U kolokvijum sredu
Mastering Algorithms: Test Your Knowledge
Welcome to the Algorithms Quiz! This quiz is designed to challenge your understanding of algorithms and their applications. Whether you're a student or a teacher, this quiz is a great way to solidify your knowledge.
Test your skills with questions covering key topics, including:
- Fundamental definitions of algorithms
- Famous algorithm contributions and theorists
- Characteristics and properties of algorithms
- Algorithm types and their applications
Algoritam je:
Skup pravila za resavanje nekog problema
Teorema za resavanje nekog problema
Dijagram-blok sema
Niz instrukcija za Tjuringovu masinu
Prvi algoritam je napisao:
Ada Bajron
Blez Paskal
Leonard Ojler
Dzordz Bul
U matematici, poznati su sledeci algoritmi:
Gausov, za resavanje sistema jednacina
Euklidov, za nalazenje najveceg delioca brojeva
Kramerov, za izracunavanje granicnig vrednosti
Ojlerov, za odredjivanje kompleksnih brojeva
Algoritam je:
Niz instrukcija koji moze da se uradi na Tjuringovoj masini
Niz instrukcija koji moze da se uradi na bilo kojoj masini
Niz instrukcija koji ne moze da se uradi na Tjuringovoj masini
Jasan niz preciznih koraka
Blok dijagram:
Je tekstualno zapisano uputstvo za resavanje problema
Je graficki prikaz algoritma
Sadrzi tacno definisane graficke simbole
Ne sadrzi tacno definisane graficke simbole
Pseudo kod:
Je tekstualno zapisano uputstvo za resavanje problema
Je graficki prikaz algoritma
Sadrzi tacno definisane graficke simbole
Ne sadrzi naredbe definisanog programskog jezika
Pseudo jezik je:
Je neformalna kombinacija iskljucivo engleskog I nekog zamisljenog programskog jezika
Je formalna kombinacija svakodnevnog I nekog zamisljenog programskog jezika
Je neformalna kombinacija svakodnevnog I nekog poznatog programskog jezika
Je neformalna kombinacija svakodnevnog I nekog zamisljenog programskog jezika
Kod ciklicnih sema:
Jedan ili vise koraka se mogu izvrsavati vise puta
Svaki korak se izvrsava tacno jedanput
Sadrze ciklus
Ne sadrze ciklus
Diskretnost algoritama znaci da:
Svakom koraku se pridruzuje diskretan vremenski trenutak
Zakon dobijanja izlaznig velicina mora da bude jasan I prost
Algoritam mora da vazi za najsiri skup ulaznih podataka
Svakom skupu ulaznig velicina mora biti definisano sta je rezultat
Elementarnost algoritama znaci da:
Svakom koraku se pridruzuje diskretan vremenski trenutak
Zakon dobijanja izlaznih velicina mora da bude jasan I prost
Algoritam mora da vazi za najsiri skup ulaznih podataka
Svakom skupu ulaznih velicina mora biti definisano sta je rezultat
Masovnost algoritama znaci da:
Svakom koraku se pridruzuje diskretan vremenski trenutak
Zakon dobijanja izlaznih velicina mora da bude jasan I prost
Algoritam mora da vazi za najsiri skup ulaznig podataka
Svakom skupu ulaznih velicina mora biti definisano sta je rezultat
Rezultativnost algoritma znaci da:
Svakom koraku se pridruzuje diskretan vremenski trenutak
Zakon dobijanja izlaznih velicina mora da bude jasan I prost
Algoritam mora da vazi za najsiri skup ulaznih podataka
Svakom skupu ulaznih velicina mora biti definisano sta je rezultat
Rekurzivne funckije:
Imaju zadatu pocetnu vrednost
Nemaju zadatu pocetnu vrednost
Ako je funckija zadata za neko n, tada moze da se definise I za vrednost n+1
Ako je funkcija zadata za neko n, tada ne moze da se definise I za vrednost n+1
Algoritam je rekurzivan ako:
Je izracunavanje uvek moguce
Se resavanje svodi na prethodni korak
Se resavanje svodi na naredni korak
Ima uslov zavrsetka
Cercova teza:
Svaka izracunljiva funkcija je rekurzivna
Svaka rekurzivna funkcija je izracunljiva
Svaka izracunljiva funkcija je rekurzivna I svaka rekurzivna funkcija je izracunljiva
Ne govori o izracunljivim funckijama
Cercova teza je:
Dokazana teorema
Pretpostavka koja nije dokazana
Dokazana od Tjuringa
Aksioma
Tjuringova masina je:
Apstrakna misaona tvorevina
Opsti model algoritma
Masina koja je napravljena I radi
Zamisljeni model racunara
Tjuringova masina:
Radi nad konacnim skupom simbola
Radi nad beskonacnim skupom simbola
Se sastoji od beskonacne trake I glave za pisanje
Se koristi za probleme odlucivanja
Dijkastrin algoritam spada u:
Algoritme pretrage u dubinu
Algoritme pretrage u sirinu
Optimizacione algoritme
Definise stabla pretrage
Primov algoritam odredjuje:
Maksimalno razapinjuce stablo
Minimalno razapinjuce stablo
Najkraci put u grafu
Najduzi put u grafu
Kruskalov algoritam odredjuje:
Maksimalno razapinjuce stablo
Minimalno razapinjuce stablo
Najkraci put u grafu
Najduzi put u grafu
Kriterijumi za izbor najefikasnijeg algoritma su:
Brzina izvrsavanja
Minimalno angazovanje memorijskog prostora
Ne postoji
Vreme izvrsavanja
Kriterijumi za izbor najefikasnijeg algoritma su:
Brzina izvrsavanja
Minimalno angazovanje memorijskog prostora
Ne postoji
Subjektivne je prirode
Kriterijumi za izbor najefikasnijeg algoritma su:
Brzina izvrsavanja
Vreme izvrsavanja
Ne postoji
Subjektivne je prirode
Rekurzivna funckija ima osobinu da za nju:
Uvek postoji efektivni postupak izracunavanja
Ne postoji efektivni postupak izracunavanja
Ponekad postoji efektivni postupak izracunavanja
Postupak moze biti dug, ali je uvek jasan I ocigledan
Rekurzivni algoritam zahteva:
Uvek samo jednu ulaznu velicinu
Uvek vise ulaznih velicina
Jedan ili vise ulaza
Beskonacno ulaza
Da bi se algoritam koji ima rekurziju zavrsio, mora imati:
Uslov ulaska
Usloz izlaska
Uslov zavrsetka
Uslov I ulaska I zavrsetka
Multigraf je graf kod koga su 2 cvora spojena:
Sa 1 granom
Sa vise grana
Nije bitan broj grana
Iskljucivo 2 grane
U grafu, zbir stepena cvorova, jednak je:
Dvostrukom broju grana
Parnom broju
Neparnom broju
Dvostrukom broju cvorova
Graf koji ima 10 cvorova, a svaki je stepena 6, grana ima:
60
10
30
120
U grafu bez petlji cvorova neparnog stepena ima:
Paran broj
Neparan broj
Nebitno da li je broj paran ili neparan
Koliko I cvorova
Kompletan graf je onaj kod koga postoji:
Proizvoljan broj grana
Grana izmedju svaka dva cvora
Bar jedna petlja
Ciklus
Kompletan graf je onaj kod koga postoji:
(n 'nad' 2) grana
Grana izmedju svaka dva cvora
Bar jedna petlja
Zove se I potpuni graf
Prost graf:
Ima petlje
Nije bitno da li ima petlje
Nema petlje
Ima samo jednu petlju
U prostom grafu G(V,E) je:
E = (V 'nad' 2)
E c (V 'nad' 2)
V c (E 'nad' 2)
V = (E 'nad' 2)
U neorijentisanom grafu G(V, E) je:
E = (V 'nad' 2) 'presek' V
E c (V 'nad' 2) 'unija' V
V c (E 'nad' 2)
V = (E 'nad' 2)
U orijentisanom grafu -digrafu G(V, E) je:
E = V x V
E c V x V
V c (E 'nad' 2)
V c E x E
Stepen cvora predstavlja:
Broj grana koji imaju kraj u tom cvoru
Broj svih grana u grafu
Broj svih covorova u grafu
Broj jednak dvostrukom broju grana
Umesto kompletan graf mozemo da kazemo i:
Bipartitivni graf
Multigraf
Prost graf
Poptun graf
Graf je regularan ako su mu:
Svi cvorovi istog stepena
Svi cvorovi parnog stepena
Ako su sve grane povezane
Svi cvorovi neparnog stepena
U bipartitivnom grafu:
Cvorovi su podeljleni u dva proizvoljna skupa
Cvorovi su podeljeni u dva disjunktivna podskupa
Cvorovi nisu podeljeni
Grane ne smeju da se seku
U kompletnom bipartitivnom grafu:
O ĝvorovi su podeljeni u dva bilo koja podskupa, a svaki ĝvor iz jednog podskupa je povezan sa svim ĝvorovima iz drugog podskupa
O ĝvorovi su podeljeni u dva disjunktna podskupa, a svaki ĝvor iz jednog podskupa je povezan sa svim ĝvorovima iz drugog podskupa
O svi ĝvorovi su međusobno povezani
O ĝvorovi su podeljeni u dva disjunktna podskupa, a svaki ĝvor iz jednog podskupa je povezan samo sa svim ĝvorovima iz istog podskupa
Planarni graf:
Mogu se nacrtati u ravni, a da im se grane ne seku
Ne mogu se nacrtati u ravni a da im se grane ne seku
Deli ravan na vise konacnih I jednu beskonacnu oblast
Deli ravan na f = e-v+2 oblasti
Izomorfni grafovi imaju:
Isti broj grana
Cvorove istog stepena
Cvorove razlicitog stepena
Cikluse istih duzina
Ojlerov put je graf koji:
Sadrzi sve cvorove tacno jedanput
Sadrzi sve cvorove tacno jedanput I mra da bude zatvoren
Prolazi kroz sve grane tacno jedanput
Prolazi kroz sve grane tacno jedanput I mora da bude zatvoren
Ojlerova kontura je graf koji:
Prolazi kroz sve covore tacno jedanput
Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput I mora da bude zatvoren
Prolazi kroz sve grane tacno jedanput
Prolazi kroz sve grane tacno jedanput I mora da bude zatvoren
Hamiltonov put je graf koji:
Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput
Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput I mora da bude zatvoren
Prolazi kroz sve grane tacno jedanput
Prolazi kroz sve grane tacno jedanput I mora da bude zatvoren
Hamiltonova kontura je graf koji:
Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput
Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput I mora da bude zatvoren
Prolazi kroz sve grane tacno jedanput
Prolazi kroz sve grane tacno jedanput I mora da bude zatvoren
U Ojlerovoj konturi:
Ima najvise 2 cvora parnog stepena
Ima najvise 2 cvora neparnog stepena
Svi cvorovi su neparnog stepena
Svi cvorovi su parnog stepena
U Ojlerovom putu:
Ima najvise 2 cvora parnog stepena
Ima najvise 2 cvora neparnog stepena
Svi cvorovi su neparnog stepena
Svi cvorovi su parnog stepena
U Hamiltonovoj konturi:
Ima najvise 2 cvora parnog stepena
Ima najvise 2 cvora neparnog stepena
Svi cvorovi su neparnog stepena
Ne postoji teorema koja definise stepene cvorova
Pomocu racunara grafovi se predstavljaju
Listom susedstva
Inverznom matricom
Matricom susedstva
Matricom incidencije
Kod matrice susesdstva:
I vrste I kolone su cvorovi
Vrste su cvorovi, kolone su grane
Vrste su grane, kolone su cvorovi
Posto simetricnost u odnosu na glavnu dijagonalu
Kod matrice incidencije:
I vrste I kolone su cvorovi
Vrste su cvorovi, kolone su grane
Vrste su grane, kolone su cvorovi
Postoji simetricnost u odnosu na glavnu dijagonalu
Tezinski graf G = (V, E, w) je uredjena trojka gde je:
V skup grana, E skup cvorova, w tezina
V skup cvorova, E skup grana, w tezina
V skup grana, E skup cvorova, w ukupna duzina grana
V skup grana, E skup cvorova, w max put
Potreban I dovoljan uslov, egzistencije grafa, dat je teoremom postoji za
Samo Ojlerov graf
Samo Hamiltonov graf
I za Ojlerov I za Hamiltonov graf
Ni za Ojlerov, ni za Hamiltonov graf
31. Graf G1(V1,E1) je podgraf grafa G(V,E) ako je:
O skup ĝvorova V1, podskup slupa V, a skup grana E1, podskup slupa V1
O skup ĝvorova V1, podskup slupa V, a skup grana E1, nadskup slupa V1
O skup ĝvorova V1, nadskup slupa V, a skup grana E1, podskup slupa V1
O skup ĝvorova V1, nadskup slupa V, a skup grana E1, nadskup slupa V1
Stablo je:
Graf kod koga su 2 cvora povezana sa 2 grane
Graf kod koga su 2 cvora povezana sa tacno jednom granom
Graf kod koga su 2 cvora povezana sa vise od jedne grane
Povezan graf sa v cvorova I v-1 grane
Graf koji je povezna I ima e= v-1 je:
Stablo
Binarno stablo
Razapeto stablo
Koreno stablo
Stablo
Sadrzi bar dva cvora stepena 1
Ne sadrzi cvorove stepena 1
Povezan graf koji ne sadrzi konture
Nepovezan graf koji sadrzi konture
Stablo:
Sadrzi bar dva cvora stepena 1
Ne sadrzi cvorove stepena 1
Bipartitivni graf
Nepovezan graf koji sadrzi konture
Stablo je:
Minimalno povezan graf
Maksimalno povezan graf
Minimalni graf bez kontura
Maksimalni graf bez kontura
Razapeto stablo je:
Podgraf grafa G
Nadskup grafa G
Dobijen dodavanjem grana grafu G
Dobijen uklanjanjem grana iz grafa G
Razapeto stablo je:
Povezan graf
Nepovezan graf
Mora da sadrzi sve cvorove polaznog grafa G
Ne mora da sadrzi sve cvorove polaznog grafa G
Stablo u kome je jedan cvor posebno naznacen zove se:
Koreno stablo
Binarno stablo
Razapeto stablo
Orijentisano stablo
Cvorovi do kojih se vode grane koji polaze iz nekog cvora, nazivaju se:
Ocevi
Sinovi
Listovi
Preci
Visina stabla je duzina:
Najkraceg moguceg puta od korena do lista
Najduzeg moguceg puta od korena do lista
Svih grana
Najduze grane
Broj grana na putu od korena do nekog cvora je za stablo
Visina
Sirina
Nivo
Duzina
U binarnom stablu:
Svaki cvor ima tacno 2 izlazne grane
Svaki cvor ima minimalno 2 izlazne grane
Svaki cvor ima maksimalno 2 izlazne grane
Svaki cvor ima proizvoljno mnogo izlaznih grana
U binarnom stablu:
Svaki otac ima tacno 2 sina
Svaki otac ima najvise 2 sina
Svaki sin ima tacno 2 oca
Svaki otac ima najmanje 2 sina
Potpuno binarno stablo:
Svaki cvor ima tacno 2 izlazne grane
Svaki cvor ima minimalno 2 izlazne grane
Svaki cvor ima maksimalno 2 izlazne grane
Svaki cvor ima proizvoljno mnogo izlaznih grana
Potpuno binarno stablo ima:
Zavrsne cvorove razlicitog nivoa
Zavrsne cvorove istog nivoa
Zavrsne cvorove iskljucivo nivoa 2
Pojam nije definisan nivoom cvorova
Binarno stablo u informatici sluzi za:
Prenos podataka
Cuvanje podataka
Brisanje podataka
Nije vezano za podatke
2^k cvorova postoji na:
K-tom nivou
K+1 nivou
K-1 nivou
K+2 nivou
V = 2^(n-1) -1 je broj
Listova
Nivoa
Zavrsnih cvorova
Svih cvorova
U binarnom stablu svako dete se posmatra kao:
Donje I gornje
Levo I desno
Starije I mladje
Lepse I ruznije
Binarna stabla pretrage koriste se za:
Pretragu podataka
Uredjivanje podataka
Definisanje podataka
Brisanje podataka
Potpuno binarno stablo sa 4 nivoa ima cvorova
32
31
16
8
Potpuno binarno stablo sa 7 cvorova ima listova:
32
4
16
8
Potpuno binarno stablo sa 32 lista ima cvorova:
32
63
31
64
Potpuno binarno stablo sa 32 lista ima visinu:
32
6
4
5
Podgraf G1, grafa G mora da ima
Isti ili manji broj cvorova
Isti ili manji broj grana
Isti ili veci broj cvorova
Isti ili veci broj grana
Stablo T, grafa G mora da ima:
Isti broj grana
Manji broj cvorova
Veci broj cvorova
Isti broj cvorova
Potpuno binarno stablo sa 32 lista ima nivoa
32
6
4
5
{"name":"U kolokvijum sredu", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Welcome to the Algorithms Quiz! This quiz is designed to challenge your understanding of algorithms and their applications. Whether you're a student or a teacher, this quiz is a great way to solidify your knowledge.Test your skills with questions covering key topics, including:Fundamental definitions of algorithmsFamous algorithm contributions and theoristsCharacteristics and properties of algorithmsAlgorithm types and their applications","img":"https:/images/course1.png"}