Make your own quiz Manage my Quizzes Plans / Features Guides and Help Contact Privacy & Security

Osnovi biofizike

A vibrant illustration of cellular structures, DNA helices, and biopolymers, with a background that suggests an educational atmosphere in biology and biophysics.

Osnovi Biofizike Quiz

Testirajte svoje znanje iz oblasti biofizike kroz naš elaborirani kviz sa 343 pitanja. Ovaj kviz obuhvata kljuĝne teme kao što su biopolimeri, proteini, hromozomska teorija nasleđivanja i mnoge druge. Pripremite se da prođete kroz razne izazove i proširite svoje razumevanje biologije!

U ovom kvizu ćete saznati:

Kako možete povezati teoriju i praksu
Odgovore na pitanja iz genetike, biohemije i ćelijske biologije
Kako funkcionišu kljuĝni biološki procesi

343 Questions86 MinutesCreated by LearningCell235

Mejoza je ćelijska deoba u kojoj od jedne diploidne ćelije nastaju:

Dve haploidne ćelije

Dve diploidne ćelije

Jedna diploidna I jedna haploidna ćelija

Fertilizacija je:

Bespolno razmnožavanje

Polno oplođenje

Prvi Mendelov zakon

U ljudskom telu ima oko:

50 vrsta ćelija

100 vrsta ćelija

200 vrsta ćelija

Biološki postoje:

2 velike filogenetske klase ćelija

3 velike filogenetske klase ćelija

4 velike filogenetske klase ćelija

Membranske strukture oko ćelija, jedra I unutarćelijskih organela, kao I citoskelet imaju:

Virusi ćelije

Prokariotske ćelije

Eukariotske ćelije

Mendelovi zakoni nasleđivanja objašnjavaju:

Odnos dominantnog prema recesivnom genotipu u hibridnoj drugoj generaciji

Odnos dominantnog prema recesivnom fenotipu u hibridnoj drugoj generaciji

Odnos dominantnog fenotipa prema recesivnom genotipu u hibridnoj prvoj generaciji

Saglasno Satonovoj hromozomskoj teoriji nasleđivanja:

Geni su ustvari hromozomi

Hromozomi delovi gena

Geni su delovi hromozoma

Za otkriće strukture biopolimera, suštinski doprinos predstavljalo je kombinovanje:

Ultracentrifuga, hromatografije I elektronske mikroskopije

Ultracentrifuga, hromatografije I skanirajuće tunelske mikroskopije

Ultracentrifuga, hromatografije I rentgenske difrakcije

Raspored jednog ili više razliĝitih tipova monomera u lancu biopolimera određuje njegovu:

Primarnu

Sekundarnu

Tercijarnu strukturu

Prostorna konformacija monomera u lancu biopolimera određuje njegovu:

Primarnu strukturu

Sekundarnu strukturu

Tercijarnu strukturu

Sklupĝavanjem biopolimera u klupko ili globulu nastaje njegova:

Sekundarna struktura

Tercijarna struktura

Kvaternarna struktura

Slaganjem globula biopolimera po principu najgušćeg pakovanja nastaje njegova:

Sekundarna struktura

Tercijarna struktura

Kvaternarna struktura

Slabe hemijske veze određuju:

Primarnu, sekundarnu I tercijarnu strukturu

Sekundarnu, tercijarnu I kvaternarnu strukturu

Primarnu, sekundarnu I kvaternarnu strukturu biopolimera

Molekularna težina biopolimera može biti:

Od 10 do 10^4

Od 10^2 do 10^6

Od 10^4 do 10^9

Visokoelastiĝni polimer podseća na:

Idealni gas

Teĝni kristal

Teĝnost

Realni visokoelastiĝni polimer kod koga konformacija jednog monomera u lancu zavisi od konformacije susednih monomera, naziva se:

Nekooperativni

Kooperativni

Semikooperativni

Prelaz α-spirala/globula kod proteina je:

Nekooperativan

Kooperativan

Semikooperativan

Najznaĝajnija uloga proteina je:

Gradivna

Fermentativna

Hranljiva

Za biološku funkcionalnost proteina odgovorne su pre svega:

Primarna I sekundarna struktura

Primarna I kvaternarna struktura

Tercijarna I kvaternarna struktura

Proteini se sastoje od:

3 uobiĝajene aminokiseline

4 uobiĝajene aminokiseline

20 uobiĝajenih aminokiselina

Peptidne veze povezuju:

Nukleotide u nukleinskim kiselinama

Aminokiseline u proteinima

Nukleotide u proteinima

Sinteza proteina odigrava se postupkom:

Polimerizacije aminokiselina

Polikondenzacije aminokiselina

Poliadicije aminokiselina

Proteini se mogu pojaviti u obliku:

2 sekundarne strukture

3 sekundarne strukture

4 sekundarne strukture

Proteinska α-spirala formira se obrazovanjem unutarmolekularne vodoniĝne veze između karbonilne (C=O) grupe date karike I iminove (N=H) grupe:

Prethodne karike u lancu

Druge prethodne karike u lancu

ĝetvrte prethodne karike u lancu

Proteinske β-forme predstavljaju:

Jednodimenzioni kristal

Dvodimenzioni kristal

Trodimenzioni kristal

Formiranje proteinske globule je kooperativni proces, koji je dominantno posledica:

Vodoniĝnih interakcija

Van der Valsovih interakcija

Hidrofobnih interakcija

Relativno slabija osetljivost funkcija proteina na mutacije posledica je ĝinjenice da je biološka funkcija proteina određena njihovom:

Primarnom strukturom

Primarnom I sekundarnom strukturom

Tercijarnom I kvaternarnom strukturom

DNK I RNK su:

Proteini

Nukleinske kiseline

Enzimi

Geni su fragmenti:

Proteina

DNK

Aminokiselina

Geni programiraju sintezu:

Proteina

Aminokiselina

ATF

Genetski kod određuje vezu između uzastopnosti nukleotida u DNK i:

Uzastopnosti nukleotidnih ostataka u proteinskom lancu

Uzastopnosti aminokiselinskih ostataka u proteinskom lancu

Uzastopnosti aminokiselinskih ostataka u nukleotidnom lancu

Za biološku funkcionalnost DNK odgovorne su pre svega:

Primarna I sekundarna

Sekundarna I tercijarna

Tercijarna I kvaternarna struktura

U sastav DNK ulaze:

3 nukleotida

4 nukleotida

20 nukleotida

Adenin I guanin su:

Purinske baze

Pirimidinske baze

Aminokiseline

Timin I citozin su:

Purinske baze

Pirimidinske baze

Aminokiseline

U sastav RNK ulaze:

3 nukleotida

4 nukleotida

20 nukleotida

Fosfodiesterske veze povezuju:

Aminokiseline u proteinima

Nukleotide u nukleinskim kiselinama

Nukleotide u proteinima

Sinteza polinukleotidnih lanaca odigrava se postupkom:

Polimerizacije aminokiselina

Polikondenzacije nukleotida

Poliadicije nukleotida

Primarna struktura DNK sastoji se od 2 polinukleotidna lanca, međusobno spojena vodoniĝnim vezama između Votson-Krikovih parova specifiĝnih baza:

AT I GC

AU I GC

AG I TC

Sekundarna struktura DNK je:

Jednolanĝana spirala

Dvolanĝana spirala sa paralelnim polinukleotidnim lancima

Dvolanĝana spirala sa antiparalelnim polinukleotidnim lancima

DNK može kristalisati u obliku:

Jedne dvospiralne forme

Dve dvospiralne forme

Tri dvospiralne forme

Mehanizam replikacije DNK je:

Konzervativan

Polukonzervativan

Nekonzervativan

Genetski kod je:

Nedegenerisan

Degenerisan

Normalan

Genetski kod je:

Singletni

Dubletni

Tripletni

Broj mogućih nukleotidnih tripleta (kodona) u DNK je:

Problem genetskog koda je korespondencija:

64 nukleotidna tripletna kodona I 20 aminokiselina

20 nukleotidnih tripletnih kodona I 20 aminokiselina

4 nukleotidna tripletna kodona I 20 aminokiselina

Pri sintezi proteina, genetska informacija sa DNK se u prvom koraku prepisuje u:

Ribozomsku RNK

Matriĝnu RNK

Transportnu RNK

Ribozomska RNK obezbeđuje interakciju:

DNK I mRNK

MRNK I tRNK

DNK I tRNK

Transportna RNK služi za prenos odgovarajuće:

Aminokiseline do DNK

Aminokiseline do mRNK

Nukleotidne baze do mRNK

Molekularno prepoznavanje, kao jedinstven princip u osnovi molekularne biofizike, ostvareno je posredstvom hemijskih:

Jakih interakcija

Slabih interakcija

Srednjih interakcija

Procesi molekularnog prepoznavanja traju oko:

1 s

1 ms

1 μs

Izvor energije za procese biosinteze u ćeliji su prevashodno visokoenergetski molekuli:

AMF

ADF

ATF

Hemijska energija ATF molekula sadržana je u visokoenergetskim:

Fosfatnim vezama

Fosfidnim vezama

Fluornim vezama

Mutacije su proces izmene strukture:

Proteina

DNK

RNK

Uloga fermenata je:

Snižavanje energije barijere hemijske reakcije

Dodavanje energije supstancama u hemijskoj reakciji

Oduzimanje energije supstancama u hemijskoj reakciji

Arenijusov zakon određuje:

Temperatursku zavisnost brzine hemijske reakcije

Temperatursku zavisnost brzine deobe ćelije

Brzinu sklupĝavanja spirale u globulu

Kooperativnost hemijske reakcije može se odrediti:

Samo iz temperaturske zavisnosti brzine hemijske reakcije

Samo iz zavisnosti brzine hemijske reakcije od koncentracije supstrata

Iz zavisnosti brzine reakcije od temperature ili od koncentracije supstrata

Molekularno prepoznavanje je posledica:

Konformacione transformacije fermenta

Konformacione transformacije supstrata

Konformacione transformacije I fermenta I supstrata

Slaba hemijska interakcija kompleksa ferment-supstrat veoma se pojaĝava zbog:

Hidrofilne prirode aktivnog dela fermenta

Hidrofobne prirode aktivnog dela fermenta

Indukovanih dipolnih interakcija

Za fermentativnu katalizu najveći znaĝaj imaju:

Elektronska pobuđenja fermenta

Elektronska pobuđenja supstrata

Elektronsko-konformacione interakcije kompleksa ferment-supstrat

Prema semi-klasiĝnom modelu, u interakcijama kompleksa ferment-supstrat, energija konformacionog prelaza fermenta dobija se na raĝun:

Energije elektronskog pobuđenja fermenta I supstrata

Energije fononskog pobuđenja fermenta I supstrata

Energije toplotnog pobuđenja fermenta I supstrata

Dva otvorena pitanja semi-klasiĝno postavljenih problema u molekularnoj biofizici jesu:

Nerazumno kratko vreme potrebno za izmenu biomolekularnih konformacija I kratko-dometna usmerenost selektivnih procesa biomolekularnog prepoznavanja

Nerazumno dugo vreme potrebno za izmenu biomolekularnih konformacija I dugo-dometna usmerenost selektivnih procesa biomolekularnog prepoznavanja

Nerazumno dugo vreme potrebno za izmenu biomolekularnih konformacija I kratko-dometna usmerenost selektivnih procesa biomolekularnog prepoznavanja

Teorija neradijativnih rezonantnih strukturnih biomolekularnih prelaza pokazuje da su dozvoljeni prelazi između izomernih stanja mogući za:

Daleka

Bliska

Neparna stanja

U okviru modela kvantne dekoherencije, dinamiĝka modifikacija više-elektronske hiperpovrši energija-stanje ćelijskog kvantno-ansambalskog enzimskog biomolekularnog makroskopskog otvorenog kvantnog sistema, ukazuje na potencijalnu mogućnost razmatranja ćelijskog biomolekularnog prepoznavanja kao Hopfildove kvantno-holografske asocijativne neuronske mreže uz podrazumevanje:

Standardnog ćelijskog lokalnog tretmana ne-interagujućih dinamiĝki ne-spregnutih N razliĝivih biomolekularnih enzima iste vrste

Holistiĝkog ćelijskog ne-lokalnog tretmana kvantnog sistema ne-interagujućih dinamiĝki spregnutih N ne-razliĝivih kvantnih biomolekularnih enzima iste vrste

Semi-klasiĝnog biomolekularnog prepoznavanja

U okviru modela kvantne dekoherencije, dinamiĝka modifikacija više-elektronske hiperpovrši energija-stanje ćelijskog biomolekularnog enzimskog makroskopskog otvorenog kvantnog sistema u okupacionom bazisu druge kvantizacije, ukazuje na potencijalnu mogućnost razmatranja ćelijskog biomolekularnog prepoznavanja kao Hopfildove kvantno-holografske asocijativne neuronske mreže uz podrazumevanje:

Standardnog ćelijskog lokalnog tretmana ne-interagujućih dinamiĝki ne-spregnutih N razliĝivih biomolekularnih enzima iste vrste

Holistiĝkog ćelijskog ne-lokalnog tretmana kvantnog sistema ne-interagujućih dinamiĝki spregnutih N ne-razliĝivih kvantnih biomolekularnih enzima iste vrste

Semi-klasiĝnog biomolekularnog prepoznavanja

Model rezonantnog prepoznavanja (RRM), baziran na otkriću da postoji znaĝajna korelacija između Furije spektara numeriĝke reprezentacije 1D-linearnih sekvenci konstitutivnih elemenata (aminokiselina, nukleotida) I njihove 3D-biološke aktivnosti ili interakcije u odgovarajućim biomolekulima (proteini, DNK), pokazuje da proteini I njihovi biomolekularni supstrati imaju:

Isti zajedniĝki RRM frekventni pik I iste faze

Isti zajedniĝki RRM frekventni pik I suprotne faze

Razliĝiti RRM frekventni pik I iste faze

Molekularno prepoznavanje ferment-supstrat može imati veoma znaĝajne tehnološke implikacije za nanomedicinu, ĝija se šira primena oĝekuje u narednih:

20 godina

Bezdisipativni model transporta naelektrisanja u biopolimerima je:

Elektronski

šupljinski

Solitonski

Svedberg je jedinica za merenje:

Viskoznosti

Sedimentacije

Mutnosti

Za određivanje položaja vodonikovih atoma I vodoniĝnih veza u biopolomerima najpogodnija je:

Rentgenska difrakcija

Neutronska difrakcija

Elektronska difrakcija

Od navedene tri metode najveći stepen rezolucije pokazuje:

Metalografska

Skenirajuća elektronska

Transmisiona elektronska mikroskopija

Pojavu hijerarhije položaja elektronskih, vibracionih I rotacionih energetskih nivoa omogućava:

Adijabatska

Harmonijska

Anharmonijska aproksimacija

Tercijarna I kvaternarna struktura biopolimera lako se određuje:

Optiĝkim rasejanjem

Optiĝkom apsorpcijom

Elektronskim rasejanjem

Brza identifikacija karakteristiĝnih delova primarne (i sekundarne) strukture biopolimera ostvaruje se:

Optiĝkim rasejanjem

Optiĝkom apsorpcijom

Elektronskim rasejanjem

Konformaciona sekundarna struktura biopolimera lako se određuje:

Prelamanjem I apsorpcijom polarisane svetlosti

Prelamanjem I apsorpcijom nepolarisane svetlosti

Mesbauerovom spektroskopijom

Kvalitativno I kvantitativno određivanje sastava biomaterijala omogućava:

Difrakcija

Rasejanje

Fluorescenca X-zraka

Opšti naziv familija mikroskopskih tehnika zasnovanih na razliĝitim interakcijama sa silama koje deluju na površini ispitivanog materijala jeste:

Skenirajuća tunelska mikroskopija

Skenirajuća elektronska mikroskopija

Mikroskopija skenirajućom probom

Raspored atoma biopolimera određuje se sa atomskom rezolucijom:

Skenirajućom elektronskom mikroskopijom

Mesbauerovom spektroskopijom

Skenirajućom tunelskom mikroskopijom

Za određivanje strukture I interakcije biopolimera, koji sadrže atome elemenata sa neišĝezavajućim totalnim momentom jezgra, najpogodnija je:

Elektronska paramagnetna rezonanca

Nuklearna magnetna rezonanca

Skanirajuća tunelska mikroskopija

Za određivanje strukture I interakcije biopolimera, koji sadrže atome ili atomske grupe sa neparnim brojem elektrona, najpogodnija je:

Elektronska paramagnetna rezonanca

Nuklearna magnetna rezonanca

Skanirajuća elektronska mikroskopija

Na biološke sisteme je neophodno primeniti zakonitosti neravnotežne termodinamike, jer u njima:

Entropija teži maksimumu

Produkcija entropije teži minimumu

Informacija teži minimumu

U linearnoj aproksimaciji neravnotežne termodinamike, posredstvom fenomenoloških koeficijenata povezani su:

Generalisane struje I potencijali

Generalisani fluksevi I sile

Generalisane brzine I koordinate

Saglasno Onzagerovoj teoremi, matrica fenomenoloških koeficijenata je:

Antisimetriĝna

Simetriĝna

Nesimetriĝna

Endogeni procesi polikondenzacije proteina I nukleinskih kiselina, uz izdvajanje vode, mogući su kao rezultat konjugacije sa egzogenim procesom hidrolize ATF u:

Ravnotežnoj termodinamici

Linearnoj neravnotežnoj termodinamici

Nelinearnoj neravnotežnoj termodinamici

Najznaĝajniji oblik konjugacije hemijskih procesa I difuzionog prenosa supstance je:

Indirektan

Direktan

Normalan

Stacionarno stanje neravnotežnog termodinamiĝkog sistema nastaje ako je sistem:

Sa nametnutim ograniĝenjima

Bez nametnutih ograniĝenja

Daleko od ravnoteže

Saglasno Prigožinovoj teoremi, u blizini ravnoteže je produkcija entropije:

Maksimalna

Minimalna

Optimalna

Uslov stabilnosti stacionarnog neravnotežnog stanja je da je varijacija produkcije entropije:

Pozitivna

Negativna

Jednaka nuli

Nestabilnost disipativnog sistema daleko od ravnoteže, usled pojaĝanja fluktuacije, može dovesti do:

Novog stabilnog stanja

Novog nestabilnog stanja

Starog stabilnog stanja

Primer nestabilnog disipativnog sistema je autokatalitiĝka hemijska reakcija:

U blizini ravnoteže

Daleko od ravnoteže

Otvorenog tipa

Biološke membrane su nadmolekularne strukture debljine:

1 nm

10 nm

50 nm

Danas prihvaćeni model ćelijske membrane nosi naziv:

Unitarni model

Mozaiĝni model

Savremeni model

Bilipidni sloj u ćelijskoj membrani predstavlja:

Hidrofobno okruženje

Hidrofilno okruženje

Neutralno okruženje

Bilipidni sloj u ćelijskoj membrani ima:

Polikristalnu strukturu

Teĝnokristalnu strukturu

Amorfnu strukturu

Mali nepolarni (hidrofobni) molekuli, ukljuĝujući kiseonik (O2) I azot (N2), I mali nenaelektrisani polarni (hidrofilni) molekuli kao što su ugljendioksid (CO2), kreću se kroz biološke membrane:

Difuzijom kroz bilipidne membrane ćelija

Pomoću specifiĝnih transportnih proteinskih nosilaca (selektivnih jonskih kanala)

I kroz nespecifiĝne (neselektivne/pasivne) I specifiĝne (selektivne/aktivne) jonske kanale

Veliki polarni organski molekuli ne baš rastvorljivi u membranskim lipidima, kao što su glukoza, aminokiseline I drugi, kreću se kroz biološke membrane:

Difuzijom kroz bilipidne membrane ćelija

Pomoću specifiĝnih transportnih proteinskih nosilaca (selektivnih jonskih kanala)

I kroz nespecifiĝne (neselektivne) I specifiĝne (selektivne) jonske kanale

Hidrirani joni, kao što su natrijum (Na+), kalijum (K+), hlor (Cl-) ili kalcijum (Ca2+), mogu da se kreću se kroz biološke membrane:

Difuzijom kroz bilipidne membrane ćelija

Pomoću specifiĝnih transportnih proteinskih nosilaca (selektivnih jonskih kanala)

I kroz nespecifiĝne (neselektivne) I specifiĝne (selektivne) jonske kanale

Osmotski pritisak posledica je:

Mnogo manje

Jednake

Mnogo veće propustljivosti ćelijske membrane za vodu nego za hidrirane jone ili organske molekule

Jonski kanali su unutrašnji transmembranski (gliko)proteini sa unutrašnjim preĝnicima oko:

1 nm

10 nm

50 nm

Otvaranje I zatvaranje jonskih kanala ukljuĝuje:

Konformacione promene

Konfiguracione promene

Konstitutivne promene

Evolutivno stariji tip međućelijske komunikacije odvija se:

Elektrohemijski, posredstvom neuro-hemijskih sinapsi

Elektrohemijski, posredstvom interćelijskih GJ-kanala

Prenosom metabolita, regulatornih molekula ili jonskih elektriĝnih signala, posredstvom interćelijskih GJ-kanala

Gradijent koncentracije jona sa dve strane ćelijske membrane posledica je:

Pasivnog transporta jona

Aktivnog transporta jona

Difuzionog transporta jona

Kao posledica aktivnog transporta Na jona, ostvaruje se njihov višak:

Sa unutrašnje strane membrane

Sa spoljašnje strane membrane

Unutar ćelijske membrane

Kao posledica aktivnog transporta K jona, ostvaruje se njihov višak:

Sa unutrašnje strane membrane

Sa spoljašnje strane membrane

Unutar ćelijske membrane

Potencijal mirovanja ćelijske membrane rezultat je uravnoteženja:

Difuzionih I elektrodinamiĝkih procesa

Lorencove I elektrostatiĝke sile

Difuzione I Kulonovske sile

Hodžkin-Kacova formula određuje:

Akcioni potencijal neurona

Potencijal mirovanja ćelijske membrane

Potencijal praga neurona

Aktivni transport jona kroz jonske kanale u membrani, uz prisustvo fermenta prenosnika, posledica je procesa neravnotežne termodinamiĝke:

Direktne konjugacije

Indirektne konjugacije

Normalne konjugacije

Aktivni kanali u ćelijskoj membrani služe za transport:

Molekula vode

Molekula ATF

Jona

Aktivni transport jona u membrani naziva se:

Hlorna pumpa

Kalcijumova pumpa

Natrijumova pumpa

Tokom aktivnog membranskog transporta obrazuje se:

Izmenski ciklus

Hemijski ciklus

Izmenski I hemijski ciklus

Aktivni jonski kanali u ćelijskoj membrani su:

Neselektivni

Poluselektivni

Selektivni

Akcioni potencijal predaje se sa:

Dendrita jednog na akson drugog neurona

Aksona jednog na dendrite drugih neurona

Aksona jednog na akson drugog neurona

Belu masu mozga ĝine:

Dendriti

Aksoni

Neuroni

Sivu masu mozga ĝine:

Dendriti I neuronska tela

Aksoni

Aksoplazma

Sinapsa je funkcionalni međumembranski kontakt aksona jednog neurona i:

Aksona drugog neurona

Some istog neurona

Dendrita drugog neurona

Prenos signala na sinapsi je najĝešće:

Elektriĝnim putem

Hemijskim putem

Difuzionim putem

Najĝešći medijator u presinaptiĝkoj membrani je:

Acetilholin

Adrenalin

Insulin

Brzina prostiranja nervnog impulsa je veća za:

Nemielinizirane aksone

Mielinizirane aksone

Mielinizirane dendrite

Nervni impuls provodi se duž:

ćelijske membrane aksona

Aksoplazme aksona

Aksoplazme neurona

Pri prostiranju nervnog impulsa dolazi do:

Polarizacije membrane aksona

Depolarizacije membrane aksona

Polarizacije aksoplazme

Refraktorni period membrane aksona iznosi:

Nekoliko mikrosekundi

Nekoliko milisekundi

Nekoliko desetinki sekunde

Prostiranje impulsa duž mieliniziranog vlakna je:

Kontinualno

Sinusoidalno

Skokovito

Brzina prostiranja nervnog impulsa:

Zavisi od njegove forme

Ne zavisi od njegove forme

Zavisi od njegove poluperiode

Brzina prostiranja nervnog impulsa je:

Od 1 do 100 cm/s

Od 1 do 100 mm/s

Od 1 do 100 m/s

Pošto se biomehaniĝki rad vrši u izotermnim I izobarskim uslovima, on se vrši na raĝun:

Toplotne energije

Hemijske energije

Elektriĝne energije

Radni delovi mehanohemijskih sistema su:

Globularni proteini

Fibrilarni proteini

Fibrilarni polinukleotidi

Dužina proteinskih vlakana menja se pri mišićnoj kontrakciji usled:

Termalne reakcije

Elektromotorne reakcije

Fermentativne reakcije

Fibrilarni biomehaniĝki proteini su:

Mioglobin I aktin

Miozin I adrenalin

Miozin I aktin

Mišićna skeletna vlakna su:

Glatka

Popreĝno-prugasta

Spiralizovana

Intenzitet mišićnog delovanja u proseku iznosi:

1 kp/cm^2

10 kp/cm^2

100 kp/cm^2

Sve poluge II vrste su:

Poluge brzine

Poluge ubrzanja

Poluge sile

Sve poluge III vrste su:

Poluge brzine

Poluge ubrzanja

Poluge sile

Sve poluge I vrste su:

Poluge brzine

Poluge sile

Poluge brzine ili poluge sile

Sistem dve zglobljene poluge pri malom izgibu poluga dobija karakter:

Poluge sile

Poluge brzine

Poluge ubrzanja

Sistem dve zglobljene poluge pri velikom izgibu poluga dobija karakter:

Poluge sile

Poluge brzine

Poluge ubrzanja

Osteogeneza je proces postanka I formiranja kostiju koji:

Se završava sa pubertetom

Traje celog života, I ne zavisi od opterećenja kostiju

Traje celog života, I zavisi od opterećenja kostiju

Napon lomljenja kostiju pri sabijanju iznosi:

1 N/mm^2

10 N/mm^2

100 N/mm^2

Mišićni srĝani zid naziva se:

Miozin

Mioglobin

Miokard

Automatsko ritmiĝko grĝenje srca reguliše se:

Sinusnim ĝvorom

Arterijskim ĝvorom

Venskim ĝvorom

Krvotok se može podeliti na:

Komorni I pretkomorni

Veliki I mali

Sistolni I dijastolni

Sistola je:

Grĝenje srca

Opuštanje srca

Obolenje srca

Dijastola je:

Grĝenje srca

Opuštanje srca

Obolenje srca

Srĝana revolucija traje oko:

0,1 s

1 s

10 s

Radni efekat srca u toku jedne srĝane revolucije je oko:

1 J

10 J

100 J

Inhibitorno na rad srca utiĝu sledeće grupe humoralnih faktora:

Adrenalin, noradrenalin, tiroksin

Accetilholin, vazopresin, insulin

Adrenalin, endorfin, acetilholin

Stimulativno na rad srca utiĝu sledeće grupe humoralnih faktora:

Adrenalin, noradrenalin, tiroksin

Acetilholin, vazopresin, insulin

Adrenalin, endorfin, acetilholin

Inhibitorno na rad srca deluje inervacija:

Simpatikusa

Parasimpatikusa

Dijasimpatikusa

Stimulativno na rad srca deluje inervacija:

Simpatikusa

Parasimpatikusa

Dijasimpatikusa

Bradikardija je:

Ubrzanje rada srca

Usporenje rada srca

Urođena srĝana mana

Tahikardija je:

Ubrzanje rada srca

Usporenje rada srca

Urođena srĝana mana

Razlika pritisaka na krajevima arterija je oko:

100 mm Hg

10 mm Hg

1 mm Hg

Razlika pritisaka na krajevima vena je oko:

100 mm Hg

50 mm Hg

1 mm Hg

Brzina proticanja krvi u arterijama u poređenju sa brzinom proticanja u venama je:

Približno ista

Znatno veća

Znatno manja

Sužavanje kapilara dovodi do:

Smanjenja krvnog pritiska

Nepromenljivosti krvnog pritiska

Povećanja krvnog pritiska u njima

Brzina proticanja krvi u aorti je:

2,5 m/s

2,5 cm/s

25 cm/s

Brzina elastiĝnog pulsnog talasa na poĝetku aorte je oko:

3 cm/s

30 cm/s

3 m/s

Poboljšano snabdevanje krvlju aktivnijih organa nastaje kao posledica njihove:

Vazokonstrikcije

Vazodilatacije

Vazokardije

U savremenu kategorizaciju biomaterijala spadaju:

Metalni, keramiĝki I staklasti, sintetiĝki polimerni, kompozitni, biodegradabilni I bioderivativni polimerni, pasivne I bioaktivne prevlake

Metalni, keramiĝki, polimerni, kompozitni

Metalni, keramiĝki, polimerni, kompozitni, pasivne I bioaktivne prevlake

Osnovni zahtevi za primenu biomaterijala su:

Biokompatibilnost, mehaniĝki kontinuitet, netoksiĝnost, niska cena

Biokompatibilnost, mehaniĝki kontinuitet, netoksiĝnost, niska cena, bioaktivnost, biodegradacija

Biokompatibilnost, mehaniĝki kontinuitet, netoksiĝnost, niska cena, bioaktivnost, biodegradacija, otpornost na infekcije, trombootpornost, propustljivost

Nauka o biomaterijalima je:

Visoko specijalizovana

Interdisciplinarna

Visoko multidisciplinarna

Među metalnim biomaterijalima najbolje karakteristike imaju:

Ti I Ti-legure

CoCr-legure

Nerđajući ĝelici

Vreme trajanja implantata od bioderivativnih materijala je:

1 godina

3 godine

10 godina

Najinteresantniji biomaterijali za reparaciju koštanog tkiva jesu:

Keramiĝki

Kompozitni keramika/polimer

Polimerni

Najinteresantniji biomaterijali za mekotkivne implantate jesu:

Keramiĝki

Kompozitni keramika/polimer

Polimerni

Trenutno najkrupniji problem u primeni veštaĝke krvi je:

Prenosivost kiseonika

Univerzalna transferabilnost

Zadržavanje u organima za filtriranje krvi

Elektriĝni sincicijum oznaĝava da sposobnost automatizma sinusnog ĝvora pripada:

Nervnim

Elektriĝnim

Mišićnim elementima sinusnog ĝvora

Refraktorni period ćelija srĝanog mišića traje oko:

1 ms

0,1 s

1 s

Pri depolarizaciji ćelija miokarda, elektriĝni dipoli se šire:

Pozitivnim polom unapred

Pozitivnim polom unazad

Negativnim polom unapred

Pri repolarizaciji ćelija miokarda, elektriĝni dipoli se šire:

Pozitivnim polom unapred

Pozitivnim polom unazad

Negativnim polom unapred

Kliniĝka elektrokardiografija se deduktivno izvodi iz:

Kardijalnog skalara

Kardijalnog vektora

Kardijalnog tenzora

Pri snimanju EKG primenjuju se uglavnom dva naĝina registrovanja:

Bipolarni I monopolarni

Vektorski I skalarni

Bipolarni I kvadrupolni

Telencephalon je:

Prednji mozak

Srednji mozak

Zadnji mozak

Mali mozak igra ulogu u kontroli:

Složenih mišićnih pokreta

Srĝanog rada

Krvnog pritiska

Moždano stablo igra ulogu u regulaciji:

Vitalnih automatskih funkcija

Složenih mišićnih pokreta

Voljnih pokreta

Retikularno-talamiĝki sistem igra ulogu u:

Regulaciji vitalnih automatskih funkcija

Selekciji I pojaĝanju svesnih misaonih sadržaja

Zapoĝinjanju I regulaciji voljnih pokreta

Korteks je odgovoran za:

Regulaciju vitalnih automatskuh funkcija

Složenije oblike uĝenja I pamćenja

Kontrolu složenih mišićnih pokreta

Veliki mozak sadrži oko:

10^6 neurona

10^10 neurona

10^14 neurona

Leva I desna moždana hemisfera su međusobno:

Nepovezane

Povezane

Identiĝne

Desna moždana hemisfera procesira stimuluse:

Analitiĝki

Holistiĝki

Sekvencijalno

Leva moždana hemisfera procesira stimuluse:

Analitiĝki

Holistiĝki

Sekvencijalno

Dominacija aktivnosti leve I desne moždane hemisfere smenjuje se sa periodiĝnošću:

Cirkadijalnog ritma

Cirkaanualnog ritma

Ultradijalnog ritma

Leva moždana hemisfera kontroliše:

Levu polovinu tela

Desnu polovinu tela

Obe polovine tela

Desna moždana hemisfera kontroliše:

Levu polovinu tela

Desnu polovinu tela

Obe polovine tela

Percepcija I memorisanje vezani su za funkcije:

Leve moždane hemisfere

Desne moždane hemisfere

Obe moždane hemisfere

Jezik I govor vezani su za funkcije:

Leve moždane hemisfere

Desne moždane hemisfere

Dominantne moždane hemisfere

Korteks se sastoji od:

2 režnjeva

6 režnjeva

20 režnjeva

Za više kognitivne funkcije posebno su znaĝajna:

Primarna senzorna I motoriĝka podruĝja

Sekundarna interpretacijska podruĝja

Prefrontalno I tercijarna podruĝja korteksa

Korteks ima:

Lamelarnu

Kolumnarnu

Lamelarnu I kolumnarnu strukturu

Korteks sadrži:

10^2-10^3 kolumnarnih substruktura

10^5-10^6 kolumnarnih substruktura

10^8-10^9 kolumnarnih substruktura

Neuronske sinapse mogu biti:

Eksitatorne

Inhibitorne

Ili eksitatorne ili inhibitorne

Piramidalne neuronske veze su:

5% kortikalno-kortikalne

95% kortikalno-kortikalne

100% kortikalno-kortikalne

Dendriti piramidalnih ćelija korteksa dosežu radijalno:

3 μm

300 μm

3 mm

Akson piramidalne ćelije korteksa povezan je sa drugim neuronima korteksa u radijusu do:

3 μm

300 μm

3 mm

Moždani talasi potiĝu od:

Akcionih potencijala pojedinaĝnih neurona

Lokalnih neuronskih kolumnarnih struktura

Međusobno interagujućih neuronskih kolumnarnih struktura

Brzina prostiranja moždanih talasa je oko:

1 cm/s

10 m/s

100 m/s

Spontana elektriĝna moždana aktivnost skraćeno se oznaĝava sa:

EEG

EKG

Stimulisana elektriĝna moždana aktivnost se skraćeno se oznaĝava sa:

EEG

EKG

Spontana elektriĝna srĝana aktivnost se skraćeno se oznaĝava sa:

EEG

EKG

Ekstremno slaba magnetna polja moždane aktivnosti mogu se meriti:

Osetljivim nanovoltmetrima

SQUID-ovima

Bolometrima

Autokorelaciona funkcija je pogodna za ekstrakciju periodiĝne komponente iz signala koji sadrži:

Jednu periodiĝnu komponentu I šum

Dve periodiĝne komponente I šum

Više periodiĝnih komponenti I šum

Kroskorelaciona funkcija je pogodna za ekstrakciju periodiĝne komponente iz 2 signala koji sadrže:

Jednu zajedniĝku periodiĝnu komponentu I šum

Dve zajedniĝke periodiĝne komponente I šum

Više zajedniĝkih periodiĝnih komponenti I šum

U sluĝaju više periodiĝnih komponenti u jednom signalu, za njihovu frekventnu I amplitudnu identifikaciju najpogodnija je:

Autokorelaciona funkcija

Funkcija spektralne gustine snage

Kroskorelaciona funkcija

U sluĝaju više zajedniĝkih periodiĝnih komponenti u dva signala, za njihovu frekventnu I amplitudnu identifikaciju najpogodnija je:

Kroskorelaciona funkcija

Funkcija spektralne gustine snage

Kros-spektralna funkcija gustine

Čudni atraktori su:

Neosetljivi na poĝetne uslove

Slabo osetljivi na poĝetne uslove

Veoma osetljivi na poĝetne uslove sistema

Ukoliko je dimenzionalnost atraktora necelobrojna, to u dinamici sistema oznaĝava pojavu:

šuma

Deterministiĝkog haosa

Periodiĝnog kretanja

Periodiĝno kretanje se u faznom prostoru manifestuje atraktorom u formi:

Fiksne taĝke

Graniĝne kružnice

Torusa

Minimalni broj varijabli dinamiĝkog sistema određen je:

Amplitudom korelacione funkcije

Korelacionom dimenzijom atraktora

Kros-korelacionom dimenzijom atraktora

Određivanje korelacione dimenzije ĝudnog atraktora EEG signala, merenog u više taĝaka na glavi, može se odrediti iz vremenskog signala:

Samo u svim merenim taĝkama

U jednoj merenoj taĝki

Bar u dve merene taĝke

EEG signal ima:

Beskonaĝnu korelacionu dimenziju

Celobrojnu korelacionu dimenziju

Necelobrojnu korelacionu dimenziju

Frekventni opseg moždanih talasa je:

0,5-125 Hz

0,5-125 kHz

0,5-125 GHz

Amplituda moždanih talasa je:

5-200 mV

5-200 μV

1-5 mV

Amplituda evociranih potencijala je:

2-3 μV

20-30 μV

20-30 mV

α-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

8-13 Hz

3,5-8 Hz

13-30 Hz

β-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

8-13 Hz

3,5-8 Hz

13-30 Hz

γ-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

8-13 Hz

3,5-8 Hz

30-125 Hz

δ-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

0,5-3,5 Hz

3,5-8 Hz

8-13 Hz

θ-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

0,5-3,5 Hz

3,5-8 Hz

8-13 Hz

REM faza sna ima karakteristiĝnu aktivnost:

α-talasa

β-talasa

θ-talasa

Non-REM faza spavanja odlikuje se kombinacijom:

α I β talasa

δ I θ talasa

β I γ talasa

Tokom intenzivne intelektualne aktivnosti, u EEG se pojavljuju:

α-talasi

β-talasi

γ-talasi

Pri zatvaranju oĝiju, u EEG se pojavljuju:

α-talasi

β-talasi

γ-talasi

Pri kontrolisanom ulasku u izmenjena stanja svesti EEG registruje:

Nesinhronizovanu α-aktivnost leve I desne moždane hemisfere

Sinhronizovanu α-aktivnost leve I desne moždane hemisfere

Sinhronizovanu θ-aktivnost leve I desne moždane hemisfere

Procesiranje informacija na nivou centralnog nervnog sistema odigrava se posredstvom:

Hijerarhijskih neuronskih mreža

Jedne neuronske mreže od 1010 neurona

Jedne neuronske mreže od 105-106 kolumnarnih strukturnih procesirajućih jedinica

Odnos brzine aktivacije pojedinaĝnih procesirajućih elemenata sekvencijalnih poluprovodniĝkih raĝunara I bioloških neurona je:

10^3

10^7

10^10

Razlog superiornosti mozga u odnosu na sekvencijalne poluprovodniĝke raĝunare, u pogledu rešavanja kompleksnijih zadataka prepoznavanja, je u:

Bržem centralnom procesoru

Hijerarhijskoj paralelnoj obradi informacija

Nehijerarhijskoj paralelnoj obradi informacija

U mozgu tokom života neuroni:

Se obnavljaju

Polako odumiru

Zadržavaju konstantan broj

U neuronskim mrežama znanje je memorisano:

Lokalno po neuronima

Distribucijom po sinapsama

Lokalno po kolumnarnim strukturama korteksa

Memorisanje u biološkim neuronskim mrežama može se suštinski podeliti na:

Dobro I loše

Kratkotrajno I dugotrajno

Lokalno I distribuirano

Saglasno Hebovom pravilu obuĝavanja, nove informacije u neuronskoj mreži se dodaju:

Modifikacijom jaĝine sinapsi između neurona

Brisanjem starih I upisivanjem novih

Lokalnim dodavanjem novih pored postojećih starih

Oštećenje grupa neurona u neuronskoj mreži:

Drastiĝno pogoršava performanse sistema

Neznatno pogoršava performanse sistema

Potpuno blokira sistem

Izlaz svakog neurona u neuronskoj mreži je funkcija:

Centralne procesorske jedinice

Lokalno dostupne informacije

Svih informacija unutar neuronske mreže

Neuronske mreže imaju mogućnost:

Samo asocijativne memorije

Samo uĝenja generalizacijom

I asocijativne memorije I uĝenja gneralizacijom

Kod neuronske mreže sa linearnom transformacijom ulaz-izlaz broj memorisanih informacija:

Ne zavisi od broja neurona ulaznog sloja mreže

Veći je od broja neurona ulaznog sloja

Ne može biti veći od broja neurona ulaznog sloja

Obuĝavanje I prepoznavanje znatno većeg broja informacija od broja ulaznih neurona moguće je samo kod:

Linearnih

Nelinearnih

Homogenih neuronskih mreža

Saglasno teoremi Kolmogorova, bilo koje obuĝavanje može se ostvariti neuronskom mrežom sa:

Tri skrivena sloja

Dva skrivena sloja

Jednim skrivenim slojem

Neuronske mreže se mogu:

Obuĝavati samo pod nadzorom

Iskljuĝivo samoobuĝavati

Ili obuĝavati pod nadzorom ili samoobuĝavati

Veoma dugo obuĝavanje u neuronskoj mreži sa mnogo skrivenih neurona ima tendenciju:

Samo memorisanja, bez uĝenja generalizacijom

Samo generalizacije, bez memorisanja

Odliĝnog memorisanja I generalizacije

Danas najšire korišćena veštaĝka neuronska mreža sa obuĝavanjem pod nadzorom je:

"back-propagation" mreža

"counter-propagation" mreža

Hopfildova mreža

U biološkim hijerarhijskim neuronskim mrežama neuroni svakog sloja su:

Funkcionalno nespecijalizovani

Funkcionalno specijalizovani

Masivno međupovezani

Hijerarhijski modeli moždanih neuronskih mreža trenutno su najuspešniji modeli u kognitivnim neuronaukama, I mogu se klasifikovati na:

Samoorganizujuće mapirajuće unidirekciono orijentisane višeslojne neuronske mreže, asocijativne atraktorske masivno bidirekciono povezane neuronske mreže

Samoorganizujuće mapirajuće unidirekciono orijentisane višeslojne neuronske mreže, asocijativne atraktorske masivno bidirekciono povezane neuronske mreže, sinergetske višeslojne klasiĝne I neuro-kvantne neuronske mreže

Sinergetske višeslojne klasiĝne I neuro-kvantne neuronske mreže

Fiziološki opravdani model neuronskih mreža koje se prilagođavaju perceptivnim podacima razvojem moždanih mapa u primarnim zonama korteksa, strukturiranim u vertikalne kolumne za ekstrakciju karakteristika perceptivnih oblika sa oĝuvanim relacijama ulaznih podataka, predstavljaju:

Kohonenove

Hopfildove

Hakenove neuronske mreže

U Kohonenovim neuronskim mrežama, specifiĝni eksterni oblik receptivnog polja senzornih ćelija mapira prototip u formi:

Kardinalnog neurona

Kardinalnog domena

Atraktorskog oblika

Neuropsihološki opravdani model neuronskih mreža za opis I simulaciju asocijativnih kognitivnih procesa u sekundarnim, tercijarnim I prefrontalnim asocijativnim zonama korteksa, predstavljaju:

Kohonenove neuronske mreže

Hopfildove neuronske mreže

Hakenove neuronske mreže

U Hopfildovim neuronskim mrežama, stabilno memorijsko stanje u adaptirajućem energetsko-konfiguracionom prostoru obrazuje se u formi:

Kardinalnog neurona

Kardinalnog domena

Atraktorskog oblika

Kratkotrajno pamćenje je jednoznaĝno mapiranje neke slike eksternog objekta u internu virtuelnu sliku:

U formi jednog atraktorskog oblika u sistemu neurona

U formi jednog atraktorskog oblika pridodatog mnoštvu već postojećih u sistemu neurona

U formi jednog atraktorskog oblika pridodatog mnoštvu već postojećih u sistemu sinaptiĝkih veza

Dugotrajno pamćenje je jednoznaĝno mapiranje neke slike eksternog objekta u internu virtuelnu sliku:

U formi jednog atraktorskog oblika u sistemu neurona

U formi jednog atraktorskog oblika pridodatog mnoštvu već postojećih u sistemu neurona

U formi jednog atraktorskog oblika pridodatog mnoštvu već postojećih u sistemu sinaptiĝkih veza

Ako asocijativna neuronska mreža ima simetriĝne sinaptiĝke veze, tada sistem u energetsko-konfiguracionom prostoru može formirati:

Stabilne memorijske atraktore

I stabilne I nestabilne atraktore

Nestabilne atraktore kao sekvence asocijativnog lanca toka misli

Ako asocijativna neuronska mreža ima nesimetriĝne sinaptiĝke veze, tada sistem u energetsko-konfiguracionom prostoru može formirati:

Stabilne memorijske atraktore

I stabilne I nestabilne atraktore

Nestabilne atraktore kao sekvence asocijativnog lanca toka misli

Neurokognitivno opravdani model neuronskih mreža za opis kolektivnih virtuelnih kognitivnih procesa, predstavljaju:

Kohonenove neuronske mreže

Hopfildove neuronske mreže

Hakenove neuronske mreže

U sinergetskim neuronskim mrežama, mrežni hijerarhijski slojevi imaju interpretaciju u formi:

Kardinalnih neurona

Kardinalnih neurona I domena

Kardinalnih neurona, kardinalnih domena I atraktorskih oblika

Kvantnu ekstrapolaciju klasiĝnih sinergetskih mreža, sa ciljem modeliranja viših moždanih funkcija I procesualnih osnova svesti, predstavljaju:

Hopfildove neuronske mreže

Hakenove neuronske mreže

Perušove neuronske mreže

Direktne matematiĝke paralele između kvantnih procesa u Fejnmanovoj verziji kvantne mehanike I neuro-informacionih procesa u Hopfildovim asocijativnim neuronskim mrežama iskorišćene su u modelu:

Hopfildove neuronske mreže

Hakenove neuronske mreže

Perušove neuronske mreže

Dinamiĝka kvantno-holografska asocijativna memorija u Perušovoj neuronskoj mreži ima formu:

Talasne funkcije

Vektora stanja

Kvantnog propagatora

Kraktkotrajna kvantna memorija I prisećanje u Perušovoj kvantno-holografskoj neuronskoj mreži reprezentuju:

Kvantno-koherentni implicitni poredak (kvantne latentne svesti/podsvesti)

Klasiĝno-redukovani/kolapsirani eksplicitni poredak (kvantne manifestne svesti)

Klasiĝno-redukovani implicitni poredak (kvantne latentne svesti/podsvesti)

Hijerarhijsku neuronsku mrežu za modeliranje percepcije osvetljenosti vidnog polja, baziranu na eksperimentalnim neuropsihološkim podacima o ekstraktorima jednostavnih perceptivnih karakteristika, razvio je:

Hopfild sa saradnicima

Friman sa saradnicima

Grosberg sa saradnicima

Hijerarhijsku neuronsku mrežu za modeliranje percepcije mirisa kod sisara, baziranu na eksperimentalnim neurofiziološkim podacima, razvio je:

Rumelhart sa saradnicima

Grosberg sa saradnicima

Friman sa saradnicima

Modeliranje hijerarhijskih neuronskih mreža sa ugrađenom EEG aktivnošću ukazuje da su moždani talasi:

šum mozga

Pripremna aktivnost, koja omogućava brži odziv na stimuluse

Klasifikatori stimulusa

Pre završenog obuĝavanja (habituacije), vizuelni stimulus može se naći:

Samo u vizuelnom sistemu mozga

Po celom korteksu

Samo u retikularno-talamiĝkom sistemu

Posle završenog obuĝavanja (habituacije), vizuelni stimulus može se naći:

Samo u vizuelnom sistemu mozga

Po celom korteksu

Samo u retikularno-talamiĝkom sistemu

Prema klasiĝnoj neuropsihološkoj paradigmi, u "emocionalnom bojenju" informacija, kroz selekciju I pojaĝanje do svesnog nivoa jedne od mnogobrojnih procesiranih informacija, suštinsku ulogu ima:

Prošireni retikularno-talamiĝki sistem

Samo korteks

Mali mozak

Prema klasiĝnoj neuropsihološkoj paradigmi, kombinacija selekcije I pojaĝanja do svesnog nivoa jedne od mnogobrojnih procesiranih informacija, uz dalje logiĝko I kreativno rešavanje problema vezanog za tu informaciju, osnova je procesa:

Percepcije

Memorisanja

Mišljenja

Prema modelu neuro-kvantnih sinergetskih mreža, samo hijerarhijsko objedinjavanje po svim hijerarhijskim virtuelnim nivoima može da proizvede holistiĝke efekte:

Percepcije

Mišljenja

Svesnog doživljaja

Informaciona struktura svakog kvantnog sistema odgovara kvantno-holografskoj:

Hopfildovoj

Kohonenovoj

Hakenovoj neuronskoj mreži

Kako pokazuju kvantno-koherentne karakteristike rusko-ukrajinske škole mikrotalasne rezonantne terapije (MRT), jedini makroskopski kvantni sistem u telu verovatno je:

Akupunkturni

Nervni

Humoralni

Prema tibetanskoj tradicionalnoj medicini akupunkturna procedura:

Ne mora se ponavljati

Mora se ponavljati svakih nekoliko meseci

Mora se ponavljati svakih godinu dana

Prema kvantno-holografskom modelu svesti, biofiziĝka osnova kvantno-holistiĝke lokalne psihosomatike mogli bi biti:

Memorijski atraktori telesne akupunkturne Hopfildove neuronske mreže

Memorijski atraktori moždane Hopfildove neuronske mreže

Izmenjeni humoralni faktori

Prema meridijanskim (psihoenergetskim) terapijama simultani efekti vizualizacije I tapkanja/dodirivanja akupunkturnih taĝaka mogli bi se teorijski interpretirati kao:

"rasplinjavanje" memorijskih atraktora akupunkturnih psihosomatskih poremećaja

"brisanje" memorijskih atraktora akupunkturnih psihosomatskih poremećaja

"produbljivanje" memorijskih atraktora akupunkturnih psihosomatskih poremećaja

Svest/kolektivna svest vezana-za-polje mogla bi igrati potencijalnu ulogu u:

Nelokalnom

Lokalnom

Nelinearnom kanalisanju kvantnog kolapsa

U kontekstu potrebnih uslova za ostvarenje dekoherencije, definisanje otvorenog kvantnog sistema I njegovog okruženja je:

Nesimultani

Simultani

Nepovezani proces

U kontekstu univerzalnog važenja kvantne mehanike svest je:

Relativni

Apsolutni

Fiktivni koncept

Prema kvantno-holografskom modelu svesti, biofiziĝka osnova kvantno-holistiĝke globalne psihosomatike mogli bi biti:

Memorijski atraktori kvantno-holografske povezane-sa-poljem prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti

Memorijski atraktori kvantno-holografske povezane-sa-ĝesticama prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti

Memorijski atraktori kvantno-holografske povezane-sa-ĝesticama-i-poljem prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti

Kvantna teorija dekoherencije I univerzalno važenje kvantne mehanike ukazuju da je kompozitno kvantno stanje Kosmosa kao celine podvrgnuto (Šredingerovskoj) vremenskoj evoluciji bez kolapsa I da bi zato moglo predstavljati:

Kvantni hologram

Klasiĝno-redukovano stohastiĝko stanje kosmiĝke kolektivne svesti

Klasiĝno-redukovano stohastiĝko stanje komplementarnog "ĝestiĝnog" kosmiĝkog okruženja

Potencijalna jaka-interakciona-sprega kosmiĝke kolektivne svesti I komplementarnog "ĝestiĝnog" kosmiĝkog okruženja dovodila bi do dekoherencije u:

Stacionarno klasiĝno-redukovano stohastiĝko stanje kosmiĝke kolektivne svesti I klasiĝno-redukovano stohastiĝko stanje komplementarnog "ĝestiĝnog" kosmiĝkog okruženja

Stacionarno klasiĝno-redukovano stohastiĝko stanje kosmiĝke kolektivne svesti

Klasiĝno-redukovano stohastiĝko stanje komplementarnog "ĝestiĝnog" kosmiĝkog okruženja

Prema kvantno-holografskom modelu svesti, kvantno-holografski "implicitni poredak" kosmiĝke kolektivne svesti ili Univerzuma (kao celine) moguće je detektovati:

Samo direktno-ekstrasenzorno u kvantno-holografskim prelaznim stanjima svesti

U formi usrednjenog stanja klasiĝno-redukovanih statistiĝkih "klasiĝnih mešavina" (dela) kvantno-holografske stvarnosti posredstvom ĝula/klasiĝnih mernih aparatura

U formi klasiĝno-redukovanih "stacionarnih kvantnih stanja" (dela) kvantno-holografske stvarnosti posredstvom makroskopskih semi-kvantnih mernih aparatura

Prema kvantno-holografskom modelu svesti, može se govoriti o:

Jednom

Dva

Tri kognitivna modusa individualne svesti

Potencijalne implikacije holistiĝke slike da je ĝitava psihosomatika kvantni hologram bile bi:

Jedna linije fronta integrativne psihosomatske medicine

Dve linije fronta integrativne psihosomatske medicine

Tri linije fronta integrativne psihosomatske medicine

Potencijalna implikacija kvantno-holografskog povratnog uticaja EM polja akupunkturnog sistema na ćelijske konformacione enzimske promene I ekspresiju genoma bio bi:

"downward causation"

"upward causation"

"horizontal causation"

Kvantna teorija dekoherencije I kvantna neuronska holografija mogu potencijalno biti primenjeni na:

Zatvorene kvantne sisteme

Otvorene kvantne sisteme

Semi-klasiĝne kvantne sisteme

Kod (bioloških) kvantno-holografskih neuronskih mreža odnosno (veštaĝkih) qubitnih kvantnih raĝunara kvantna dekoherencija bi imala ulogu:

Procesiranja odnosno oĝitavanja

Oĝitavanja odnosno procesiranja

Procesiranja I oĝitavanja informacija

U izmenjenim stanjima svesti svesno procesiranje informacija se:

Veoma usporava

Veoma ubrzava

Ne menja

Drastiĝno ubrzavanje procesiranja informacija u izmenjenim stanjima svesti moglo bi se objasniti:

Biohemijskim mehanizmom

Biofiziĝkim kvantno-holografskim/kvantno-relativistiĝkim mehanizmom

Kombinacijom biohemijskog I neurofiziološkog ERTAS mehanizma

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu izmenjenih stanja svesti, svest je vezana za:

EM komponentu akupunkturnog EM/jonskog sistema

Paralelno procesiranje podataka moždanim neuronskim mrežama

Retikularno-talamiĝki sistem

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, psihološki znaĝaj sanjanja je u:

Odmaranju

Integrisanju normalno svesnih I nesvesnih sadržaja

Razdvajanju normalno svesnih I nesvesnih sadržaja

Između moždanog I nazalnog ultradijalnog ritma postoji:

Jednostrani uticaj

Delimiĝna međuzavisnost

Dvostrana međuzavisnost

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, puna kontrola svesti I u izmenjenim stanjima svesti može se postići

Dugotrajnim nespavanjem

Dugotrajnim produžavanjem izmenjenih stanja svesti

Dugotrajnom intelektualnom aktivnošću

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, dovoljno izolovani relevantni makroskopski kvantni stepeni slobode mogući su u:

U slabom vantelesnom okruženju

U jakom telesnom okruženju

U jakom vantelesnom okruženju

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, mentalno-kanalisane "projekcije svesti" u prelaznim stanjima posledica su:

Ogromne promene brzine EM polja jonskih struja, ekvivalentne ubrzanjima u ekstremno jakim gravitacionim poljima

Mešanja normalno svesnih I nesvesnih sadržaja

Relativistiĝke kontrakcije dužine

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, kreativnost je posledica:

Kvantno-koherentnih prelaznih stanja svesti, sa prethodnim mentalnim-adresiranjem na problem I njegovo asocijativno rešenje na nivou kolektivne svesti

Aktivnosti retikularno-talamiĝkog sistema

Intenzivne intelektualne aktivnosti

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, dislocirana jonska neuronska mreža ima ulogu:

Kvantnog senzora I procesora u izmenjenim I prelaznim stanjima svesti

Iskljuĝivo suptilnog unutrašnjeg displeja aktivnosti moždanih neuronskih mreža

Emocionalnog rasterećenja od napetosti

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, memorisanje informacija u mozgu je:

Iskljuĝivo kroz prostorno-vremensku raspodelu potencijala

I po frekvencijama

Lokalizovano

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, emocije su povezane sa:

Produbljenim kvantno-holografskim atraktorima akupunkturnog sistema, uz EM interakcije sa hijerarhijskim neuronskim moždanim ERTAS mrežama

Produbljenim kvantno-holografskim atraktorima ERTAS sistema

Produbljenim klasiĝnim atraktorima ERTAS sistema

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, u sluĝaju uĝenja maternjeg jezika I kontekstualnog uĝenja stranog jezika, jezik se uĝi na:

UNF nižefrekventnom δ,θ-nesvesnom nivou

UNF višefrekventnom α,β,γ-svesnom nivou

UNF nižefrekventnom α,β,γ-svesnom nivou

Elektromagnetna interakcija akupunkturni sistem/nervni sistem ima svoj pragovni potencijal:

Nervnih elektrohemijskih sinapsi

Akupunkturnih elektriĝnih “gap-junction” sinapsi

I nervnih elektrohemijskih I akupunkturnih elektriĝnih “gap-junction” sinapsi

Slaba elektromagnetna polja mogu prouzrokovati hemijske, fiziološke I bihevioralne promene u organizmu samo u datim "prozorima" u frekvenciji I intenzitetu:

(0-100 Hz; 10-7 V/cm) I (1-100 MHz I 1-100 GHz; 10-1 V/cm)

(0-100 Hz; 10-1 V/cm) I (1-100 MHz I 1-100 GHz; 10-7 V/cm)

(0-100 Hz; 10 V/cm) I (1-100 MHz I 1-100 GHz; 107 V/cm)

Mozak je posebno osetljiv na:

Ultraniskofrekventni "prozor"

Mikrotalasni "prozor"

Radiofrekventni "prozor"

Zahvaljujući ultraniskofrekventnoj aktivnosti, elektromagnetno polje moždanih talasa:

Lako se emituje

Lokalizovano je oko tela

Disperzivno je

Akupunkturni sistem je posebno osetljiv na frekventne prozore u:

Ultraniskofrekventnoj I radiotalasnoj oblasti

Ultraniskofrekventnoj I mikrotalasnoj oblasti

Radiotalasnoj I mikrotalasnoj oblasti

Jonosfera poseduje tzv. Šumanove rezonance u:

Mikrotalasnoj oblasti

Radiofrekventnoj oblasti

Ultraniskofrekventnoj oblasti

Da je razmena informacija elektromagnetnim poljima znaĝajan adaptacioni mehanizam na nivou ĝitavih bioloških vrsta ukazuju eksperimenti:

Šumana

Frimana

Šeldrajka

Saglasno biofiziĝkom kvantno-holografskom/kvantno-relativistiĝkom modelu svesti, jonosfera sa biološkim jedinkama mogla bi se shvatiti kao:

Statiĝka memorija

Dinamiĝka memorija

Holografska memorija

Razmena informacija na nivou ultraniskofrekventnih EM talasa može biti biofiziĝka osnova:

Frojdovog kolektivnog nesvesnog

Fromovog kolektivnog nesvesnog

Jungovog kolektivnog nesvesnog

Za većinu somatskih I genetskih oštećenja _______ minimalna neškodljiva doza jonizujućeg radioaktivnog zraĝenja:

Postoji

Ne postoji

Verovatno postoji

Iz praktiĝnih razloga propisana je maksimalna dozvoljena doza ozraĝivanja od:

15 rem/god

5 rem/god

75 rem/god

Pozitivni atmosferski joni imaju:

Eksitirajuće biološko dejstvo

Relaksirajuće biološko dejstvo

Zanemarljivo biološko dejstvo

Negativni atmosferski joni imaju:

Eksitirajuće biološko dejstvo

Relaksirajuće biološko dejstvo

Zanemarljivo biološko dejstvo

Uspostavljanje blagotvorne jonske mikroklime u objektima postiže se generatorima:

Pozitivnih jona

Negativnih jona

Ultra- niskofrekventnih EM polja

Biofiziĝki mehanizam delovanja jona treba tražiti u jonskoj prirodi:

Limfnog sistema

Akupunkturnog sistema

Retikularno-talamiĝkog sistema

Biofiziĝku osnovu ćia, prane, pneume, vitalne energije ili bioenergije treba tražiti u:

EM poljima

Jonima

Bionima

Starost kineske akupunkture seže u prošlost unazad:

2.000 godina

5.000 godina

10.000 godina

Kineski akupunkturni sistem sadrži:

6 parnih meridijana

12 parnih meridijana

14 parnih meridijana

Vreme prolaženja ćia kroz svaki meridijan je:

1 h

2 h

24 h

Eksitirajući jang u kineskoj akupunkturi može imati biofiziĝku korespondenciju sa:

Negativnim jonima

Pozitivnim jonima

EM poljima

Inhibirajući jin u kineskoj akupunkturi može imati biofiziĝku korespondenciju sa:

Negativnim jonima

Pozitivnim jonima

EM poljima

Cirkulacija ćia kroz levi I desni sistem meridijana je:

Povezana

Nepovezana

Haotiĝna

Postoji ukupno:

397 važnijih kineskih akupunkturnih taĝaka na ĝoveĝjem telu

794 važnijih kineskih akupunkturnih taĝaka na ĝoveĝjem telu

1588 važnijih kineskih akupunkturnih taĝaka na ĝoveĝjem telu

Za stimulaciju akupunkturnih taĝaka koriste se:

Iskljuĝivo metalne igle

Razliĝiti oblici stimulacije

Audio-vizuelne stimulacije

Prema indijskoj svara jogi posebnu životnu važnost imaju:

3 kanala (nadi) sa cirkulacijom prane

5 kanala (nadi) sa cirkulacijom prane

12 kanala (nadi) sa cirkulacijom prane

Nazalni ritam, koji je od izuzetnog znaĝaja u svara jogi, spada u grupu:

Cirkadijalnih ritmova

Ultradijalnih ritmova

Cirkaanualnih ritmova

Specifiĝna elektriĝna otpornost akupunkturnih taĝaka u odnosu na okolno tkivo je oko:

20 puta manja

20 puta veća

200 puta manja

Dobiološka evolucija poĝinje pre:

6 milijarde godina

4 milijarde godina

1,5 milijarde godina

Biološka evolucija poĝinje pre:

4,5 milijarde godina

3,5 milijarde godina

1 milijarde godina

Kiseoniĝna evolucija poĝinje pre:

4,5 milijarde godina

3,5 milijarde godina

1,5 milijarde godina

Polno razmnožavanje nastaje pre:

4,5 milijarde godina

3,5 milijarde godina

1 milijarde godina

Višećelijski organizmi nastaju pre:

3,5 milijarde

1 milijarde

500 miliona godina

Kiĝmenjaci nastaju pre:

500 miliona godina

400 miliona godina

200 miliona godina

Sisari nastaju pre:

500 miliona godina

400 miliona godina

200 miliona godina

Primati nastaju pre:

400 miliona godina

200 miliona godina

50 miliona godina

Praĝovek nastaje pre:

200 miliona godina

50 miliona godina

20 miliona godina

Dobiološka evolucija zapoĝinje u:

Kiseoniĝnoj

Nekiseoniĝnoj

Argonskoj atmosferi

Saglasno Ejgenovoj teoriji samoorganizacije makromolekula, abiogeni molekularni sistem morao je posedovati karakteristike:

Metabolizma

Samoreprodukcije I mutabilnosti

Metabolizma, samoreprodukcije I mutabilnosti

Metabolizam termodinamiĝki znaĝi da je sistem:

Otvoren, u blizini ravnoteže

Otvoren, daleko od ravnoteže

Otvoren, u ravnoteži

Samoreprodukcija je:

Reverzibilni proces

Autokatalitiĝki proces

Autokataboliĝki proces

Neophodne fluktuacije za mutagenezu obezbeđivali su:

Niskoenergetski

Visokoenergetski

Oksidacioni uslovi prvobitne atmosfere

Kompartmentacija je proces:

Zatvaranja

Otvaranja

Reprodukcije prvobitnih polimera u koacervatima

Katalitiĝka interakcija polinukleotidnih I polipeptidnih sistema odigrava se u:

Ciklusima

Hipociklusima

Hiperciklusima

U Ejgenovom modelu, u stanju selekcione ravnoteže rešenje kinetiĝkih jednaĝina je normalni mod ξm koji sadrži:

Samo glavnu vrstu molekula koncentracije nm

Dominantni udeo glavne kopije makromolekula koncentracije nm I mutante koncentracije ni << nm

Statistiĝku raspodelu koncentracija razliĝitih vrsta makromolekula

Varijabilnosti genetiĝkog materijala dominantno doprinosi:

Nakupljanje sluĝajnih mutacija

Polna genetska rekombinacija

Bespolna genetska rekombinacija

Filogeneza je:

Razvoj biološke jedinke

Razvoj bioloških vrsta

Dobiološka evolucija

Ontogeneza je:

Razvoj biološke jedinke

Razvoj bioloških vrsta

Dobiološka evolucija

Ćelije razliĝitih tkiva organizma imaju:

Razliĝit skup gena

Aktivirane razliĝite delove gena

Razliĝite mutante poĝetnog skupa gena

Ontogeneza se sastoji od procesa:

Diferencijacije I rasta

Rasta I morfogeneze

Diferencijacije, rasta I morfogeneze

Između ćelija tokom ontogeneze postoji

Iskljuĝivo molekularna signalizacija

Iskljuĝivo elektromagnetna signalizacija

Molekularna I elektromagnetna signalizacija

Morfogeneza je:

Formiranje specifiĝnih gena

Formiranje specifiĝnih organa I organizma u celini

Diferencijacija ćelija

{"name":"Osnovi biofizike", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Testirajte svoje znanje iz oblasti biofizike kroz naš elaborirani kviz sa 343 pitanja. Ovaj kviz obuhvata kljuĝne teme kao što su biopolimeri, proteini, hromozomska teorija nasleđivanja i mnoge druge. Pripremite se da prođete kroz razne izazove i proširite svoje razumevanje biologije!U ovom kvizu ćete saznati:Kako možete povezati teoriju i praksuOdgovore na pitanja iz genetike, biohemije i ćelijske biologijeKako funkcionišu kljuĝni biološki procesi","img":"https:/images/course6.png"}