Prvo poglavlje prvi deo 1.2

Nakupljanje belancevina u celijama jetre vazno je za dijagnostiku hronicne bolesti jetre koja nastaje zbog urodjenog deficita alfa1-antitripsina

Nakupine crnih čestica antrakotičnog pigmenta u plućima stanovnika industrijskih gradova prouzrokuju po život opasnu bolest antrakozu.

Pigmente lipidnog porekla svrstavamo u egzogene pigmente.

Hemosiderin je pigment smeđe boje, koji se u tkivu može identifikovati lančanom reakcijom polimeraze.

Hematin je crni pigment koji nastaje iz hema delovanjem jakih kiselina

Hemski pigmenti koji ne sadrže gvožđe su crvene boje

Atrofiju svrstavamo u akutne ćelijske adaptacije

Promena prikazana na slici 1-4 smatra se reverzibilnom promenom

Atrofične ćelije su manje od normalnih ćelija jer imaju manja jedra.

Marazam je primer patološke lokalizovane atrofije koja se nalazi kod bolesnika s malignim bolestima.

Hipertrofija je vrsta adaptacije u kojoj dolazi do povećanja organa zbog povećanja obima pojedinih parenhimnih ćelija od kojih je gradjen.

Hipertrofija miokarda prouzrokuje povećanje srca I zadebljanje zidova srčanih komora I, delimično, pretkomora

Povećana prostata starijih muškaraca je primer hipertrofije koja prouzrokuje kompresiju mokraćne cevi I otežano mokrenje.

Hiperplastična tkiva su građena mikroskopski od normalnih ćelija

Metaplazija je vrsta adaptacije u kojoj dolazi do zamene normalnog epitela slabije diferentovanim epitelom, koji često pokazuje znatno odstupanje od normalnog sazrevanja I organizacije ćelija u tom tkivu.

Primeri displazije su osificirajući miozitis I Barrettova promena

Displazija epitela vrata materice je tipično povezana s infekcijom humanim papilomavirusom

Apoptoza ima veliku važnost za razvoj udova I dgestivnog sistema u embrionalnom razdoblju

Nalaz pojedinačnih eozinofilnih ćelija u epidermu na slici 1-5 upućuje na prekomerno orožavanje pojedinačnih keratinocita.

Za razliku od akutnog oštećenja ćelije, koje se karakteriše ćelijskim bubrenjem, apoptoza započinje kondenzacijom citoplazme.

Apoptozu ćelija epiderma je najlakše prepoznati po tome što je gotovo uvek praćena izrazitom zapaljenskom reakcijom.

Dok je nekroza uvek prouzrokovana spoljašnjim činiocima, apoptoza može da bude prouzrokovana spoljašnjim ili unutrašnjim faktorima.

Za razliku od apoptoze koja može da bude deo normalnog ćelijskog životnog ciklusa u tkivima, nekroza je uvek patološki proces.

Svetlosnim mikroskopom moguće je tačno odrediti trenutak kada je nastupila ćelijska smrt

Jedini sigurni mikroskopski znaci ćelijske smrti jesu ruptura ćelijske membrane I ireverzibilne promene jedra, kao što su piknoza, karioliza I karioreksa.