Osnovi biofizike

Biološki postoje:

Mendelovi zakoni nasleđivanja objašnjavaju:

Za otkriće strukture biopolimera, suštinski doprinos predstavljalo je kombinovanje:

Raspored jednog ili više različitih tipova monomera u lancu biopolimera određuje njegovu:

Slaganjem globula biopolimera po principu najgušćeg pakovanja nastaje njegova:

Prelaz α-spirala/globula kod proteina je:

Za biološku funkcionalnost proteina odgovorne su pre svega:

Proteinska α-spirala formira se obrazovanjem unutarmolekularne vodonične veze između karbonilne (C=O) grupe date karike i iminove (N=H) grupe:

Proteinske β-forme predstavljaju:

Relativno slabija osetljivost funkcija proteina na mutacije posledica je činjenice da je biološka funkcija proteina određena njihovom:

Za biološku funkcionalnost DNK odgovorne su pre svega:

U okviru modela kvantne dekoherencije, dinamička modifikacija više-elektronske hiperpovrši energija-stanje ćelijskog kvantno-ansambalskog enzimskog biomolekularnog makroskopskog otvorenog kvantnog sistema, ukazuje na potencijalnu mogućnost razmatranja ćelijskog biomolekularnog prepoznavanja kao Hopfildove kvantno-holografske asocijativne neuronske mreže uz podrazumevanje:

U okviru modela kvantne dekoherencije, dinamička modifikacija više-elektronske hiperpovrši energija-stanje ćelijskog biomolekularnog enzimskog makroskopskog otvorenog kvantnog sistema u okupacionom bazisu druge kvantizacije, ukazuje na potencijalnu mogućnost razmatranja ćelijskog biomolekularnog prepoznavanja kao Hopfildove kvantno-holografske asocijativne neuronske mreže uz podrazumevanje:

Model rezonantnog prepoznavanja (RRM), baziran na otkriću da postoji značajna korelacija između Furije spektara numeričke reprezentacije 1D-linearnih sekvenci konstitutivnih elemenata (aminokiselina, nukleotida) i njihove 3D-biološke aktivnosti ili interakcije u odgovarajućim biomolekulima (proteini, DNK), pokazuje da proteini i njihovi biomolekularni supstrati imaju:

Molekularno prepoznavanje ferment-supstrat može imati veoma značajne tehnološke implikacije za nanomedicinu, čija se šira primena očekuje u narednih:

Opšti naziv familija mikroskopskih tehnika zasnovanih na različitim interakcijama sa silama koje deluju na površini ispitivanog materijala jeste:

Za određivanje strukture i interakcije biopolimera, koji sadrže atome elemenata sa neiščezavajućim totalnim momentom jezgra, najpogodnija je:

Na biološke sisteme je neophodno primeniti zakonitosti neravnotežne termodinamike, jer u njima:

U linearnoj aproksimaciji neravnotežne termodinamike, posredstvom fenomenoloških koeficijenata povezani su:

Saglasno Onzagerovoj teoremi, matrica fenomenoloških koeficijenata je:

Biološke membrane su nadmolekularne strukture debljine:

Mali nepolarni (hidrofobni) molekuli, uključujući kiseonik (O2) i azot (N2), i mali nenaelektrisani polarni (hidrofilni) molekuli kao što su ugljendioksid (CO2), kreću se kroz biološke membrane:

Veliki polarni organski molekuli ne baš rastvorljivi u membranskim lipidima, kao što su glukoza, aminokiseline i drugi, kreću se kroz biološke membrane:

Hidrirani joni, kao što su natrijum (Na+), kalijum (K+), hlor (Cl-) ili kalcijum (Ca2+), mogu da se kreću se kroz biološke membrane:

Jonski kanali su unutrašnji transmembranski (gliko)proteini sa unutrašnjim prečnicima oko:

Kao posledica aktivnog transporta Na jona, ostvaruje se njihov višak:

Kao posledica aktivnog transporta K jona, ostvaruje se njihov višak:

Prenos signala na sinapsi je najčešće:

Najčešći medijator u presinaptičkoj membrani je:

Pošto se biomehanički rad vrši u izotermnim i izobarskim uslovima, on se vrši na račun:

Dužina proteinskih vlakana menja se pri mišićnoj kontrakciji usled:

Mišićna skeletna vlakna su:

Intenzitet mišićnog delovanja u proseku iznosi:

Mišićni srčani zid naziva se:

Automatsko ritmičko grčenje srca reguliše se:

Poboljšano snabdevanje krvlju aktivnijih organa nastaje kao posledica njihove:

Najinteresantniji biomaterijali za reparaciju koštanog tkiva jesu:

Trenutno najkrupniji problem u primeni veštačke krvi je:

Refraktorni period ćelija srčanog mišića traje oko:

Pri depolarizaciji ćelija miokarda, električni dipoli se šire:

Pri repolarizaciji ćelija miokarda, električni dipoli se šire:

Dominacija aktivnosti leve i desne moždane hemisfere smenjuje se sa periodičnošću:

Leva moždana hemisfera kontroliše:

Desna moždana hemisfera kontroliše:

Za više kognitivne funkcije posebno su značajna:

U slučaju više periodičnih komponenti u jednom signalu, za njihovu frekventnu i amplitudnu identifikaciju najpogodnija je:

U slučaju više zajedničkih periodičnih komponenti u dva signala, za njihovu frekventnu i amplitudnu identifikaciju najpogodnija je:

Određivanje korelacione dimenzije čudnog atraktora EEG signala, merenog u više tačaka na glavi, može se odrediti iz vremenskog signala:

α-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

β-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

γ-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

δ-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

θ-ritam moždanih talasa ima frekventni opseg u intervalu:

Odnos brzine aktivacije pojedinačnih procesirajućih elemenata sekvencijalnih poluprovodničkih računara i bioloških neurona je:

Razlog superiornosti mozga u odnosu na sekvencijalne poluprovodničke računare, u pogledu rešavanja kompleksnijih zadataka prepoznavanja, je u:

Memorisanje u biološkim neuronskim mrežama može se suštinski podeliti na:

Oštećenje grupa neurona u neuronskoj mreži:

Danas najšire korišćena veštačka neuronska mreža sa obučavanjem pod nadzorom je:

U biološkim hijerarhijskim neuronskim mrežama neuroni svakog sloja su:

Hijerarhijski modeli moždanih neuronskih mreža trenutno su najuspešniji modeli u kognitivnim neuronaukama, i mogu se klasifikovati na:

Fiziološki opravdani model neuronskih mreža koje se prilagođavaju perceptivnim podacima razvojem moždanih mapa u primarnim zonama korteksa, strukturiranim u vertikalne kolumne za ekstrakciju karakteristika perceptivnih oblika sa očuvanim relacijama ulaznih podataka, predstavljaju:

Neuropsihološki opravdani model neuronskih mreža za opis i simulaciju asocijativnih kognitivnih procesa u sekundarnim, tercijarnim i prefrontalnim asocijativnim zonama korteksa, predstavljaju:

Kvantnu ekstrapolaciju klasičnih sinergetskih mreža, sa ciljem modeliranja viših moždanih funkcija i procesualnih osnova svesti, predstavljaju:

Direktne matematičke paralele između kvantnih procesa u Fejnmanovoj verziji kvantne mehanike i neuro-informacionih procesa u Hopfildovim asocijativnim neuronskim mrežama iskorišćene su u modelu:

Dinamička kvantno-holografska asocijativna memorija u Perušovoj neuronskoj mreži ima formu:

Kraktkotrajna kvantna memorija i prisećanje u Perušovoj kvantno-holografskoj neuronskoj mreži reprezentuju:

Hijerarhijsku neuronsku mrežu za modeliranje percepcije osvetljenosti vidnog polja, baziranu na eksperimentalnim neuropsihološkim podacima o ekstraktorima jednostavnih perceptivnih karakteristika, razvio je:

Hijerarhijsku neuronsku mrežu za modeliranje percepcije mirisa kod sisara, baziranu na eksperimentalnim neurofiziološkim podacima, razvio je:

Modeliranje hijerarhijskih neuronskih mreža sa ugrađenom EEG aktivnošću ukazuje da su moždani talasi:

Pre završenog obučavanja (habituacije), vizuelni stimulus može se naći:

Posle završenog obučavanja (habituacije), vizuelni stimulus može se naći:

Prema klasičnoj neuropsihološkoj paradigmi, u "emocionalnom bojenju" informacija, kroz selekciju i pojačanje do svesnog nivoa jedne od mnogobrojnih procesiranih informacija, suštinsku ulogu ima:

Prema klasičnoj neuropsihološkoj paradigmi, kombinacija selekcije i pojačanja do svesnog nivoa jedne od mnogobrojnih procesiranih informacija, uz dalje logičko i kreativno rešavanje problema vezanog za tu informaciju, osnova je procesa:

Kako pokazuju kvantno-koherentne karakteristike rusko-ukrajinske škole mikrotalasne rezonantne terapije (MRT), jedini makroskopski kvantni sistem u telu verovatno je:

Kvantna teorija dekoherencije i univerzalno važenje kvantne mehanike ukazuju da je kompozitno kvantno stanje Kosmosa kao celine podvrgnuto (Šredingerovskoj) vremenskoj evoluciji bez kolapsa i da bi zato moglo predstavljati:

Kod (bioloških) kvantno-holografskih neuronskih mreža odnosno (veštačkih) qubitnih kvantnih računara kvantna dekoherencija bi imala ulogu:

Saglasno biofizičkom kvantno-holografskom/kvantno-relativističkom modelu svesti, psihološki značaj sanjanja je u:

Slaba elektromagnetna polja mogu prouzrokovati hemijske, fiziološke i bihevioralne promene u organizmu samo u datim "prozorima" u frekvenciji i intenzitetu:

Jonosfera poseduje tzv. Šumanove rezonance u:

Da je razmena informacija elektromagnetnim poljima značajan adaptacioni mehanizam na nivou čitavih bioloških vrsta ukazuju eksperimenti:

Saglasno biofizičkom kvantno-holografskom/kvantno-relativističkom modelu svesti, jonosfera sa biološkim jedinkama mogla bi se shvatiti kao:

Za većinu somatskih i genetskih oštećenja _______ minimalna neškodljiva doza jonizujućeg radioaktivnog zračenja:

Starost kineske akupunkture seže u prošlost unazad: