Ekonomika industrije

A colorful infographic illustrating industrial economics, including concepts such as specialization, clusters, and sustainable development, showing factories and workers in a harmonious environment.

Ekonomika Industrije Quiz

Testirajte svoje znanje o prerađivaĝkoj industriji, podeli rada, industrijskim revolucijama i više kroz naše zanimljive i izazovne pitanja. Ovaj kviz je savršen naĝin da proverite i unapredite svoje razumevanje ekonomike industrije.

U kvizu ćete saznati:

  • Koje su glavne karakteristike razliĝitih industrijskih sektora?
  • Kako se industrijske revolucije oblikovale tokom vremena?
  • Koji su kljuĝni faktori za održivi razvoj?
35 Questions9 MinutesCreated by AnalyzingIndustry24
Prerađivaĝka industrija spada u:
Primarne privredne aktivnosti
Tercijarne privredne aktivnosti
Kvintarne delatnosti
Sekundarne privredne aktivnosti
Industrija koja proizvodi usluge je:
Servisna industrija
Ekstraktivna industrija
Prerađivaĝka industrija
Ništa od navedenog
€Specijalizacija" spada u:
Kvantitativne karakteristike industrije
Kvalitativne karakteristike industrije
Ništa od navedenog
Karakteristike prerađivaĝke industrije
Podela rada se prvi put pojavljuje u:
Zanatskoj proizvodnji
Manufakturnoj proizvodnji
Poljoprivrednoj proizvodnji
Trećoj tehnološkoj revoluciji
Podela rada povećava produktivnost time što se:
Povećava veština I spretnost svakog radnika
Sve navedeno
štedi se izgubljeno vreme usled promene postupaka
Podstiĝe inventivnost
Poĝetak druge industrijske revolucije obeležila je proizvodnja:
Poljoprivrednih proizvoda
Virtuelnih informacija
ĝelika
Robota
"Postindustrijska revolucija" je naziv za:
Prvu industrijsku revoluciju
Drugu industrisjku revoluciju
Treću industrijsku revoluciju
Agrarnu revoluciju
Pokretna traka ĝini osnovu:
Zanatske proizvodnje
Manufakturne proizvodnje
Agrarne proizvodnje
Masovne proizvodnje
U literaturi se najefikasnijim proizvodnim konceptom smatra:
Koncept masovne proizvodnje
Just in Time koncept
Upotreba pokretne trake
Ništa od navedenog
Uticaj industrijskih grana na prirodno okruženje zavisi od:
Primenjene tehnike I tehnologije
Svega navedenog
Vrste dobijenih I prerađenih sirovina u tehnološkim procesima proizvodnje
Porekla dobijenih I prerađenih sirovina u tehnološkim procesima proizvodnje
Održivi razvoj predstavlja
Ekonomski, tehnološki I socijalni razvoj u harmoniji sa prirodom
Razvoj industrije I iscrpljivanje prirodnih resursa
Ekonomski razvoj bez obaziranja na ekološke štete
Razvoj energetike, industrije I iscrpljivanje prirodnih resursa
Industrijske oblasti I sektori se formiraju:
Grupisanjem klastera
Grupisanjem kvintarnih delatnosti
Grupisanjem industrijskih grana
Sve od navedenog
Osnovni cilj klasifikacije industrije jeste:
Određivanje tehnološkog karaktera procesa proizvodnje
Određivanje intenziteta angažovanih faktora proizvodnje
Određivanje konkurentnosti industrije
Precizna identifikacija osnovne ili pretežne delatnosti industrijskog preduzeća
Rudarstvo spada u:
Prerađivaĝku industriju
Tercijarne privredne aktivnosti
Ekstraktivnu industriju
Kvintarne delatnosti
Podela industrije na ekstraktivnu I prerađivaĝku izvršena je prema:
Karakteru svojine
Veliĝini
Intenzitetu angažovanja proizvodnih faktora
Karakteru predmeta rada
Tržišna pozicija I uĝešće, uticaj na visinu prodajnih cena I obim prodaje, spadaju u:
Kvalitativne kriterijume za određivanje veliĝine industrijskih preduzeća
Kvantitativne kriterijume za određivanje veliĝine industrijskih preduzeća
Kriterijumi na osnovu kojih se industrija deli na tešku, baziĝnu I laku
Ništa od navedenog
Međunarodnu standardnu klasifikaciju delatnosti (ISIC) koriste:
Zemlje EU
Zemlje UN
Zemlje BRIK-a
SAD
Prema ISIC klasifIkaciji sektor C obuhvata:
Rudarstvo
Snabdevanje elektriĝnom energijom
Prerađivaĝku industriju
IT tehnologije
€Raštrkano preduzeće" ili model disperzne industrijalizacije u kojem se lokalna zajednica može posmatrati kao celovita proizvodna jedinica predstavlja:
Industrijsku oblast
Industrijski park
Tehnološki park
Industrijsku granu
Osnovna razlika između klastera I industrijske oblasti nalazi se u:
Nivou povezanosti preduzeća
Geografskoj blizini
Efikasnosti proizvodnje
Efektivnosti proizvodnje
Snaga I konkurentnost industrijskih oblasti leži u:
Grupisanju I kooperativnoj konkurenciji
Uĝešću MSP-a
Preovladavajućem uĝešću velikih preduzeća
Ekonomiji obima na nivou preduzeća
Prema Porteru, pokretaĝka snaga za rast proizvodnje I izvoza I rast konkurentnosti su:
Industrijske zone
Klasteri
Industrijske grane
Industrijske oblasti
Horizontalne klastere ĝine:
Preduzeća iz industrije I razliĝitih drugih delatnosti
Partneri MSP-a I preduzetnici
Državna preduzeća
Partneri na istom nivou u lancu stvaranja dodatne vrednosti
Lndustrijalizacija se može posmatrati kao:
Metod I proces razvoja industrije na određenom prostoru
Proces l stepen razvoja industrije na određenom prostoru
Metod I stepena razvoja industrije na određenom prostoru
Metod I industrijska politika razvoja industrije
Industrijskom politikom se utiĝe na:
Sprovođenje procesa industrijalizacije
Proces globalizacije
Industrijske klastere
Ništa od navedenog
Shvatanje po kome izvesne industrije u pogledu rasta imaju znaĝajniju ulogu od ostalih, spada u:
Teoriju uravnoteženog rasta
Teoriju razvojnih faza
Teoriju neuravnoteženog rasta
Teoriju strukturnih promena
U postindustrijskom društvu starteški proizvodni resursi I limitirajući faktori razvoja su:
Znanje, kapital I ideje
Informacije, ideje I prirodni resursi
Kapital I prirodni resursi
Informacije, znanje I ideje
BRIKS je akronim koji se odnosi na rastuće ekonomije:
Brazila, Rusije, Indije I Kine
Brazila, Rusije, Indije, Kine I Južne Amerike
Brazila, Rusije, Indije, Kine I Južne Afrike
Rusije, Indije, Kine I Severne Amerike
Pokretaĝ industrijskog uzleta Kine I Indije leži u:
Jeftinoj radnoj snazi I niskim troškovima proizvodnje
Rezervama energenata
Rezervama sirovina
Uvozno usmerenoj industrijalizaciji.
Najveći udeo industrije (preko 45%) od zemalja BRIKS-a ima:
Indija
Južna Afrika
Kina
Brazil
Nauka ima dominantnu ulogu u:
Poĝetnoj fazi razvoja industrije
Fazi kvantitativne ekspanzije industrije
Fazi specijalizacije industrije
Fazi međusektorske diverzifikacije industrije
Stepen industrijalizacije je izraz za:
Dostignutu specijalizaciju industrije
Dostignutu kvantitativnu ekspanziju industrije
Dostignuti nivo razvoja prerađivaĝke industrije
Dostignuti nivo industrijske razvijenosti u određenom trenutku
Radna intenzivnost I koncentracija I usmeravanje akumulacije investicija u industriju karakteristiĝna je za:
Fazu međusektorske diverzifikacije industrije
Poĝetnu fazu razvoja industrije
Fazu specijalizacije industrije
Fazu balansiranja razvoja I otklanjanja strukturnih disproporcija
Strategiju industrijalizacije ĝine:
Izbor alternativa za ostvarivanje usvojenih cijeva
Proizvodna orijentacija I orijentacija na uvoz
Postupci, metode I naĝini na osnovu kojih se ostvaruju ciljevi
Proizvodna orijentacija I orijentacija na izvoz
„Primarna specijalizacija" predstavlja model (strategiju) industrijalizacije pri ĝemu:
Prioritet ima supstitucija uvoza
Prioritet ima izvoz
Prioritet ima razvoj prerađivaĝke industrije
Prioritet razvoja imaju grane ekstraktivne industrije I primarne proizvodnje
{"name":"Ekonomika industrije", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Testirajte svoje znanje o prerađivaĝkoj industriji, podeli rada, industrijskim revolucijama i više kroz naše zanimljive i izazovne pitanja. Ovaj kviz je savršen naĝin da proverite i unapredite svoje razumevanje ekonomike industrije.U kvizu ćete saznati:Koje su glavne karakteristike razliĝitih industrijskih sektora?Kako se industrijske revolucije oblikovale tokom vremena?Koji su kljuĝni faktori za održivi razvoj?","img":"https:/images/course3.png"}
Powered by: Quiz Maker