URO I kolokvijum
URO I Kolokvijum
Testirajte svoje znanje o savremenim konceptima infrastrukture u oblaku, operativnim sistemima i distribuiranim sistemima kroz naš interaktivan kviz.
Pitanja obuhvataju:
- Osnove IaaS, PaaS, i SaaS
- Arhitekturu operativnog sistema
- Distribuirane sisteme i konkurentnost
1. Koncept prema kome organizacije su vlasnice nad infrastrukturom oblaka je:
Privatni oblak
Javni oblak
Hibridni oblak
Ne znam
2. Koncept gde kompanije iznajmljuju servise za širi broj korisnika pored sopstvene infratrukture je:
Privatni oblak
Javni oblak
Hibridni oblak
Ne znam
3. Koncept gde se kompanije ne bave infrastrukturom I održavanje servisa I hardvera je:
Privatni oblak
Javni oblak
Hibridni oblak
Ne znam
4. Opšti slojevi u arhitekturi u vidu servisa su:
Cloud, Cluster, Computer managers
Cloud, Cluster, Data managers
Cloud, Computer, Data managers
Cluster, Computer, Data managers
Ne znam
5. Serveri, sistemi za skladištenje podataka I umrežavanje deo su:
Infrastrukture u vidu servisa
Platforme u vidu servisa
Softvera u vidu servisa
Ne znam
6. Kod infrastrukture u vidu servisa cena resursa ne zavisi od potrošnje:
Taĝno
Netaĝno
7. Computer managers pripada:
Gornjem sloju
Srednjem sloju
Donjem sloju
Ne znam
1. Koncept prema kome organizacije su vlasnice nad infrastrukturom oblaka je:
Privatni oblak
Javni oblak
Hibridni oblak
Ne znam
8. Cluster managers pripada:
Gornjem sloju
Srednjem sloju
Donjem sloju
Ne znam
9. Cloud manager pripada:
Gornjem sloju
Srednjem sloju
Donjem sloju
Ne znam
10. Koje od sledećih karakteristika nije prednost IaaS-a:
Potpuna kontrola I mogućnost administracije virtuelnih mašina
Portabilnost
Ažuriranje sistema
Interoperabilnost
Ne znam
11. Platforma u vidu servisa omogućava korisniku da konfiguriše hosting okruženje:
Taĝno
Netaĝno
12. Pristup PaaS-u putem web ĝitaĝa predstavlja bezbednosni rizik:
Taĝno
Netaĝno
13. SaaS korisnik može da instalira na svom raĝunaru:
Taĝno
Netaĝno
14. Za koje od sledećih tipova softvera je SaaS odgovarajući:
Real-time softver
Softver koji obrađuje masovne podatke
Kritiĝan softver
Nijedan od navedenih
Ne znam
15. PaaS klijentu omogućava da:
Upravlja operativnim sistemom
Upravlja mrežnim parametrima
Upravlja prostorom za skladištenje
Upravlja konfiguracijom hosting okruženja
Nijedan od navedenih
Ne znam
16. PaaS obiĝno ne sadrži web ili aplikativni server:
Taĝno
Netaĝno
17. IaaS se realizuje:
Virtuelizacijom
PC raĝunarom
Routingom
Ne znam
1. Operativni sistem:
Ima ulogu da obezbedi povezivanje korisnika sa Internetom
Upravlja resursima raĝunarskog sistema I obezdeđuje interfejs prema korisniku
Je program koji služi za kreiranje video igara, animacija I zvuĝnih efekata
Ne znam
2. Resursi raĝunarskog sistema obuhvataju:
Samo hardver (procesor, memorija, ulazno-izlazni uređaji)
Samo softver (programi, podaci, datoteke svih vrsta)
I hardver I softver
Ne znam
3. Kernel je:
Korisniĝki interfejs operativnog sistema
Korisniĝki interfejs BIOS-a
Jezgro operativnog sistema, tj. Veza između hardevera I ostalih slojeva operativnog sistema + Ne znam
4. U hijerarhiji operativnog sistema:
Jezgro je na vrhu, a korisniĝki interfejs na dnu hijerarhije
Korisniĝki interfejs je na vrhu, a jezgro na dnu hijerarhije
Ni jedan od gore ponuđenih odgovora
Ne znam
5. Razliĝiti operativni sistemi (Windows, Linux…) ne mogu da koriste isto ili sliĝno jezgro operativnog sistema
Taĝno
Netaĝno
6. Konkurentnost kao svojstvo operativnog sistema odnosi se na:
Prednosti operativnnog sistema u odnosu na druge operativne sisteme
Postojanje više simultanih, paralelnih aktivnosti na raĝunaru
Ništa od prethodno navedenog
Ne znam
7. Distribuirani sistemi su:
Raĝunarski sistemi koji su raspoređeni po razliĝitim geografskim lokacijama
Skupovi raĝunara koji ne dele zajedniĝku memoriju I sistemsko vreme, a povezani su mrežom
Raĝunaski sistemi koji su isporuĝeni kupcu nakon narudžbe
Ništa od gore navedenog
Ne znam
8. Distribuirani sistemi mogu biti realizovani na dva naĝina:
Kao klijent-server ili ravnopravni sistemi
Kao zvezdasti ili cikliĝni sistemi
Kao linearni ili nelinearni sistemi
Ni jedan od gore ponuđenih odgovora
Ne znam
9. Proces je:
Svaka aktivnost procesora
Program ili deo programa u stanju izvršavanja
Datoteka na disku u koju je smešten programski kod
Ne znam
10. Osnovna funkcija jezgra operativnog sistema je:
Komunikacija sa korisnikom
Upravljanje procesima
Brzo izvršavanje složenih algoritama
Ne znam
11. Procesor je nedeljivi resurs.
Taĝno
Netaĝno
12. Dodeljivanje procesora procesima radi:
Korisnik raĝunara
Sloj operativnog sistema neposredno ispod korisniĝkog interfejsa
Dispeĝer sistema koji je deo jezgra operativnog sistema
Ne znam
15. “Shortest Job First” je ime jednog od algoritama koji se koristi za raspoređivanje procesa. +Taĝno
Taĝno
Netaĝno
16. SATA (Serial Advanced Technology Attachment) je naziv za:
Disk kontroler integrisan na matiĝnoj ploĝi
Sloj operativnog sistema koji je kontroler memorije
Disk kontroler koji nije integrisan na matiĝnoj ploĝi
Ne znam
17. Stek sekcija memorije jednog procesa služi za:
Čuvanje programskog koda procesa
Čuvanje podataka procesa
Čuvanje privremenih podataka procesa (parametri za procedure, privremene adrese I sl.)
Ne znam
18. HAL je skraćenica koja oznaĝava:
Superinteligentni raĝunar iz knjige I istoimenog filma “Odiseja u svemiru”
Sloj apstrakcije hardvera kao deo jezgra operativnog sistema koji omogućava da operativni sistem vidi razliĝit hardver na isti naĝin
Proizvođaĝa halogenih sijalica
Ne znam
19. Jedan od nabrojanih pojmova je “uljez”. Koji?
Sektor
Staza
Glava za ĝitanje I pisanje
�Round Robin” algoritam
Cilindar
Rotacione ploĝe sa magnetnom površinom
20. BIOS (basic input-output system) izvršava POST (Power On Self Test), koji predstavlja seriju testova hardvera.
Taĝno
Netaĝno
21. Bootstraping je pojam u raĝunarstvu koji se odnosi na:
Bilo koji samostartujući proces koji se odvija bez spoljne inicijalizacije
Buđenje raĝunara iz stand by režima rada
Proceduru koja obuhvata niz lanĝano vezanih koraka (izvršavanje programa u BIOS ROM memoriji, uĝitavanje I izvršavanje MBR-master boot record koda...), ĝiji je cilj dovođenje raĝunarskog sistema u operativno stanje
Ne znam
1. Raĝunarska mreža predstavlja skup međusobno povezanih raĝunara visokog stepena autonomije:
Taĝno
Netaĝno
2. Šta nije karakteristika mreže ravnopravnih raĝunara?
Ne postoji hijerarhija (svi raĝunari su ravnopravni)
Nema namenskih servera
Postoji administrator koji je odgovoran za celu mrežu
Ne znam
3. Namenski server je raĝunar koji je optimizovan za brzo opsluživanje velikog broja zahteva klijenata iz mreže:
Taĝno
Netaĝno
5. Funkcija fiziĝkog sloja OSI referentnog modela je:
Logiĝko adresiranje I rutiranje
Formatiranje podataka
Prenos bitova
Ne znam
6. Funkcija mrežnog sloja OSI referentnog modela je:
Logiĝko adresiranje I rutiranje
Formatiranje podataka
Prenos bitova
Ne znam
7. Koncentrator (hub) je mrežni uređaj koji pripada:
Mrežnom sloju
Fiziĝkom sloju
Sloju veze
Ne znam
8. Ruter je mrežni uređaj koji pripada:
Mrežnom sloju
Fiziĝkom sloju
Sloju veze
Ne znam
9. TCP/IP je:
Konceptualni model sastavljen od 7 slojeva
Stvorila međunarodna organizacija za standardizaciju ISO
Skup protokola koju je razvila agencija DARPA
Ne znam
10. Internet je zasnovan na TCP/IP skupu protokola.
Taĝno
Netaĝno
11. UDP (User Datagram Protocol) pripada:
Transportnom sloju
Aplikacionom sloju
Internet sloju
Ne znam
12. Aplikacioni sloj TCP/IP skupa protokola:
Preuzima podatke sa višeg nivoa
Odgovara sloju mreže u OSI modelu
Omogućava aplikacijama odnosno korisnicima da pristupe servisima Internet mreže
Ne znam
13. IP adrese klase B nalaze se u opsegu:
1.0.0.0 do 126.255.255.255
192.0.0.0 do 223.255.255.255
128.0.0.0 do 191.255.255.255
Ne znam
15. Maska podmreže je:
16-bitni broj
32-bitni broj
64-bitni broj
Ne znam
16. Šta oznaĝava broj porta 443?
HTTP protokol
HTTPS protokol
Internet Message Access protokol
Ne znam
17. DHCP je skraćenica za:
Dynamic Host Configuration Protocol
Dynamic Host Connect Protocol
Dynamic Host Configuration Port
Direct Host Configuration Protocol
Ne znam
18. Privatne mreže su namenjene:
Mrežama koje nisu direktno povezane na Internet I ne mogu se koristiti na Internetu
Mrežama koje nisu direktno povezane na Internet ali mogu se koristiti na Internetu
Mrežama koje su direktno povezane na Internet ali ne smeju se koristiti na Internetu
Mrežama koje su direktno povezane na Internet I mogu se koristiti na Internetu
Ne znam
Utiĝnicu (socket) ĝine
Broj porta: IP adresa raĝunara
IP adresa raĝunara: broj porta
IP adresa raĝunara
Ne znam
1. Podoblasti Informacione Sigurnosti su relativno složene ali se ipak može izdvojiti struĝnjak (praktiĝar) ili istraživaĝ koji u svim oblastima postiže znaĝajne I upeĝatljve rezultate.
Taĝno
Netaĝno
2. Sigurnosni mehanizam (security mechanism):
Predstavlja usluga koja povećava sigurnost sistema za obradu I prenos podataka.
Treba da detektuje I predupredi napad ili da sistem oporavi od napada.
Prikuplja informacije o sistemu ili mreži I traži ranjivosti koje može da iskoristi.
Ne znam
3. Šta od navedenog predstavlja primer sigurnosne usluge? (pitanje sa više mogućih odgovora)
Autentifikacija USB tokenom
Provera datuma prijavljivanja korisnika
Autentifikacija lozinkom
Autentifikacija putem mobilnog uređaja
Autentifikacija biometrijskim uzorkom
Ne znam
4. Koje su 4 generalizovane kategorije napada?
Presretanje, Preuzimanje, Izmena I Fabrikovanje
Presretanje, Presecanje, Izmena I Fabrikovanje
Manipulacija, Presecanje, Izmena I Ubrizgavanje
Ne znam
5. U koju vrstu napada spade DoS/DDoS?
Presretanje
Presecanje
Izmena
Fabrikovanje
Ne znam
6. Izmena je aktivan napad na integritet (integrity) dok je Fabrikovanje aktivan napad na autentiĝnost (authenticity)
Taĝno
Netaĝno
7. Šta od navedenog predstavlja kategoriju napada po Kendall-ovoj taksonomiji? (pitanje sa više mogućih odgovora)
Ispitivaĝki napadi
Napadi neovlašćenog sticanja pristupa udaljenom raĝunaru
Napadi korišćenjem žrtvinog resursa
Napadi neovlašćenog smanjenja privilegija
Napadi odbijanja usluga
Napadi neovlašćenog povećanja privilegija
Ne znam
8. Napadi koji za posledicu imaju nedostupnost resursa su:
Napadi neovlašćenog povećanja privilegija
Napadi neovlašćenog sticanja pristupa udaljenom raĝunaru
Ispitivaĝki napadi
Napadi odbijanja usluga
Ne znam
9. Ispitivaĝki napadi za cilj imaju:
Sticanje pristupa udaljenom raĝunaru na kome napadaĝ nema legitiman korisniĝki
Posledicu nedostupnosti resursa
Eksploatisanje ranjivosti operativnih sistema ili softvera
Prikupljanje informacija o sistemu ili mreži I traženje ranjivosti koje se mogu iskoristiti
10. Koji su osnovni koraci (faze) u toku izvršenja neke vrste napada? (pitanje sa više mogućih odgovora)
Ispitaj I proceni
Eksploatiši I prodri
Zaobilaženje I upad
Povećaj protok
Ukloni zaštitu
Povećaj privilegije
Pokreni blokade
Održi pristup
Uradi ono što si naumio
Ne znam
11. Faza napada “Održi pristup” predstavlja iskorišćavanje identifikovaanih ranjivosti I sticanje pristupa sistemu
Taĝno
Netaĝno
Ne znam
12. Faza napada “Uradi ono što si naumio” predstavlja odbijanje usluge, preuzimanje podataka, izmenu ili generisanje lažnih podataka
Taĝno
Netaĝno
Ne znam
13. Za dešifrovanje poruke, neophodno je imati
Otvoreni tekst I kanal za prijem poruke
Kljuĝ I otvoreni tekst
Kljuĝ I šifrat
Ne znam
14. Šta od ponuđenog predstavlja algoritme za šifrovanje poruka? (pitanje sa više mogućih odgovora)
Sinhroni algoritmi
Algoritmi sa javnim kljuĝem
Reverse algoritmi
Jednosmerne heš funkcije
Rekurzivni algoritmi
Simetriĝni algoritmi
Nijedan od ponuđenih
Ne znam
15. Koji su protokoli unutar Secure Socket Layer-a (SSL)? (pitanje sa više mogućih odgovora)
SSL procedure
SSL request
Statefull packet filter
SSL handler
Ne znam
Nijedno od ponuđenog
16. IPSec podržava Transport mode I Tunnel mode kao režime rada I implementira sigurnosne mehanizme mrežne komunikacije na mrežnom sloju OSI referentnog modela.
Taĝno
Netaĝno
Ne znam
17. Šta predstavlja protocol tipa Single-Sign-On kod kriptografskog protokola Kerberos?
Korisnik se ne može prijaviti na sistem ukoliko mu nisu dodeljena nikakva ovlašćenja
Korisnik se utvrđuje na osnovu fiziĝkih ili ponašajnih karakteristika
Korisnik se jednom prijavi na sistem I nakon toga u skladu sa svojim ovlašćenjima ima pristup resursima
Nijedno od ponuđenog
18. Koji od kriptografskih protokola sadrži serversku uslugu za izdavanje karte za pristup mrežnim resursima?
SSL
IPSec
Kerberos
Ne znam
Nijedno od ponuđenog
19. Funkciju filtriranja paketa imaju:
Kriptografski protokoli
POP/SMTP server
Mrežne barijere
Serveri unutar mreže
Ne znam
Nijedno od ponuđenog
20. Kao odgovor na aktivnosti unutar mreže koji mogu da ukažu na napade I potencijalno narušavanje integriteta, poverljivosti ili raspoloživosti resursa, predstavljaju sistemi za detekciju I spreĝavanje upada
Taĝno
Netaĝno
Ne znam
21. Naĝini autentifikacije mogu biti: (pitanje sa više mogućih odgovora)
22. Koje su prednosti biometrijske provere identiteta u odnosu na ostale metode provere?
23. Koje su prednosti biometrijske provere identiteta u odnosu na ostale metode provere? (pitanje sa više mogućih odgovora)
Fiziĝka sigurnost
Prihvatljivost
Zaštita privatnosti biometrijskih uzoraka
Brzina autentifikacije
Ne znam
Nijedno od ponuđenog
24. Kao odgovor na aktivnosti unutar mreže koji mogu da ukažu na napade I potencijalno narušavanje integriteta, poverljivosti ili raspoloživosti resursa, predstavljaju mrežne barijere.
Taĝno
Netaĝno
Ne znam
25. VI se najĝešće koristi da poveća performanse onih mehanizama kod kojih se detektuju anomalije u ponašanju.
Taĝno
Netaĝno
Ne znam
1. Virtuelizacija je:
Skup međusobno povezanih raĝunara visokog stepena autonomije
Mogućnost pokretanja više međusobno nezavisnih operativnih sistema na jednom fiziĝkom raĝunaru
Upravljanje resursima raĝunarskog sistema I obezbeđuje interfejs prema korisniku
2. Savremena virtuelizacija dozvoljava pokretanje više instanci operativnih sistema na jednom raĝunaru. Ovi operativni sistemi ne dele resurse zajedniĝkog hardvera.
Taĝno
Netaĝno
3. Na najnižem nivou strukture virtuelnih mašina se nalazi:
Monitor virtuelnih mašina(Virtual Machine Monitor, VMM)
Hardver
Softver
Ne znam
4. Raĝunar domaćin (host machine) je:
Softver ili firmver koji upravlja hardverskim resursima I virtuelnim mašinama
Raĝunar na kom se efektivno izvršava virtuelizacija
Virtualna mašina
Ne znam
5. Hipervizor (hypervisor) je:
Softver ili firmver koji upravlja hardverskim resursima I virtuelnim mašinama
Raĝunar na kom se efektivno izvršava virtuelizacija
Virtualna mašina
Ne znam
6. Raĝunar gost (guest machine) je:
Softver ili firmver koji upravlja hardverskim resursima I virtuelnim mašinama
Raĝunar na kom se efektivno izvršava virtuelizacija
Virtualna mašina
Ne znam
7. Virtuelizacija memorije podrazumeva:
Agregaciju RAM memorije povezanih servera u zajedniĝki memorijski pool
Koncept razdvajanja logiĝkog desktopa od fiziĝke mašine
Kreiranje virtuelnih mašina koje se ponašaju kao fiziĝki raĝunar sa operativnim sistemom
Ne znam
8. Virtuelizacija sesija omogućava:
Hostovanje aplikacija u okruženju odvojenom od potpornog operativnog sistema
Korisnicima da se preko mreže povežu I prijave na deljeni server simultano
Agregaciju RAM memorije povezanih servera u zajedniĝki memorijski pool
Ne znam
9. Kod parcijalne vrituelizacije:
Samo deo okruženja je simuliran
Hardversko okruženje nije simulirano
Skoro je kompletna simulacija stvarnog hardvera
Ne znam
10. Kod paravirtualizacije:
Samo deo okruženja je simuliran
Hardversko okruženje nije simulirano
Skoro je kompletna simulacija stvarnog hardvera
Ne znam
11. SSH konzolni klijenti su:
Ssh, scp, sftp
Ssh, spc, ftp
Svnc, scp, ssh
Ne znam
12. Da biste uspostavili SSH vezu sa udaljenim raĝunarom, zadaje se sledeća komanda:
Ssh ime_korisnika@ime_raĝunara
Ssh ime_raĝunara @ime_korisnika
Ssh @ime_raĝunara
Ne znam
13. Da bismo mogli da primenimo instrukciju: Sudo apt update, moramo podesiti datoteku:
System.conf
Apto.conf
Proxy.conf
Ne znam
14. Ukoliko želimo da ostvarimo kumunikaciju između dve virtualne mašine (linux1 ka mašini linux2) putem SSH, neophodno je:
Da server bude intaliran na obe
Samo na strani mašine Linux1
Samo na strani mašine Linux2
Ne znam
15. Sudo apt install net tools:
Instalira alat neophodan da bismo mogle da primenimo direktivu ifconfig
Nstalira alat neophodan da bismo mogle da primenimo direktivu komunikaciju klijentserver
Instalira alat neophodan da bismo mogle da primenimo direktivu ssh
Ne znam
16. Puna (nativna) virtuelizacija, parcijalna virtuelizacija I paravirtuelizacija su tipovi:
Softverske virtuelizacije
Virtuelizacije skladištenja
Virtuelizacije mreže
Hardverske virtuelizacije
Ne znam
Nijedno od ponudjenog
17. Eksterna I interna virtuelizacija su tipovi:
Softverske virtuelizacije
Virtuelizacije skladištenja
Virtuelizacije podataka
Hardverske virtuelizacije
Ne znam
Nijedno od ponudjenog
18.) Puna virtuelizacija podrazumeva razdvajanje operativnog sistema I hardverskih resursa koje OS koristi
Taĝno
Netaĝno
Ne znam
19.) Nakon što više korisniĝkih programa pošalje sistemske pozive svojim operativnim sistemima, operativni sistemi šalju hardverske operacije:
Hardveru hostujućeg operativnog sistema
Ti operativni sistemi ne šalju dalje hardverske operacije
Monitor virtuelnih mašina
Nijedno od ponudjenog
Ne znam
20.) Od ĝega sve zavisi efikasno izvršavanje virtuelnih mašina? (pitanje sa više mogućih odgovora)
Jaĝine grafiĝke karte
Veliĝine HDD-a
Broja „softverskih servera“ koje želimo da pokrenemo
Svrhe operativnih sistema koje želimo da pokrenemo
Koje servere želimo da pokrenemo
RAM memorije
Ne znam
Nijedno od ponudjenog
Jaĝine CPU-a
Brzine prenosa podataka izmedju HDD-a I CPU-a
{"name":"URO I kolokvijum", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Testirajte svoje znanje o savremenim konceptima infrastrukture u oblaku, operativnim sistemima i distribuiranim sistemima kroz naš interaktivan kviz.Pitanja obuhvataju:Osnove IaaS, PaaS, i SaaSArhitekturu operativnog sistemaDistribuirane sisteme i konkurentnost","img":"https:/images/course6.png"}