu pravno lice može:
A)Otkupiti koliko procenata želi
B)Otkupiti najviše do 25% od kapitala I zadržati do 12 mj
C)Otkupiti najviše do 10% od osnovnog kapitala
D)Zadrzati do pet godina na toj poziciji
107.Šta je taĝno u vezi sa formiranjem obaveznih rezervi ?
A)obavezne rezerve su zaštitna mjera za pokride gubitka
B)iznose 25 % osnovnog kapitala u roku od 5 godina od registracije
C) ako se u roku od 5 godina ne formira 25 % kapitala onda se odredi procenat % dok se ne skupi 25 % od osnovnog kapitala
D) ako padne kapital smanjuju se I obavezne rezerve I nastala razlika iz rezervi se može uložiti u kapital
E)ako su rezerve prazne a imamo gubitak I unosimo novac za pokride gubitka u rezerve možemo uplatiti bez poreza samo iznos do visine gubitka (ako su rezerve prazne).Sve uplate u rezerve iznad visine gubitka su oporezive
F) ako su rezerve prazne nakon pokrida gubitka ponove se pune iz dobiti do 25 % kapitala I u tom periodu nema dividende
108.Rezerve dioniĝkog društva se mogu koristiti za :
A)pokride gubitka (najĝešde)
B)povedanje nominalne vrijednosti dionica
C)za emisiju besplatnih dionica
D)za dopunu dividendi
109.Formiranje fonda rezervi kod dioniĝkog društva se vrši:
A)izdvajanjem 10 % dobiti godišnje do desete godine poslovanja dok se nepostigne 25 % osnovnog kapitala
B)izdvajanjem 5 % dobiti godišnje do pete e godine poslovanja dok se ne postigne 25 % osnovnog kapitala
C)izdvajanjem 10 % dobiti godišnje do pete godine poslovanja dok se ne postigne 25 % osnovnog kapitala I ako se ova obaveza ne ispuni do pete godine nastavlja se dalje sa procentom od 20 % od ostvarene dobiti dok fond rezervi ne dostigne nivo 25 % osnovnog kapitala
110.Rezerve se mogu koristiti I za isplatu divedende ?
A)pod uslovom da su pune I da se ne posluje sa gubitkom
B)pod uslovom da imate pune rezerve po zakonu I kada poslujete sa gubitkom
C)pod uslovom pozitivnog poslovanja ,punih rezervi I samo 5% osnovnog kapitala
D)ne može nikada po zakonu
111.Dioniĝari mogu da uplate na raĝun rezervi iznos bez poreza na dobit
A) samo ako u rezervama nema dovoljno novca za pokride gubitka do nivoa 25% od kapitala
B) nedostajudi iznos za pokride gubitka iz rezervi
C) nista nije tacno
D) uvijek kad god to žele
112.Revalorizacija se ne primjenjuje na ?
A)stalna sredstva u pripremi
B)stalna sredstva van funkcije
C)dugoroĝna potraživanja
D)dugoroĝna ulaganja
E)dugoroĝni dati krediti
F)na ispravke vrijednosti
G)na sredstva u funkciji
H)na zalihe
I)na 100 % otpisana sredstva
113.Na koje od navedenih kategorija sredstava se ne obraĝunava revalorizacija:
A)dugoroĝna potraživanja
B)dugoroĝna ulaganja
C)dugoroĝne kredite
D) stalna sredstva u pripremi
E) stalna sredstva u upotrebi
F) ispravke vrijednosti stalnih sredstava
G)stalna sredstva van funkcije
114.Na koje od navedenih kategorija sredstava se obraĝunava revalorizacija:
A)100 % otpisana stalna sredstva
B) tekuda sredstva
C)promašene investicije
D) investicije u toku
E) stalna sredstva u upotrebi
F) ispravke vrijednosti stalnih sredstava
G)stalna sredstva van funkcije
115.Raĝun revalorizacionih rezervi iz osnova revalorizacije stalnih sredstava može da :
A)duguje veoma znaĝajne iznose bez ograniĝenja
B) potražuje maksimalno onoliko koliko je I dugovao u ranijim poslovnim promjenama
C)ne može ni dugovati niti potraživati
D)ništa od navedenog
116.Raĝun revalorizacionih rezervi iz osnova revalorizacije stalnih sredstava može da :
A)potražuje veoma znaĝajne iznose bez ograniĝenja
B) duguje maksimalno onoliko koliko je I potraživao u ranijim poslovnim promjenama
C)potražuje u visini emisionih dionica
D)ništa od navedenog
117. Šta je taĝno u vezi sa revalorizacionim rezervama ?
A)nemaju ograniĝenja u rastu,rast se kumulira
B)mogu samo dugovati bez ograniĝenja
C) ograniĝenje u padu je do nule
D)ništa od navedenog
118. Više pladeni porez na dobit u povratu evidentirami:
A) u korist revalorizovanih rezervi
B) ništa od navedenog nije taĝno
C) u korist rezervi
D) u korist neraspoređenog kapitala
119.Ako država vrati porez na dobit to se knjiži
A)ne knjiži se
B)knjiži se u korist kapitala
C) knjiži se u korist dionica
120.Fiziĝko ili finansijsko povedanje stalnih sredstava manifestuje se kroz raĝunovodstvene promjene:
A) obraĝun neto prodajne cijene
B) primjenom umanjenja po MRS 36
C) obraĝun revalorizacije
D) ništa od navedenog
121.Na šta se knjiži revalorizaciona rezerva kod biološke imovine ?
A) prihodi do ubiranja plodova
B)nakon što se ispune uslovi za prihode ide na revolrizacione rezerve
C)ništa od navedenog
122.Ako otuđimo stalno sredstvo koje ima revalorizovanu rezervu u momentu otuđenja ?
A) ništa od navedenog nije taĝno
B) tada revalorizovanu rezervu evidentiramo kao smanjenje rashoda otuđenja
C)revalorizovanu rezervu evidentiramo kao neraspoređenu dobit uz obavezu poreza na dobit
E)evidentiramo revalorizovanu rezervu u korist neraspoređene dobiti pez poreske obaveze
123.Nakon otuđenja sredstva na kome smo imali efekte revlorizacije , kako se knjiži revalorizaciona rezerva
A) na prihode
B)ne knjiži se
C)pripisuje se neraspoređenoj dobit
D) direktno u kapital
124.Kod revalorizacije stalnih sredstava efekat se evidentira kao ?
A)na vremenska razgraniĝenja
B) Ništa od navedenog nije taĝno
C)Prihod osim kod MRS 41
D)rashod
125.Revalorizacione rezerve se mogu koristiti ?
A) do nivoa pokrida gubitka u poslovanju
B) do visine kapitala
C) stopa otpisa od 10 % u minusu od iznosa salda revalorizacije
D) do nivoa salda 0
126.Raĝun revalorizacione rezerve može da :
A) potražuje veoma znaĝajne iznose bez ograniĝenja
B) duguje veoma znaĝajne iznose bez ograniĝenja
C) potražuje maksimalno onoliko koliko je I dugovalo u ranijim poslovnim promjenama
E)duguje maksimalno onoliko koliko je potraživalo u ranijim poslovnim promjenama
127.Koji MRS se odnosi na revalorizaciju ?
A)MRS 36-Umanjenje vrijednosti sredstava
B)MRS 16-materijalna sredstva
C)MRS 2-Zalihe
D)MRS 38-nematerijalna sredstva
128. Prema MRS 36 kako demo knjižiti revalorizaciju ?
A) na prihode
B) kao sredstvo
C)na revalorizacionu rezervu do salda nule a ostatak na rashode
129.Ako dođe do umanjenja vrijednosti ulaganja u nekretnine knjižimo?
A)prihode
B)rashode
C)revalorizacionu rezervu
130.Nakon umanjenja vrijednosti stalnih sredstava ponovno povedanje evidentiramo :
A) Sve od navedenog je taĝno
B Povedanje je evidentirano u koristi revalorizacionih rezervi bez obzira ima li rashoda po tom osnovu prodaje
C) Storno rashoda po umanjenju do nivoa rashoda a razliku u korist revalorizacionih rezervi
D) Povedanje se može izvršiti samo do nivoa rashoda po umanjenju
131. Gubitak od umanjenja vrijednosti stalnih sredstava prema MRS 36:
A)Rashod bez PDV-a
B)Rashodi duguju I storno dugovna strana sredstava
C) je smanjenje sredstava I povedanje ispravke vrijednosti
D)je rashod sa PDV-om
132.Prema standardu 36-Umanjenje sredstava se evidentira
A)na teret amortizacije tekudeg perioda
B)na teret rashoda do nivoa revalorizovanih rezervi
C)ništa nije taĝno
D)na teret rezervi
133.Standard 36-Umanjenje sredstava primjenjujemo na :
A)na sitan inventar na zalihama
B)na zalihe koje traju duže od godinu dana
C)ništa nije taĝno
D)stalna sredstva u funkciji I vanbilansnoj evidenciji
134.Na nematerijalna sredstva se ne primjenjuje MRS 36-Umanjenje vrijednosti stalnih sredstava?
A) Nije taĝno jer se I na njih odnosi MRS 36
B) su nematerijalni dio imovine
C) jer imaju tretman otpisanih sredstava
D)jer se ne amortizuju
135.Uzastopno povedavanje do kojeg dođe u narednom obraĝunskom periodu evidentira se kao :
A) Kao prihod do nivoa rashoda
B) kao prihod
C)ništa od navedenog
136.Šta je taĝno :
A)Obaveza je sadašnja obaveza pravnog lica proizašla iz prošlih događaja za ĝije izmirenje se oĝekuje da de stvoriti odliv resursa koji utjelovljuju ekonomske koristi
B)Obaveza je dužnost ili odgovornost da se postupi ili nešto izvrši na određeni naĝin I koja može biti posljedica obavezujudeg ugovora ili zakonskog zahtjeva ili može proistedi iz normalne poslovne prakse, obiĝaja I želje da se održe dobri poslovni odnosi ili djeluje na fer naĝin
C)Obaveza je bududa obaveza pravnog lica proizašla iz prošlih događaja za ĝije izmirenje se oĝekuje da de stvoriti odliv resursa koji utjelovljuju ekonomske koristi
D)Ništa od navedenog
137.Izmirenje obaveze se može izvršiti na više naĝina:
A)pladanjem gotovinom
B)transferom drugih sredstava
C)pružanjem usluga u vrijednosti obaveza
D)zamjenom neke obaveze drugom obavezom po fer vrijednosti
E)konverzijom obaveze u vlasniĝki kapital ako je dozvoljeno propisima
F) gubljenje obaveza zbog isteka roka ili usljed zastarjelosti po zakonu
G)odustajanjem povjerioca od potraživanja
138.Izmirenje obaveza može biti ?
A)transferom sredstava
B)da joj prođe zakonski rok
C) da povjerilac odustane od potraživanja
D)konverzijom u vlastiti kapital
E) izvršenjem usluga
D) ništa od navedenog
139.Na koji naĝin se može izmiriti obaveza
A)Kroz povedanje potraživanja
B)Na teret rezervisanja
C)Prijemom sredstava bez pladanja
D)Konverzijom obaveza u kapital
140.Izmirenje obaveza se vrši
A)izvršenjem usluga
B)konverzijom u vlastiti kapital
C)primanjem sredstava
D) ništa od navedenog
141.Obavezu je mogude izmiriti ?
A) pladanjem gotovinom
B) potraživanjem usluge za obavezu ( ovo je pružanjem usluga u vrijednosti obaveza)
C)primanjem sredstava
D)ništa od navedenog
142.Obaveze možemo izmiriti
A)transferom drugih sredstava
B) zastara
C)ako povjerilac odustane od potraživanja
D)ništa od navedenog
143.Obavezu prema dobavljaĝu možemo otpisati :
A)kada nas telefonom o tome obavijesti dobavljaĝ
B)kada nam dobavljaĝ pošalje knjižnu obavjest o otpisu potraživanja
C) kada protekne 12 mjeseci od nastanka obaveze
D) kada za to donesemo odluku
144.Kada nam neko otpiše obavezu to demo evidentirati kao :
A)storno ulaznog PDV-a
B)storno obaveze
C) kao potraživanje ako je obaveza prethodno pladena
D)kao ostali prihodi (prihodi od otpisa obaveza)
E)ništa od navedenog
145.Otpis obaveze od strane povjerioca evidentiramo kao:
A) povedanje prihoda
B) povedanje active
C) povedanje passive
D) povedanje rashoda
146.Kada nam dobavljaĝ otpiše obavezu mi evidentiramo:
A)Povedanje kapitala
B)Povedanje sredstva
C)Ispravku ulaznog PDV-a
D)Smanjenje prihoda
147.Kada obaveze imaju uticaj na kapitala ?
A)kada nabavimo sredstvo
B)kada imamo trošak koji de se pretvoriti u zalihe gotovih proizvoda
C)kada imamo rashode
D)ništa od navedenog
148.Izmirili smo obavezu prema dobavljaĝu , kako to knjižimo ?
A)smanjenjem obaveze I povedanjem prihoda
B)smanjenjem obaveze I povedanjem sredstava
C)ništa od navedenog
149.Popusti odobreni u momentu fakturisanja se knjiže ?
A) ne knjiže se nigdje u raĝunovodstvu
B)na prihode
C)na rashode
150.Obaveze po primljenim avansima znaĝe:
A) Rashodi poslovnog perioda
B)Ništa nije taĝno
C)Smanjenje novĝanih sredstava
D)Evidenciju odloženog rashoda
151.Akcize su obaveze prema državi za akciznu robu ili proizvode koje obraĝunava I plada
A)akcize se ne pladaju uopšte jer su zakonom ukinute
B)sve od navedenog
C)Dobavljaĝ iz inostranstva prilikom prodaje rezidentu
D)Proizvođaĝ takvih proizvoda ali samo rezident prilikom prodaje
154. Šta se ne knjiži kao protustavka žiro raĝunu kod uzimanja kredita :
A)stalna nematerijalna sredstva
B) stalna materijalna sredstva
C)obaveze po uzetom kreditu
D)ništa od navedenog
155.Šta se knjiži kao protustavka žiro raĝunu kod uzimanja kredita :
A)stalna nematerijalna sredstva
B)stalna materijalna sredstva
C) ništa od navedenog
156.Kada primimo dugoroĝni kredit šta može da potražuje ?
A) stalna nematerijalna sredstva
B) stalna materijalna sredstva
C)obaveze po dugoroĝnom kreditu
D) ništa od navedenog
157.Kada se priznaje rezervisanje prema MRS 37?
A)kada pravno lice ima sadašnju obavezu koja je nastala kao rezultat prošlog događaja
B) kada je vjerovatno da de odliv resursa koji sadrži ekonomsku korist biti potreban za podmirenje obaveza
C) kada se iznos obaveza može pouzdano procijeniti
D) kada se iznos obaveze ne može pouzdano procijeniti
158.Obaveze za rezervisanja u garantnom roku (konto 400) odnose se na :
A)Odobreni I realizovani rabat u prodaji
B)Ništa nije taĝno
C)Rashode potraživanja prodatih gotovih proizvoda
D)Dio otpisanih potraživanja prodatih proizvoda
160.Rezervisanje predstavlja:
A)priznatu obavezu
B)procijenjenu obavezu ĝiji je nastanak nakon datuma bilansa stanja visoko vjerovatan
C)rezervu nepriznatu u okviru kapitala
D) dospjelu a neizmirenu obavezu
161. Šta je taĝno ?
A)rezervisanje na teret troškova se vrši po osnovu preuzetih rizika ili bududih obaveza
B) može se rezervisati glavnica bududeg rashoda
C) nikad se ne može rezervisati glavnica bududeg rashoda ved samo troškovi
D)ako su rezervisani više obraĝunati troškovi od ostvarenih to de umanjiti osnovicu poreza na dobit ali demo u kasnijem obraĝunu imati ostale prihode a time I uvedanu osnovicu poreza na dobit tj u sluĝaju vedih rezervisanja pladamo I vedi porez na dodanu vrijednost I vedi porez na dobit
E)u sluĝaju manje rezervisanih troškova u odnosu na nastanak troškova u tekudem periodu obezbjedit demo manju poresku osnovicu poreza na dobit I poreza na dodatnu vrijednost ali demo kao posljedicu imati smanjenu likvidnost
162.Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi priznali rezervisanje u knjiigama ?
A) pravno lice ima sadašnju obavezu,koja je nastala kao rezultat prošlih događaja
B)da je vjerovatno da de odliv resursa koji sadrže ekonomsku korist biti potreban za podmirenje obaveza
C)kada se iznos obaveza može pouzdano procijeniti
D) ništa od navedenog
163.Rezervisanje vršimo ?
A)ako je neizvjesna naplata potraživanja
B) za sudske troškove , takse I kamate
D)ništa od navedenog
164.Kako se knjiže izdaci nastali u vezi sa popravkom prodatih gotovih proizvoda?
A) na troškove
B) na rashode
C) storno prihoda od prodaje gotovih proizvoda
D)ništa od navedenog
165. Kako knjižimo obaveze za rezervisanja :
A)rashode tekudeg perioda
B)storno prihoda
C)rashode bududeg perioda
D)ništa od navedenog
166.Obaveze za razgraniĝenja su ?
A)Odložena porezna sredstva
B)odložene porezne obaveze
C)obraĝunati a nanapladeni prihodi
D)primljena donacija stalnog sredstva koje se amortizuje
E)obraĝunati a nepladeni rashodi
H)unaprijed napladeni prihodi
167.Raĝun odloženi prihodi se koristi u sluĝaju:
A)Kad smo prodali stalno sredstvo a nismo ga naplatili
B)Prijem stalnih sredstava bez naknade koja podlijže amortizaciji
C)Ulaganje u povezana pravna lica
D)Goodwill kod kupaca
168.Odložene prihode imamo kod ?
A)primljene donacije opreme
B) kod primljene donacije zemljišta
C)ništa od navedenog
169.Sredstvo koje je 100 % otpisano I mi ga doniramo drugom preduzedu šta de to predstavljati u drugom preduzedu:
A)odloženi prihod
B)odloženi rashod
C)troškovi
D)ništa od navedenog
170.Dobiven građevinski objekat bez naknade ?
A)se evidentira u korist prihoda
B)se evidentira u korist odloženih prihoda
C) se ne amortizuje jer je dobiven na poklon
D) ase knjiži direktno u korist kapitala
171. Šta od navedenog knjižimo na raĝunu kratkoroĝnih pasivnih vremenskih razgraniĝenja :
A) unaprijed pladenu zakupninu za period od pola godine
B) kamatu po uzetim kratkoroĝnim kreditima
C) prodaju gotovih proizvoda ukoliko faktura nije ispostavljena
D) ništa od navedenog
172. Šta od navedenog ne knjižimo na raĝunu kratkoroĝnih pasivnih vremenskih razgraniĝenja :
A) unaprijed napladenu zakupninu za period od 11 mjeseci
B) kamatu po uzetim kratkoroĝnim kreditima
C) prodaju gotovih proizvoda ukoliko faktura nije ispostavljena
D) ništa od navedenog
173.Šta knjižimo na kontu kratkoroĝna aktivna vremenska razgraniĝenja
A)Zavisne troškove nabavke materijala
B)Kamatu po uzetim kreditima do godinu dana
C)Kupljeni material koji još nije pladen
D)Ništa od navedenog
174. Šta od navedenog knjižimo na raĝunima kratkoroĝnih aktivnih vremenskih razgraniĝenja
A)Unaprijed pladena zakupnina
B)Nefakturisani obraĝunati prihodi
C)Unaprijed pladena faktura za nabavku opreme
D) ništa od navedenog
175.Primjer vremenski razgraniĝenja prihoda I rashoda su :
A)Izlazni PDV
B)Vrijednost bududih nabavki bez PDV
C)Vrijednost bududih isporuka bez PDV-a
D) Unaprijed pladeni troškovi zakupnine
176.Ako smo dali kredit na 2 mjeseca u obraĝunskom periodu od 6 mjeseci kako se knjiži kamata ?
A) AVR
B) PVR
C)ništa od navedenog
177.Ako smo primili (ili uzeli) kredit na 2 mjeseca u obraĝunskom periodu na 6 mjeseci kako se knjiži kamata ?
A) AVR
B) PVR
C) rashodi
D)ništa od navedenog
178. Ako smo uzeli kredit 30.04. na 2 mjeseca a tekudi obraĝunski period je 6 mjeseci kako knjižimo kamatu
A) na AVR
A)na prihode
B) na PVR
C) ništa od navedenog
179. Ako smo dali kredit 30.04. na 2 mjeseca a tekudi obraĝunski period je 6 mjeseci kako knjižimo kamatu
A) na AVR
A)na rashode
B) na PVR
C) ništa od navedenog
180.Kamata za uzeti kredit za kupovinu stalnih sredstava se knjiži na rashode osim?
A)ako je drugaĝije propisano po MRS 23
B)ako je drugaĝije propisao po zakonu o porezu na dobit
C)ako je tako odluĝio menadžment
D)ništa od navedenog
181. Pasivna vremenska razgraniĝenja su pasivna ?
A)Zbog toga što takvu obavezu ne moramo platiti
B) Zato što odražavaju gubitak supstance
C) Zato što se evidentiraju u pasivi
D)Ništa od navedenog nije taĝno
182.Šta podrazumjevamo pod gotovinom u skladu sa odredbama MRS-a 7 ?
A) gotovina u blagajni
B) novac na transakcijskim raĝunima kod banke
C)novac na izdvojenim raĝunima za posebne namjene
D) novĝane depozite sa kratkim otkaznim rokom,
E) kratkoroĝni oroĝeni depoziti koji se mogu aktivirati u kratkom roku
F) opšteprihvatljive efektive strane valute
G)ĝekovi I mjenice primljene na naplatu
H) tekuda ulaganja u vrijednosne papire sa kratkim rokom dospjeda(najviše tri mjeseca)
I) plemeniti metali
183.Šta spada u gotovinu prema MRS 7?
A)dati avansi
B)vlastite dionice
C)vlastite obveznice
D)ništa od navedenog
184.Šta spada u gotovinu prema MRS 7
A) Dati avansi za nabavku stalnih sredstava
B)Dati avansi za nabavku tekudih sredstava
C) ništa od navedeno
185.Kada nam je novac na transakcijskom raĝunu na raspolaganju ?
A) uvijek
B)samo ako nije oroĝen
C)samo ako nije oroĝen do 12 mjeseci
D)ako nije zabranjen tj blokiran od strane suda
186.Šta karakteriše novac na transakcijskom raĝun ?
A) mobilnost
B)raspoloživost
B) dislocirana blagajna
C)a vista depoziti po viđenju
187.Osnovna karakteristika gotovine na raĝunu kod banaka?
A)vlasništvo
B)raspoloživost
C)mobilnost
D)ništa od navedenog
189.Kod prodaje plemenitih metala ako se ostvari veda vrijednosti od knjigovodstvene kako se knjiži :
A) na prihode
B) storno rashoda
C) ništa od navedenog
190.Kod prodaje plemenitih metala prihode iskazujemo ako :
A)ako ih prodamo
B)ako ih prodamo po cijeni vedoj od nominalne vrijednosti
C)ništa od navedenog
191.Kod knjiženja otpisa potraživanja imamo:
A) Ispravku vrijednosti potraživanja
B) storno prihode
C)rashode
D)ništa od navedenog
192.Konta sa kojima korespondira transakcijski (žiro ) raĝun sa dugovne strane su?
A)konta potraživanja kod naplate potraživanja
B)konta ulaganja kod kupovine ulaganja
C)konta obaveza za primljene kredite
D) konta obaveza za izmirenje obaveza
E) konta blagajne I ostala grupa gotovine za prenos sa blagajne na žiro raĝun, za konverziju valuta, plemenitih metala
F)konta prihoda (klase 6) za naplatu potraživanja
G)konta kapitala kod uplate kapitala u novcu
193.Kada se pojedinaĝno sredstvo klasifikuje kao tekude sredstvo :
A) Kada se oĝekuje da se ono pretvori u gotovinu ili gotovinske ekvivalente, proda ili potroši u toku redovnog poslovnog ciklusa pravnog lica
B)kada se ono prvenstveno ĝuva za komercijalne potrebe ili na kratki vremenski period, a njegova se realizacija oĝekuje u roku od 12 mjeseci nakon datuma bilansa stanja
C)kada se njegova realizacija oĝekuje u roku dužem od 12 mjeseci nakon datuma bilansa stanja
D) kada je ona gotovina ili gotovinski ekvivalent koji nije pod ograniĝenjem
194.Koji su uslovi za tekuda sredstva ?
A) Kada se oĝekuje da de se pretvoriti u gotovinu u roku od 120 dana
B)namjeravamo ih koristiti u roku kradem od 90 dana
C)kada se njihova realizacija oĝekuje u roku dužem od 12 mjeseci nakon datuma bilanca stanja
D)da ved predstavlja gotovinu ili ekvivalent gotovine
195.Po ĝemu se razlikuje akreditiv od avansa ?
A)veda je sigurnost kod avansa
B)veda je sigurnost kod akreditiva
C)avasni su data sredstva na raĝun dobavljaĝa I njegova je isplata automatski odobrenje za korištenje , a akreditiv su data sredstva kod banke I koristi se prezentacijom dokumenata
D) kod akreditiva se sredstva prenose na raĝun dobavaljaĝa, a kod avansa na raĝun banke koja de po nalogu vlasnika sredstava I ispunjenih uslova dati nalog za pladanje
D) kod avansa se sredstva prenose na raĝun dobavaljaĝa, a kod akreditiva na raĝun banke koja de po nalogu vlasnika sredstava I ispunjenih uslova dati nalog za pladanje
196.Avansi za nematerijalna sredstva se otpisuju u skladu sa :
A)Rokom povrata , a najduže do 5 godina
B)Otpisuje sa rokom iz ugovora za koji je dat avans
C)Ne otpisuje se postepeno
D) ništa od navedeno nije taĝno
197.Šta je tok novca ?
A)Tok novca je kretanje novca u preduzede I iz preduzeda (priliv I odliv novca)
B)i ne odnosi se na kretanje novca sa jednog na drugi raĝun u vlastitoj firmi
C)novĝani tok je kretanje novca između dva pravna lica
198.Bilans novĝanih tokova tj izvještaj o novĝanim (gotovinski ) tokovima (MRS 7) se sastoji ?
A)bilans novĝanih tokova iz poslovne aktivnosti
B)bilans novĝanih tokova iz invensticione aktivnosti (tokovi vezani za stalna sredstva)
C)bilans novĝanih tokova iz finansijske aktivnosti (kamate, troškovi platnog prometa,isplate dividende)
{"name":"FR2 drugi dio", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Test your knowledge on financial concepts and practices with our comprehensive quiz. Dive into topics such as market dynamics, stock evaluations, and reserve formations that are crucial for understanding corporate finance.99 questions covering various aspects of financeImprove your understanding of equity and capital managementLearn at your own pace and review your answers","img":"https:/images/course4.png"}