Make your own quiz Manage my Quizzes Plans / Features Guides and Help Contact Privacy & Security

U kolokvijum sredu

A vibrant illustration depicting various types of algorithms and their applications, including flowcharts, pseudo code, and algorithm theorists, with a modern and academic look.

Mastering Algorithms: Test Your Knowledge

Welcome to the Algorithms Quiz! This quiz is designed to challenge your understanding of algorithms and their applications. Whether you're a student or a teacher, this quiz is a great way to solidify your knowledge.

Test your skills with questions covering key topics, including:

Fundamental definitions of algorithms
Famous algorithm contributions and theorists
Characteristics and properties of algorithms
Algorithm types and their applications

96 Questions24 MinutesCreated by CodingSavvy247

Algoritam je:

Skup pravila za resavanje nekog problema

Teorema za resavanje nekog problema

Dijagram-blok sema

Niz instrukcija za Tjuringovu masinu

Prvi algoritam je napisao:

Ada Bajron

Blez Paskal

Leonard Ojler

Dzordz Bul

U matematici, poznati su sledeci algoritmi:

Gausov, za resavanje sistema jednacina

Euklidov, za nalazenje najveceg delioca brojeva

Kramerov, za izracunavanje granicnig vrednosti

Ojlerov, za odredjivanje kompleksnih brojeva

Algoritam je:

Rekurzivna funkcija

Pseudo kod

Prostova masina

Bulova funckija

Algoritam je:

Niz instrukcija koji moze da se uradi na Tjuringovoj masini

Niz instrukcija koji moze da se uradi na bilo kojoj masini

Niz instrukcija koji ne moze da se uradi na Tjuringovoj masini

Jasan niz preciznih koraka

Blok dijagram:

Je tekstualno zapisano uputstvo za resavanje problema

Je graficki prikaz algoritma

Sadrzi tacno definisane graficke simbole

Ne sadrzi tacno definisane graficke simbole

Pseudo kod:

Je tekstualno zapisano uputstvo za resavanje problema

Je graficki prikaz algoritma

Sadrzi tacno definisane graficke simbole

Ne sadrzi naredbe definisanog programskog jezika

Pseudo jezik je:

Je neformalna kombinacija iskljucivo engleskog I nekog zamisljenog programskog jezika

Je formalna kombinacija svakodnevnog I nekog zamisljenog programskog jezika

Je neformalna kombinacija svakodnevnog I nekog poznatog programskog jezika

Je neformalna kombinacija svakodnevnog I nekog zamisljenog programskog jezika

Algoritamske seme mogu biti

Linijske

Paralelne

Razgranate

Ciklicne

Kod ciklicnih sema:

Jedan ili vise koraka se mogu izvrsavati vise puta

Svaki korak se izvrsava tacno jedanput

Sadrze ciklus

Ne sadrze ciklus

Osobine algoritama su:

Diskretnost

Determinisanost

Komunikativnost

Elementarnost

Diskretnost algoritama znaci da:

Svakom koraku se pridruzuje diskretan vremenski trenutak

Zakon dobijanja izlaznig velicina mora da bude jasan I prost

Algoritam mora da vazi za najsiri skup ulaznih podataka

Svakom skupu ulaznig velicina mora biti definisano sta je rezultat

Elementarnost algoritama znaci da:

Svakom koraku se pridruzuje diskretan vremenski trenutak

Zakon dobijanja izlaznih velicina mora da bude jasan I prost

Algoritam mora da vazi za najsiri skup ulaznih podataka

Svakom skupu ulaznih velicina mora biti definisano sta je rezultat

Masovnost algoritama znaci da:

Svakom koraku se pridruzuje diskretan vremenski trenutak

Zakon dobijanja izlaznih velicina mora da bude jasan I prost

Algoritam mora da vazi za najsiri skup ulaznig podataka

Svakom skupu ulaznih velicina mora biti definisano sta je rezultat

Rezultativnost algoritma znaci da:

Svakom koraku se pridruzuje diskretan vremenski trenutak

Zakon dobijanja izlaznih velicina mora da bude jasan I prost

Algoritam mora da vazi za najsiri skup ulaznih podataka

Svakom skupu ulaznih velicina mora biti definisano sta je rezultat

Rekurzivne funckije:

Imaju zadatu pocetnu vrednost

Nemaju zadatu pocetnu vrednost

Ako je funckija zadata za neko n, tada moze da se definise I za vrednost n+1

Ako je funkcija zadata za neko n, tada ne moze da se definise I za vrednost n+1

Rekurzivne funckije su:

Konvergentne

Nisu izracunljive

Najcesce definisane na skupu Z

Izracunljive

Algoritam je rekurzivan ako:

Je izracunavanje uvek moguce

Se resavanje svodi na prethodni korak

Se resavanje svodi na naredni korak

Ima uslov zavrsetka

Cercova teza:

Svaka izracunljiva funkcija je rekurzivna

Svaka rekurzivna funkcija je izracunljiva

Svaka izracunljiva funkcija je rekurzivna I svaka rekurzivna funkcija je izracunljiva

Ne govori o izracunljivim funckijama

Cercova teza je:

Dokazana teorema

Pretpostavka koja nije dokazana

Dokazana od Tjuringa

Aksioma

Tjuringova masina je:

Apstrakna misaona tvorevina

Opsti model algoritma

Masina koja je napravljena I radi

Zamisljeni model racunara

Tjuringova masina:

Radi nad konacnim skupom simbola

Radi nad beskonacnim skupom simbola

Se sastoji od beskonacne trake I glave za pisanje

Se koristi za probleme odlucivanja

Dijkastrin algoritam spada u:

Algoritme pretrage u dubinu

Algoritme pretrage u sirinu

Optimizacione algoritme

Definise stabla pretrage

Primov algoritam odredjuje:

Maksimalno razapinjuce stablo

Minimalno razapinjuce stablo

Najkraci put u grafu

Najduzi put u grafu

Kruskalov algoritam odredjuje:

Maksimalno razapinjuce stablo

Minimalno razapinjuce stablo

Najkraci put u grafu

Najduzi put u grafu

Dijkastrin algoritam resava:

Problem najvece cene

Najkraceg puta

Najduzeg puta

Najmanje cene

Kriterijumi za izbor najefikasnijeg algoritma su:

Brzina izvrsavanja

Minimalno angazovanje memorijskog prostora

Ne postoji

Vreme izvrsavanja

Kriterijumi za izbor najefikasnijeg algoritma su:

Brzina izvrsavanja

Minimalno angazovanje memorijskog prostora

Ne postoji

Subjektivne je prirode

Kriterijumi za izbor najefikasnijeg algoritma su:

Brzina izvrsavanja

Vreme izvrsavanja

Ne postoji

Subjektivne je prirode

Linijske seme mogu biti:

Proste

Razgranate

Ciklicne

Slozene

Rekurzivna funckija ima osobinu da za nju:

Uvek postoji efektivni postupak izracunavanja

Ne postoji efektivni postupak izracunavanja

Ponekad postoji efektivni postupak izracunavanja

Postupak moze biti dug, ali je uvek jasan I ocigledan

Rekurzivni algoritam zahteva:

Uvek samo jednu ulaznu velicinu

Uvek vise ulaznih velicina

Jedan ili vise ulaza

Beskonacno ulaza

Da bi se algoritam koji ima rekurziju zavrsio, mora imati:

Uslov ulaska

Usloz izlaska

Uslov zavrsetka

Uslov I ulaska I zavrsetka

Multigraf je graf kod koga su 2 cvora spojena:

Sa 1 granom

Sa vise grana

Nije bitan broj grana

Iskljucivo 2 grane

U grafu, zbir stepena cvorova, jednak je:

Dvostrukom broju grana

Parnom broju

Neparnom broju

Dvostrukom broju cvorova

Graf koji ima 10 cvorova, a svaki je stepena 6, grana ima:

120

U grafu bez petlji cvorova neparnog stepena ima:

Paran broj

Neparan broj

Nebitno da li je broj paran ili neparan

Koliko I cvorova

Kompletan graf je onaj kod koga postoji:

Proizvoljan broj grana

Grana izmedju svaka dva cvora

Bar jedna petlja

Ciklus

Kompletan graf je onaj kod koga postoji:

(n 'nad' 2) grana

Grana izmedju svaka dva cvora

Bar jedna petlja

Zove se I potpuni graf

Prost graf:

Ima petlje

Nije bitno da li ima petlje

Nema petlje

Ima samo jednu petlju

U prostom grafu G(V,E) je:

E = (V 'nad' 2)

E c (V 'nad' 2)

V c (E 'nad' 2)

V = (E 'nad' 2)

U neorijentisanom grafu G(V, E) je:

E = (V 'nad' 2) 'presek' V

E c (V 'nad' 2) 'unija' V

V c (E 'nad' 2)

V = (E 'nad' 2)

U orijentisanom grafu -digrafu G(V, E) je:

E = V x V

E c V x V

V c (E 'nad' 2)

V c E x E

Stepen cvora predstavlja:

Broj grana koji imaju kraj u tom cvoru

Broj svih grana u grafu

Broj svih covorova u grafu

Broj jednak dvostrukom broju grana

Umesto kompletan graf mozemo da kazemo i:

Bipartitivni graf

Multigraf

Prost graf

Poptun graf

Graf je regularan ako su mu:

Svi cvorovi istog stepena

Svi cvorovi parnog stepena

Ako su sve grane povezane

Svi cvorovi neparnog stepena

Umesto kontura mozemo da kazemo i:

Petlja

Ciklus

Put

Multigraf

U bipartitivnom grafu:

Cvorovi su podeljleni u dva proizvoljna skupa

Cvorovi su podeljeni u dva disjunktivna podskupa

Cvorovi nisu podeljeni

Grane ne smeju da se seku

U kompletnom bipartitivnom grafu:

O ĝvorovi su podeljeni u dva bilo koja podskupa, a svaki ĝvor iz jednog podskupa je povezan sa svim ĝvorovima iz drugog podskupa

O ĝvorovi su podeljeni u dva disjunktna podskupa, a svaki ĝvor iz jednog podskupa je povezan sa svim ĝvorovima iz drugog podskupa

O svi ĝvorovi su međusobno povezani

O ĝvorovi su podeljeni u dva disjunktna podskupa, a svaki ĝvor iz jednog podskupa je povezan samo sa svim ĝvorovima iz istog podskupa

Planarni graf:

Mogu se nacrtati u ravni, a da im se grane ne seku

Ne mogu se nacrtati u ravni a da im se grane ne seku

Deli ravan na vise konacnih I jednu beskonacnu oblast

Deli ravan na f = e-v+2 oblasti

Izomorfni grafovi imaju:

Isti broj grana

Cvorove istog stepena

Cvorove razlicitog stepena

Cikluse istih duzina

Ojlerov put je graf koji:

Sadrzi sve cvorove tacno jedanput

Sadrzi sve cvorove tacno jedanput I mra da bude zatvoren

Prolazi kroz sve grane tacno jedanput

Prolazi kroz sve grane tacno jedanput I mora da bude zatvoren

Ojlerova kontura je graf koji:

Prolazi kroz sve covore tacno jedanput

Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput I mora da bude zatvoren

Prolazi kroz sve grane tacno jedanput

Prolazi kroz sve grane tacno jedanput I mora da bude zatvoren

Hamiltonov put je graf koji:

Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput

Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput I mora da bude zatvoren

Prolazi kroz sve grane tacno jedanput

Prolazi kroz sve grane tacno jedanput I mora da bude zatvoren

Hamiltonova kontura je graf koji:

Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput

Prolazi kroz sve cvorove tacno jedanput I mora da bude zatvoren

Prolazi kroz sve grane tacno jedanput

Prolazi kroz sve grane tacno jedanput I mora da bude zatvoren

U Ojlerovoj konturi:

Ima najvise 2 cvora parnog stepena

Ima najvise 2 cvora neparnog stepena

Svi cvorovi su neparnog stepena

Svi cvorovi su parnog stepena

U Ojlerovom putu:

Ima najvise 2 cvora parnog stepena

Ima najvise 2 cvora neparnog stepena

Svi cvorovi su neparnog stepena

Svi cvorovi su parnog stepena

U Hamiltonovoj konturi:

Ima najvise 2 cvora parnog stepena

Ima najvise 2 cvora neparnog stepena

Svi cvorovi su neparnog stepena

Ne postoji teorema koja definise stepene cvorova

Pomocu racunara grafovi se predstavljaju

Listom susedstva

Inverznom matricom

Matricom susedstva

Matricom incidencije

Kod matrice susesdstva:

I vrste I kolone su cvorovi

Vrste su cvorovi, kolone su grane

Vrste su grane, kolone su cvorovi

Posto simetricnost u odnosu na glavnu dijagonalu

Kod matrice incidencije:

I vrste I kolone su cvorovi

Vrste su cvorovi, kolone su grane

Vrste su grane, kolone su cvorovi

Postoji simetricnost u odnosu na glavnu dijagonalu

Tezinski graf G = (V, E, w) je uredjena trojka gde je:

V skup grana, E skup cvorova, w tezina

V skup cvorova, E skup grana, w tezina

V skup grana, E skup cvorova, w ukupna duzina grana

V skup grana, E skup cvorova, w max put

Potreban I dovoljan uslov, egzistencije grafa, dat je teoremom postoji za

Samo Ojlerov graf

Samo Hamiltonov graf

I za Ojlerov I za Hamiltonov graf

Ni za Ojlerov, ni za Hamiltonov graf

31. Graf G1(V1,E1) je podgraf grafa G(V,E) ako je:

O skup ĝvorova V1, podskup slupa V, a skup grana E1, podskup slupa V1

O skup ĝvorova V1, podskup slupa V, a skup grana E1, nadskup slupa V1

O skup ĝvorova V1, nadskup slupa V, a skup grana E1, podskup slupa V1

O skup ĝvorova V1, nadskup slupa V, a skup grana E1, nadskup slupa V1

Potpuni pentagraf K5 je:

Planaran graf

Nije planaran graf

Hamiltonov graf

Ojlerov graf

Potpuni bitrigraf K33 je:

Planaran graf

Nije planaran graf

Hamiltonov graf

Ojlerov graf

Stablo je:

Graf kod koga su 2 cvora povezana sa 2 grane

Graf kod koga su 2 cvora povezana sa tacno jednom granom

Graf kod koga su 2 cvora povezana sa vise od jedne grane

Povezan graf sa v cvorova I v-1 grane

Graf koji je povezna I ima e= v-1 je:

Stablo

Binarno stablo

Razapeto stablo

Koreno stablo

Stablo

Sadrzi bar dva cvora stepena 1

Ne sadrzi cvorove stepena 1

Povezan graf koji ne sadrzi konture

Nepovezan graf koji sadrzi konture

Stablo je:

Povezan graf koji ne sadrzi konture

Bipartitivni graf

Nije bipartitivni graf

Planarni graf

Stablo:

Sadrzi bar dva cvora stepena 1

Ne sadrzi cvorove stepena 1

Bipartitivni graf

Nepovezan graf koji sadrzi konture

Stablo je:

Minimalno povezan graf

Maksimalno povezan graf

Minimalni graf bez kontura

Maksimalni graf bez kontura

Razapeto stablo je:

Podgraf grafa G

Nadskup grafa G

Dobijen dodavanjem grana grafu G

Dobijen uklanjanjem grana iz grafa G

Razapeto stablo je:

Povezan graf

Nepovezan graf

Mora da sadrzi sve cvorove polaznog grafa G

Ne mora da sadrzi sve cvorove polaznog grafa G

Stablo u kome je jedan cvor posebno naznacen zove se:

Koreno stablo

Binarno stablo

Razapeto stablo

Orijentisano stablo

Cvorovi do kojih se vode grane koji polaze iz nekog cvora, nazivaju se:

Ocevi

Sinovi

Listovi

Preci

List je:

Cvor bez dece

Cvor sa decom

Cvorovi stepena 1

Cvorovi stepena 0

Visina stabla je duzina:

Najkraceg moguceg puta od korena do lista

Najduzeg moguceg puta od korena do lista

Svih grana

Najduze grane

Broj grana na putu od korena do nekog cvora je za stablo

Visina

Sirina

Nivo

Duzina

U binarnom stablu:

Svaki cvor ima tacno 2 izlazne grane

Svaki cvor ima minimalno 2 izlazne grane

Svaki cvor ima maksimalno 2 izlazne grane

Svaki cvor ima proizvoljno mnogo izlaznih grana

U binarnom stablu:

Svaki otac ima tacno 2 sina

Svaki otac ima najvise 2 sina

Svaki sin ima tacno 2 oca

Svaki otac ima najmanje 2 sina

Potpuno binarno stablo:

Svaki cvor ima tacno 2 izlazne grane

Svaki cvor ima minimalno 2 izlazne grane

Svaki cvor ima maksimalno 2 izlazne grane

Svaki cvor ima proizvoljno mnogo izlaznih grana

Potpuno binarno stablo ima:

Zavrsne cvorove razlicitog nivoa

Zavrsne cvorove istog nivoa

Zavrsne cvorove iskljucivo nivoa 2

Pojam nije definisan nivoom cvorova

Binarno stablo u informatici sluzi za:

Prenos podataka

Cuvanje podataka

Brisanje podataka

Nije vezano za podatke

2^k cvorova postoji na:

K-tom nivou

K+1 nivou

K-1 nivou

K+2 nivou

Broj l = 2^n = (v+1)/2 je:

Listova

Nivoa

Zavrsnih cvorova

Svih cvorova

V = 2^(n-1) -1 je broj

Listova

Nivoa

Zavrsnih cvorova

Svih cvorova

U binarnom stablu svako dete se posmatra kao:

Donje I gornje

Levo I desno

Starije I mladje

Lepse I ruznije

Binarna stabla pretrage koriste se za:

Pretragu podataka

Uredjivanje podataka

Definisanje podataka

Brisanje podataka

Potpuno binarno stablo sa 4 nivoa ima cvorova

Potpuno binarno stablo sa 7 cvorova ima listova:

Potpuno binarno stablo sa 32 lista ima cvorova:

Potpuno binarno stablo sa 32 lista ima visinu:

Podgraf G1, grafa G mora da ima

Isti ili manji broj cvorova

Isti ili manji broj grana

Isti ili veci broj cvorova

Isti ili veci broj grana

Stablo T, grafa G mora da ima:

Isti broj grana

Manji broj cvorova

Veci broj cvorova

Isti broj cvorova

Potpuno binarno stablo sa 32 lista ima nivoa

{"name":"U kolokvijum sredu", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Welcome to the Algorithms Quiz! This quiz is designed to challenge your understanding of algorithms and their applications. Whether you're a student or a teacher, this quiz is a great way to solidify your knowledge.Test your skills with questions covering key topics, including:Fundamental definitions of algorithmsFamous algorithm contributions and theoristsCharacteristics and properties of algorithmsAlgorithm types and their applications","img":"https:/images/course1.png"}