OE 1 PITALICE JS
Understanding Electrical Current: A Comprehensive Quiz
Test your knowledge on electrical current with this extensive quiz featuring 121 questions designed for students and enthusiasts alike. Explore fundamental concepts, behaviors in different mediums, and the effects of electric currents. Challenge yourself and expand your understanding of this essential topic in physics.
- 121 multiple choice questions
- In-depth coverage of electrical principles
- Ideal for students, teachers, and anyone interested in physics
1. Elektricna struja je:
A) svako sređeno kretanje elektriĝnih naelektrisanja, bez obzira na uzroke ovog kretanja I na vrstu elektriĝnih naelektrisanja koja uĝestvuju u ovom kretanjuu
B) svako kretanje elektriĝnih naelektrisanja, bez obzira na uzroke ovog kretanja I na vrstu elektriĝnih naelektrisanja koja uĝestvuju u ovom kretanju
C) svako usmjereno kretanje elektriĝnih naelektrisanja
2. Ako postoje slobodno pokretljiva naelektrisanja I ako postoji uzrok koji će izazvati kretanje ovih naelektrisanja, elektriĝna struj a se može obrazovati
A) u ĝvrstim, teĝnim I gasovitim sredinama
B) u ĝvrstim, teĝnim I gasovitim sredinama, pa ĝak I u vakuumu
C) u ĝvrstim I teĝnim sredinama, pa ĝak I u vakuumu
3. Slobodno pokretljiva naelektrisanja koja mogu obrazovati elektriĝnu struju su:
A) elektroni, pozitivni I negativni joni
B) pozitivna I negativna elementarna naelektrisanja, pozitivni I negativni joni
C) slobodni elektroni, elektroliti I joni
4. U ĝvrstim tijelima, posebno u metalnim provodnicima, slobodno pokretljiva naelektrisanja koja obrazuju elektriĝnu struju su:
A) pozitivni I negativni joni
B) pozitivni I negativni elektroni
C) elektroni provodnosti
5. U teĝnim sredinama, posebno u elektrolitima, slobodno pokretljiva naelektrisanja koja obrazuju elektriĝnu struju su:
A) elektroni provodnosti
B) pozitivni I negativni joni
C) pozitivni I negativni joni, elektroni provodnosti
6. U gasovitim sredinama, pod određenim uslovima, može doći do pojave elektriĝne struje. Slobodno pokretljiva naelektrisanja koja obrazuju elektriĝnu struju u ovom sluĝaju su:
A) pozitivni I negativni joni, elektroni
B) elektroni provodnosti
C) pozitivni I negativni joni
7. Elektriĝna struja može se obrazovati I u vakuumu ako se na pogodan naĝin obezbijede slobodno pokretljiva naelektrisanja:
A) pozitivni I negativni joni I elektroni koji se oslobađaju zagrijavanjem katode
B) elektroni koji se oslobađaju zagrijavanjem katode
C) elektroni koji se oslobađaju zagrijavanjem anode
8. S obzirom na vrstu slobodno pokretljivih naelektrisanja koja uĝestvuju u pojavi elektriĝne struje, struje se mogu podijeliti na:
A) elektronske, jonske I kondukcione
B) stacionarne I jonske
C) elektronske I jonske
9. U sluĝaju pojave struje u ĝvrstim provodnicima I u vakuumu:
A) ne dolazi ni do kakvih promjena u sredini u kojoj postoji struja
B) u sredini u kojoj postoji struja dolazi do prenošenja materije-supstance
C) u sredini u kojoj postoji struja dolazi do hemijskih promjena sredine
10. Postojanje pokretljivih slobodnih naelektrisanja je potreban, ali ne I dovoljan uslov za nastanak I održavanje elektriĝne struje.
A) potrebno je I elektriĝno polje koje će ova naelektrisanja I pokretati
B) postojanje pokretljivih slobodnih naelektrisanja je potreban I dovoljan uslov
C) potrebna je I elektriĝna sila koja će ova naelektrisanja I pokretati
11. U metalnim provodnicima elektriĝne struje nastale pod dejstvom elektriĝnog polja nazivaju se:
A) konvekcione struje
B) kondukcione struje (mozda)
C) indukcione struje
12. Veliĝine koje karakterišu strujno polje stacionarne struje su:
A) promjenljive u vremenu
B) linije ĝija je brzina promjenljiva u vremenu
C) nepromjenljive u vremenu
13. Stacionarno elektriĝno polje:
A) egzistira u unutrašnjosti provodnika I za njegovo održavanje ne treba nikakav utrošak energije
B) ne egzistira u unutrašnjosti provodnika I za njegovo održavanje ne treba nikakav utrošak energije
C) egzistira u unutrašnjosti provodnika I za njegovo održavanje treba stalan utrošak energije
14. Elektrostatiĝko polje:
A) ne egzistira u unutrašnjosti provodnika
B) egzistira u unutrašnjosti provodnika I za njegovo održavanje treba stalan utrošak energije
C) egzistira u unutrašnjosti provodnika I za njegovo održavanje ne treba nikakav utrošak energije
15. Struja u provodnoj vezi između elektroda ravnog kondenzatora može biti stacionarna ako su ispunjeni uslovi:
A) elektriĝno kolo mora biti zatvoreno I u kolu mora biti ukljuĝen strujni izvor
B) elektriĝno kolo mora biti zatvoreno I ne treba strujni izvor
C) elektriĝno kolo može biti I otvoreno, ali mora biti uređaj koji kontinuirano, nasuprot silama stacionarnog elektriĝnog polja, potiskuje slobodne elektrone provodnosti sa pozitivne na negativnu elektrodu održavajući pri tome stalnu potencijalnu razliku na svojim prikljuĝcima
16. Strujno polje je:
A) dio prostora u kojem se pokretljiva naelektrisanja kreću pod dejstvom elektriĝnog polja u provodniku
B) dio prostora oko provodnika kroz koji protiĝe elektriĝna struja
C) dio prostora u kojem linije vektora srednje brzine pokretljivih naelektrisanja u svakoj taĝki predstavljaju tangente
17. Strujno polje je stacionarno:
A) ako su srednje makroskopske brzine pokretljivih naelektrisanja u svim taĝkama prostora strujnog polja konstantne
B) ako su srednje makroskopske brzine pokretljivih naelektrisanja u svim taĝkama prostora strujnog polja promjenljive u vremenu
C) ako su srednje makroskopske brzine pokretljivih naelektrisanja u svim taĝkama prostora strujnog polja konstantne u vremenu
18. Strujnice su:
A) linije kojima je vektor srednje makroskopske brzine u svakoj taĝki normala
B) linije kojima je vektor srednje makroskopske brzine u svakoj taĝki tangenta
C) linije kojima je vektor srednje makroskopske brzine u svakoj taĝki konstanta
19. Hidromehaniĝki model dva suda u kojima se nalazi teĝnost sa razliĝitim nivoima H1 I H2 u odnosu na proizvoljno izabrani referentni nivo, mjera je potencijalne energije teĝnosti u jednoj posudi u odnosu na nivo u drugoj posudi. U elektriĝnom primjeru ravnog-ploĝastog kondenzatora ova razlika nivoa odgovara:
A) struji između elektroda kondenzatora
B) energiji između elektroda kondenzatora
C) razlici potencijala između elektroda kondenzatora
20. Stacionarna naelektrisanja razlikuju se od statiĝkih po tome:
A) što se stalno pomjeraju, pri ĝemu im je gustina u svakoj taĝki konstantna
B) što se stalno pomjeraju, pri ĝemu im je gustina u svakoj taĝki konstantna u vremenu
C) što se stalno pomjeraju, pri ĝemu im je gustina u svakoj taĝki promjenljiva u vremenu
21. Stacionarno elektriĝno polje, kao I elektrostatiĝko, pripada klasi:
A) potencijalnih polja
B) vektorskih polja
C) konzervativnih polja
22. Stacionarno elektriĝno polje:
A) neprestano vrši rad pomjerajući pokretna elektriĝna naelektrisanja I za njegovo održavanje je neophodno dovođenje energije sistemu u kojem ono postoji
B) ne vrši nikakav rad pomjerajući pokretna elektriĝna naelektrisanja I za njegovo održavanje nije neophodno dovođenje energije sistemu u kojem ono postoji
C) vrši rad pomjerajući pokretna elektriĝna naelektrisanja I za njegovo održavanje nije neophodno dovođenje energije sistemu u kojem ono postoji
23. Za održavanje već uspostavljenog elektrostatiĝkog polja u idealnom dielektriku
A) potrebno je dovođenje energije
B) nije potrebna nikakva energija
C) potrebno je dovesti napon
24. Pojava elektriĝne struje povezana je sa određenim pratećim efektima I koji su, uglavnom:
A) toplotni, magnetni I svjetlosni
B) tolpotni I magnetni
C) toplotni, magnetni I hemijski
25. Makroskopsi gledano, kretanje naelektrisanja kroz metalni provodnik povezano je s nekom vrstom “elektriĝnog trenja” koje drži dinamiĝku ravnotežu potisnim silama elektriĝnog polja. Ovu osobinu provodnika, I uopšte drugih materijala, da se silama trenja suprostavljaju proticanju elektriĝne struje nazivamo:
A) provodnost provodnika
B) otpornost provodnika
C) kapacitet provodnika
26. Na temperaturi koja je bliska apsolutnoj nuli jednom uspostavljena elektriĝna struja:
A) može se dugo vremena održavati u kolu bez prisustva elektriĝnog izvora, odnosno bez elektriĝnog polja koje u obiĝnim okolnostima potiskuje elementarna naelektrisanja
B) ne može se ni u kojem sluĝaju održavati u kolu bez prisustva elektriĝnog izvora
C) može se dugo vremena održavati u kolu bez prisustva elektriĝnog izvora, ali mora postojati elektriĝno polje koje u obiĝnim okolnostima potiskuje elementarna naelektrisanja
27. U sluĝaju elektriĝne struje uspostavljene u elektriĝnom kolu na temperaturi bliskoj apsolutnoj nuli:
A) izostaje toplotni efekat (mozda) elektriĝne struje
B) postoji toplotni efekat elektriĝne struje
C) postoji toplotni I magnetni efekat elektriĝne struje
28. Hemijski efekat elektriĝne struje dolazi do izražaja:
A) samo u metalnim provodnicima pri elektrolizi
B) samo u teĝnoj vrsti provodne sredine tzv. elektrolitima
C) samo u gasovitim sredinama tzv. elektrolitima
29. Magnetno polje predstavlja:
A) posebno fiziĝko stanje u okolini provodnika kroz koji protiĝe elektriĝna struja
B) dio prostora u kojem se kreću pokretljiva naelektrisanja pod dejstvom elektriĝnog polja
C) linije kojima je vektor elektriĝnog polja u svakoj taĝki tangenta
30. Elektrohemijski izvori se u elektriĝnim šemama obilježavaju:
A) sa dvije paralelne crte, jednom tanjom I dužom koja je negativan pol izvora, I drugom, kraćom I debljom, koja je pozitivan pol izvora
B) sa dvije paralelne crte, jednom tanjom I dužom koja je pozitivan pol izvora, I drugom, kraćom I debljom, koja je negativan pol izvora
C) sa dvije paralelne crte, od kojih je lijeva negativan pol izvora, a desna pozitivan pol izvora
31. Prosto elektriĝno kolo se sastoji od:
A) elektriĝnog izvora I prijemnika
B) elektriĝnog izvora, prijemnika I eventualno prekidaĝa
C) elektriĝnog izvora, prijemnika, spojnih vodova I eventualno prekidaĝa
32. U elektrolitima se pokretljiva elektriĝna naelektrisanja, pozitivni I negativni joni, pod dejstvom elektriĝnog polja kreću u suprotnim smjerovima, te se njihovi efekti:
A) oduzimaju
B) poništavaju
C) sabiraju
33. Jaĝina elektriĝne struje je skalarna veliĝina koja ima I određeni smjer. Pozitivan smjer elektriĝne struje kroz metalne provodnike je:
A) suprotan smjeru kretanja elektrona provodnosti I suprotan smjeru djelovanja elektriĝnog polja
B) u smjeru kretanja elektrona provodnosti I suprotno smjeru djelovanja elektriĝnog polja
C) suprotan smjeru kretanja elektrona provodnosti I poklapa se sa smjerom djelovanja elektriĝnog polja
34. Jedinica jaĝine struje je amper [A]. Jaĝina struje:
A) od 1 [A] ima se kada kroz popreĝni presjek metalnog provodnika prođe u jednoj minuti 6,24196 x 1018 elektrona
B) od 1 [A] ima se kada kroz popreĝni presjek metalnog provodnika prođe u jednoj sekundi 6,24196 x 1018 elektrona
C) od 1 [A] ima se kada kroz popreĝni presjek metalnog provodnika prođe u jednoj sekundi 6,24196 x 10-18 elektrona
35. Jedinica jaĝine struje je amper [A] I definisana je preko magnetnih efekata elektriĝne struje. Amper je jaĝina stalne elektriĝne struje koja:
A) pri proticanju kroz dva paralelna pravolinijska provodnika, beskonaĝne dužine, kružnog popreĝnog presjeka zanemarive veliĝine, koji se nalaze u vakuumu na međusobnom rastojanju od 1 [m], izaziva silu od 2 x 107 njutna po metru dužine provodnika
B) pri proticanju kroz dva paralelna pravolinijska provodnika, beskonaĝne dužine, kružnog popreĝnog presjeka zanemarive veliĝine, koji se nalaze u vakuumu na međusobnom rastojanju od 1 [m], izaziva silu od 2 x 10-7 njutna po metru dužine provodnika
C) pri proticanju kroz dva paralelna pravolinijska provodnika, beskonaĝne dužine, kružnog popreĝnog presjeka zanemarive veliĝine, koji se nalaze u vakuumu na međusobnom rastojanju od 1 [m], izaziva silu od 4 x 10-7 njutna po metru dužine provodnika
36. Prije usvajanja definicije jaĝine struje od 1 ampera, dugo je bila u upotrebi definicija ampera zasnovana na hemijskim efektima elektriĝne struje u elektrolitima. Amper je bio definisan kao:
A) jaĝina stalne elektriĝne struje koja pri proticanju kroz vodeni rastvor srebra nitrata (AgNO3) svake sekunde na katodi izdvoji masu od 1,118 x 10-3 [g] srebra
B) jaĝina stalne elektriĝne struje koja pri proticanju kroz vodeni rastvor srebra nitrata (AgNO3) svake sekunde na anodi izdvoji masu od 1,118 x 10-3 [g] srebra
C) jaĝina stalne elektriĝne struje koja pri proticanju kroz vodeni rastvor srebra nitrata (AgNO3) svake minute na katodi izdvoji masu od 1,118 x 10-3 [g] srebra
37. U sluĝaju vrlo malih jaĝina elektriĝne struje koristi se specijalna vrsta ampermetara, koji su vrlo osjetljivi I nazivaju se:
A) mikroampermetri
B) miliampermetri
C) galvanometri
38. U elektriĝnim šemama ampermetar se oznaĝava:
A) kružićem I slovom A unutar kružića
B) kružićem I slovom A pored kružića
C) kvadratićem I slovom A unutar kvadratića
39. Da bi se u nekom dijelu elektriĝnog kola izmjerila jaĝina elektriĝne struje, ampermetar se prikljuĝuje:
A) u seriju, tako da struja koja se mjeri prolazi kroz njega
B) paralelno, tako da struja koja se mjeri prolazi kroz njega
C) tako da fiziĝki smjer struje bude usmjeren ka pozitivnom prikljuĝku ampermetra I da struja koja se mjeri prolazi kroz njega
40. Da bi se strujno polje što preciznije opisalo sa kvantitativne strane, što je posebno važno u masivnim provodnicima, uvodi se:
A) vektor gustine struje
B) vektor strujnog polja
C) strujnice
41. Pravac vektora gustine struje definisan je makroskopski viđenim pravcem kretanja:
A) elektrona provodnosti u posmatranoj taĝki, a smjer mu je u smjeru kretanja elektrona
B) elektrona provodnosti u posmatranoj taĝki, a smjer mu je suprotan smjeru kretanja elektrona
C) elektrona provodnosti u posmatranoj taĝki, a smjer mu je u smjeru strujnog polja
42. Intenzitet vektora gustine struje definisan je:
A) J=I/t
B) J=I/S
C) J=I/V
43. Jedinica gustine struje je:
A) A/mm2
B) A/m2
C) A/m3
44. Strujnu tubu definiše:
A) skup vektora gustine struje koji prolaze kroz neku zatvorenu konturu C
B) skup strujnica koje prolaze kroz neku zatvorenu konturu C
C) skup strujnih linija koje prolaze kroz neku zatvorenu površinu S
45. Algebarski znak jaĝine struje izraĝunate preko jednaĝine i=integral J dS može biti pozitivan ili negativan, zavisno od izbora orta normale na površinu S. Ako je:
A) projekcija orta normale na pravac vektora J pozitivna, jaĝina struje je negativna I obrnuto
B) projekcija orta normale na pravac vektora J pozitivna, jaĝina struje je pozitivna I obrnuto
C) projekcija orta normale na pravac vektora J negativna, jaĝina struje je pozitivna I obrnuto
46. Jednaĝina kontinuiteta u integralnom obliku, koja je ustvari matematiĝki oblik zakona o konzervaciji elektriciteta, glasi:
A) sintegral JdS s= -dq/dt I predstavlja ukupnu struju kroz zatvorenu površinu S
B) sintegral JdS= -dqdt I predstavlja ukupnu koliĝinu elektriciteta kroz zatvorenu površinu S
C) sintegral JdS = dq/dt I predstavlja ukupnu struju kroz zatvorenu površinu S
47. U stacionarnom strujnom polju raspored elektriĝnih naelektrisanja u prostoru mora biti stacionaran, što znaĝi da na mjesto pokretnih naelektrisanja koja napuste neku elementarnu zapreminu dolazi ista koliĝina novih pokretnih naelektrisanja. To znaĝi:
A) da se ni ukupna koliĝina naelektrisanja unutar volumena V ne mijenja (dq/dt=0), pa je izlazni fluks vektora gustine struje kroz zatvorenu površinu S jednak sintegral JdS = 0
B) da se ukupna koliĝina naelektrisanja unutar volumena V mijenja (dq/dt 0), pa je izlazni fluks vektora gustine struje kroz zatvorenu površinu S jednak sintegral JdS= -dq/dt
C) da se ni ukupna koliĝina naelektrisanja unutar volumena V ne mijenja (dq/dt 0), pa je izlazni fluks vektora gustine struje kroz zatvorenu površinu S jednak sintegral JdS = - dq/dt
48. Specijalni oblik jednaĝine kontinuiteta, za sluĝaj stacionarnog strujnog polja sintegral JdS = 0 predstavlja:
A) prvi Kirchoff-ov zakon
B) drugi Kirchoff-ov zakon
C) prvi Ohm-ov zakon
49. Ako se prvi Kirchoffov zakon primjeni na zatvorenu površinu S koju obrazuju dva presjeka jedne strujne tube, ili provodnika kroz koji protiĝe elektriĝna struja, može se zakljuĝiti:
A) da je jaĝina struje u bilo kojem presjeku strujne tube ista, bez obzira na oblik presjeka tube, odnosno provodnika
B) da jaĝina struje u nekom presjeku strujne tube zavisi od oblika presjeka tube, odnosno provodnika
C) da je jaĝina struje u bilo kojem presjeku strujne tube ista, samo u sluĝaju kružnog oblika presjeka tube, odnosno provodnika
50. Kod jednaĝine za prvi Kirchoffov zakon sintegral JdS = 0 zatvorena površina može biti:
A) proizvoljnog oblika I presjeka
B) kružnog presjeka
C) kvadratnog presjeka
51. U stacionarnom strujnom polju pokretna elektriĝna naelektrisanja u jednoj strujnoj tubi ili provodniku kreću se:
A) poput neke stišljive teĝnosti
B) poput neke nestišljive teĝnosti
C) poput neke teĝnosti koja struji u dva spojena suda iz nižeg u viši sud pomoću neke pumpe
52. Prvi Kirchoff-ov zakon ima posebno veliki znaĝaj u analizi složenih elektriĝnih kola I u tom sluĝaju se upotrebljava jednostavniji oblik zakona, gdje se umjesto fluksa vektora gustine struje kroz zatvorenu površinu koriste jaĝine struja kroz tu površinu. U analizi elektriĝnih kola prvi Kirchoff-ov zakon obiĝno se primjenjuje na:
A) grane složenog elektriĝnog kola
B) ĝvorove složenog elektriĝnog kola
C) konture složenog elektriĝnog kola
53. Čvor složenog elektriĝnog kola predstavlja:
A) dio elektriĝnog kola između dva izvora
B) mjesto na kojem se prikljuĝuje generator
C) mjesto na kojem se spajaju tri I više strujnih provodnika
54. Prvi Kirchoff-ov zakon glasi:
A) algebarska suma jaĝina struja u provodnicima koji se spajaju u nekom ĝvoru elektriĝnog kola jednaka je nuli
B) suma jaĝina struja u provodnicima koji se spajaju u nekom ĝvoru elektriĝnog kola jednaka je nuli
C) algebarska suma jaĝina struja u provodnicima ĝiji je referentni smjer ka ĝvoru elektriĝnog kola jednaka je algebarskoj sumi struja u provodnicima ĝiji je smjer od ĝvora
55. Kod primjene jednaĝine prvog Kirchoffovog zakona mora se voditi raĝuna o predznaku za jaĝine struja, I to:
A) jaĝine struja ĝiji su referentni smjerovi od ĝvora uzimaju se sa negativnim, a one ĝiji su referentni smjerovi ka ĝvoru sa pozitivnim predznakom
B) jaĝine struja ĝiji su referentni smjerovi od ĝvora uzimaju se sa pozitivnim, a one ĝiji su referentni smjerovi ka ĝvoru sa negativnim predznakom
C) fizikalno posmatrano, svejedno je kako će se uzeti predznak za jaĝine ovih struja
56. Matematiĝki oblik Jouel-ovog zakona dat je jednaĝinom:
A) A= R2 I t
B) A= R2 I2 t
C) A= R I2 t
57. Elektriĝna otpornost predstavlja pokazatelj unutrašnjih opiranja provodnika proticanju elektriĝne struje. Zavisi od:
A) vrste materijala, oblika I temperature
B) popreĝnog presjeka provodnika, dužine I temperature
C) oblika I vrste materijala
58. Elektriĝna provodnost jednaka je:
A) reciproĝnoj vrijednosti specifiĝne otpornosti provodnika
B) reciproĝnoj vrijednosti otpornosti provodnika
C) odnosu otpornosti provodnika I njegovog popreĝnog presjeka
59. Elektriĝna otpornost pri standardnim temperaturama, kada se zanemare promjene dimenzija provodnika sa temperaturom, mijenja se po zakonu:
A) R2=R1alpha(theta2-theta1)
B) R2=R1+alphatheta
C) R2=R1(1+alpha(theta2-theta1))
60. Provodnik od homogenog materijala koji ima konstantan popreĝni presjek I dužinu zanatno veću od dimenzija presjeka naziva se linijski provodnik. Otpornost takvog provodnika, koji se nalazi na standardnoj temperaturi (20[o C]) jednaka je:
R_=rho l/s
R=rho s/l
R=1/rho
61. Povećanjem temperature provodnika povećava se brzina toplotnih kretanja elektrona, što dovodi do ĝešćih sudara I smanjenja pokretljivosti elektrona. Smanjenje pokretljivosti elektrona ima za posljedicu:
A) smanjenje specifiĝne elektriĝne otpornosti, a time povećanje I elektriĝne otpornosti
B) povećanje specifiĝne elektriĝne otpornosti, a time povećanje I elektriĝne otpornosti
C) povećanje specifiĝne elektriĝne otpornosti, a time smanjenje I elektriĝne otpornosti
62. Temperaturni koeficijent otpornosti alpha je:
A) pozitivan ako se otpornost povećava sa povišenjem temperature, a negativan ako se otpornost smanjuje sa sniženjem temperature
B) pozitivan ako se otpornost povećava sa povišenjem temperature, a negativan ako se otpornost smanjuje sa povišenjem temperature
C) pozitivan ako se otpornost povećava sa sniženjem temperature, a negativan ako se otpornost smanjuje sa povišenjem temperature
63. Veliĝina koja karakteriše generatore u pogledu stvaranja struje naziva se:
A) elektromagnetna sila E generatora
B) elektromotorna sila E generatora
C) elektrootprna sila E generatora
64. Elektromotorna sila E generatora ima smjer:
A) od pozirivnog ka negativnom polu
B) od negativnog ka pozitivnom polu
C) od taĝke višeg potencijala ka taĝki nižeg potencijala
65. Za prosto elektriĝno kolo Ohm-ov zakon može se predstaviti jednaĝinom:
A) I=E/Re , I vrijedi kada se u elektriĝnom kolu vrši samo pretvaranje elektriĝnog rada u toplotu
B) I=E/Re , I vrijedi za svako linearno elektriĝno kolo,bez obzira u koji vid energije se pretvara elektriĝni rad
C) I=E *Re, I vrijedi kada se u elektriĝnom kolu vrši samo pretvaranje elektriĝnog rada u toplotu
66. Jedinica za elektriĝnu otpornost definiše se kao:
A) je otpornost provodnika u kojem stalna potencijalna razlika na njegovim krajevima u iznosu od 1 prouzrokuje struju jaĝine 1
B) je otpornost provodnika u kojem stalna struja jaĝine 1 prouzrokuje potencijalnu razliku na njegovim krajevima u iznosu od 1
C) je otpornost provodnika jednaka proizvodu stalne potencijalne razlike na njegovim krajevima u iznosu od 1 I struje jaĝine 1
67. Fizikalnost Ohm-ovog zakona nema iskljuĝivi znaĝaj samo u primjeni kod proraĝuna struje kroz provodnik, nego I u :
A) nelinearnosti procesa
B) linearnosti procesa
C) zagrijavanju provodnika
68. Napon u elektriĝnom kolu mjeri se:
A) ampermetrom, koji se spaja u seriju
B) voltmetrom, koji se spaja u seriju
C) voltmetrom, koji se spaja paralelno
69. Taĝno mjerenje napona voltmetrom uslovljeno je vrijednošću njegovog unutrašnjeg otpora Rv.
A) sa velikim Rv postiže se manja struja kroz voltmetar, ĝime se smanjuje pad napona na instrumentu, a time povećava njegova taĝnost
B) sa velikim Rv postiže se veći napon na voltmetru, ĝime se povećava njegova taĝnost
C) sa malim Rv postiže se manja struja kroz voltmetar, ĝime se smanjuje pad napona na instrumentu, a time povećava njegova taĝnost
70. Elektriĝni rad generatora jednak je:
A) A=E I
B) A=E Q
C) A=E Q t
71. Snaga generatora jednaka je:
A) P=E I t
B) P=E I
C) P=E Q t
72. Elektriĝno kolo stalne jednosmjerne struje predstavlja:
A) svaku pogodno ostvarenu vezu elemenata elektriĝnog kola koja omogućava prijenos energije od prijemnika-potrošaĝa do izvora
B) svaku pogodno ostvarenu vezu elemenata elektriĝnog kola koja omogućava prijenos elektriĝne energije od izvora do prijemnika-potrošaĝa
C) svaku pogodno ostvarenu vezu elemenata elektriĝnog kola koja omogućava pretvaranje nekog drugog oblika energije u elektriĝnu energiju od izvora do prijemnika-potrošaĝa
73. Strujni izvor-generator energije predstavlja:
A) uređaj u kojem se vrši pretvaranje elektriĝne energije u neki drugi oblik energije
B) uređaj u kojem se vrši pretvaranje nekog drugog oblika energije u elektriĝnu energiju
C) uređaj u kojem se vrši pretvaranje elektriĝne energije u toplotnu energiju
74. U elektriĝnim kolima stalne jednosmjerne struje prijemnici -potrošaĝi su:
A) elementi u kojima se elektriĝna energija izvora pretvara u mehaniĝku energiju
B) elementi u kojima se elektriĝna energija izvora pretvara u toplotnu energiju
C) elementi u kojima se elektriĝna energija izvora jednim dijelom potroši u toplotnu energiju, a drugim dijelom vraća izvoru, zatim ponovo prijemniku-potrošaĝu, tj. Osciluje između izvora I prijemnika-potrošaĝa
75. U elektriĝnim kolima stalne jednosmjerne struje prijemnici -potrošaĝi su:
A) kondenzatori
B) otpornici
C) otpornici, kondenzatori I zavojnice
76. Otpornici u elektriĝnom kolu mogu biti:
A) stalni I nepromjenljivi
B) stalni I promjenljivi
C) samo stalni
77. Osnovne karakteristike otpornika su:
A) nominalna snaga, nominalna struja I klasa taĝnosti
B) nominalna otpornost, nominalna struja I nominalni napon
C) nominalna snaga, nominalna otpornost I klasa taĝnosti
78. Vezivanje otpornika u elektriĝnim kolima ostvaruje se na slijedeći naĝin:
A) serijski, redno I mješovito
B) serijski, paralelno I mješovito
C) serijski I paralelno
79. Serijsku vezu otpornika ĝini skup otpornika koji se spajaju tako da:
A) na poĝetak prvog otpornika spaja se kraj drugog, na poĝetak drugog otpornika spaja se kraj trećeg itd.
B) na kraj prvog otpornika spaja se poĝetak drugog, na kraj drugog otpornika spaja se poĝetak trećeg itd.
C) poĝeci svih otpornika vezani su u jednu zajedniĝku taĝku, dok su krajevi svih otpornika vezani u drugu zajedniĝku taĝku
80. Primjenom prvog Kirchoffovog zakona, kod serijske veze otpornika ima se:
A) jednakost napona na krajevima svakog otpornika
B) jednakost jaĝine struje kroz svaki otpornik
C) suma struja kroz sve otpornike jednaka nuli
81. Ekvivalentna otpornost serijski vezane grupe otpornika jednaka je:
A) sumi otpornosti pojedinih otpornika u serijskoj vezi
B) algebarskoj sumi otpornosti pojedinih otpornika u serijskoj vezi
C) sumi reciproĝnih vrijednosti otpornosti pojedinih otpornika u serijskoj vezi
82. Grupa otpornika u serijskoj vezi može se zamijeniti jednim otpornikom ekvivalentne otpornosti Re. U tom sluĝaju ekvivalentna veza podrazumijeva:
A) promijenjeno naponsko I strujno stanje u elektriĝnom kolu
B) nepromijenjeno naponsko stanje u elektriĝnom kolu
C) isto naponsko I strujno stanje prije I poslije zamjene grupe otpornika jednim ekvivalentnim otpornikom
83. Paralelnu vezu otpornika ĝini skup otpornika koji se spajaju tako da:
A) na poĝetak prvog otpornika spaja se kraj drugog, na poĝetak drugog otpornika spaja se kraj trećeg itd.
B) na kraj prvog otpornika spaja se poĝetak drugog, na kraj drugog otpornika spaja se poĝetak trećeg itd.
C) poĝeci svih otpornika vezani su u jednu zajedniĝku taĝku, dok su krajevi svih otpornika vezani u drugu zajedniĝku taĝku
84. Paralelnu vezu otpornika karakteriše ekvivalentna otpornost:
A) jednaka sumi otpornosti pojedinih otpornika
B) reciproĝna vrijednost ekvivalentne otpornosti jednaka je sumi reciproĝnih vrijednosti otpornosti pojedinih otpornika
C) jednaka sumi reciproĝnih vrijednosti otpornosti pojedinih otpornika
85. Za sluĝaj dva paralelno vezana otpornika otpornosti R1 I R2 ekvivalentna otpornost jednaka je
A) Re=R1R2/ R1+R2
B) Re=R1+R2/ R1R2
C) Re=1/R1+1/R2
86. Za sluĝaj tri paralelno vezana otpornika otpornosti R1, R2 I R3 ekvivalentna otpornost jednaka je:
A) Re=(R1+R2+R3)/R1R2R3
B) Re=1/R1+1/R2+1/R3
C) Re=(R1R2R3)/(R1R2+R2R3+R1R3)
87. U jednaĝini za Ohm-ov zakon, U I I prestavljaju apsolutne vrijednosti napona na krajevima otpornika I jaĝine struje u provodniku. Pri ovome se podrazumijeva da struja ima fiziĝki smjer:
A) od kraja koji je na nižem potencijalu ka kraju koji je na višem potencijalu
B) od kraja koji je na višem potencijalu ka kraju koji je na nižem potencijalu
C) ne zna se koji je smjer struje, niti se zna koji je kraj na taĝki višeg potencijala, nego se to pretpostavi
88. Napon između taĝaka a I b jednak je Uab=Va-Vb . Ako je napon Uab pozitivan, tada je:
A) taĝka koja odgovara prvom indeksu (a) na višem potencijalu od taĝke koja odgovara drugom indeksu (b)
B) taĝka koja odgovara prvom indeksu (a) na nižem potencijalu od taĝke koja odgovara drugom indeksu (b)
C) ne zna se koji je kraj na taĝki višeg potencijala, nego se to pretpostavi
89. Analiza I proraĝun stanja u elektriĝnim kolima može se provesti primjenom Kirchoffovih zakona. Broj jednaĝina potrebnih za određivanje nepoznatih struja je:
A) (n-1) jednaĝina po prvom Kirchoff-ovom zakonu I m-(n-1) jednaĝina po drugom Kirchoffovom zakonu
B) (n-1) jednaĝina po prvom Kirchoff-ovom zakonu I (m-n-1) jednaĝina po drugom Kirchoff-ovom zakonu
C) (n-1) jednaĝina po prvom Kirchoff-ovom zakonu I m+(n-1) jednaĝina po drugom Kirchoff-ovom zakonu
90. . Broj nepoznatih struja u elektriĝnom kolu odgovara:
A) broju ĝvorova
B) broju grana
C) broju grana minus broj ĝvorova
91. Kod pisanja jednaĝina po drugom Kirchoff-ovom zakonu treba voditi raĝuna o znaku ems I padova napona (-RI) na otpornicima:
A) znak ems E uzima se pozitivan, ako se smjer obilaska S poklapa sa smjerom ems E, a za pad napona (-RI) ako struja u grani ima isti smjer kao smjer obilaska
B) znak ems E uzima se pozitivan, ako se smjer obilaska S poklapa sa smjerom ems E, a za pad napona (-RI) ako je struja u grani suprotna smjeru obilaska konture
C) znak ems E I pad napona (-RI) uzima se proizvoljno prema zadanom smjeru obilaska S
92. Drugi Kirchoff-ov zakon glasi:
A) suma elektromotornih sila jednaka je sumi padova napona na svim otpornicima u zatvorenoj konturi elektriĝnog kola
B) algebarska suma elektromotornih sila jednaka je algebarskoj sumi padova napona na svim otpornicima u zatvorenoj konturi elektriĝnog kola
C) suma elektromotornih sila I padova napona na svim otpornicima u zatvorenoj konturi elektriĝnog kola jednaka je nuli
93. Kod metode konturnih struja, ove struje:
A) ne postoje, već su to zamišljene struje jednake struji u nezavisnoj grani konture
B) postoje, jednake struji u nezavisnoj grani konture
C) su zamišljene struje, koje odgovaraju strujama u granama posmatrane konture
94. Za određivanje stanja u nekom složenom elektriĝnom kolu koriste se, pored primjene Kirchoff-ovih zakona I metode konturnih struja, I slijedeće metode ĝiji je zajedniĝki cilj da omoguće brži I kraći postupak rješavanja jednaĝina koje opisuju stanje u kolu:
A) superpozicije, teorema reciprociteta (uzajamnosti), Tevenenova teorema I metoda napona ĝvorova
B) superpozicije, metoda ekvivalentnog generatora I potencijala ĝvorova
C) metoda napona ĝvorova, Tevenenova teorema, metoda napona ĝvorova, Gauss-ova metoda
95. Opšti oblik jednaĝina napisanih metodom konturnih struja glasi:
A) suma R*I=E
B) suma Rik*Iik=E i=1,2,...,n=nk
C) suma Rik*Iik=E i=1,2,...,n
96. Transfiguracija elektriĝnog kola predstavlja:
A) postupak kojim se elektriĝno kolo, ili njegov dio sa više paralelno, redno ili mješovito vezanih otpornika zamijeni ekvivalentnim dijelom koji ima drugaĝiji raspored, uz uslov ekvivalencije, a radi lakšeg rješavanja kola
B) transformaciju elektriĝnog kola (redna, paralelna ili mješovita veza) u neku drugu vezu, a radi lakšeg rješavanja kola
C) transformaciju elektriĝnog kola (redna, paralelna ili mješovita veza) u neku drugu vezu, npr. U trougao ili zvijezdu,uz uslov ekvivalencije,a radi lakšeg rješavanja kola
97. Uslov ekvivalencije dvije veze kod transfiguracije elektriĝnog kola je:
A) da oba elektriĝna kola karakterišu iste vrijednosti potencijala u ĝvornim taĝkama I da struje kroz grane kola budu jednake
B) da oba elektriĝna kola karakterišu iste vrijednosti potencijala u ĝvornim taĝkama I da sve struje kroz grane kola koje nisu transformisane ostanu istih vrijednosti
B) da oba elektriĝna kola karakterišu iste vrijednosti potencijala u ĝvornim taĝkama I da sve struje kroz grane kola koje nisu transformisane ostanu istih vrijednosti
98. Kod transfiguracije trougla otpornosti u zvijezdu, otpornost jedne grane ekvivalentne zvijezde se dobija kao:
A) koliĝnik proizvoda otpornosti strana trougla koje se stiĝu u odgovarajućem ĝvoru I sume otpornosti svih strana trougla
B) koliĝnik sume otpornosti strana trougla koje se stiĝu u odgovarajućem ĝvoru I proizvoda otpornosti svih strana trougla
C) suma otpornosti dvije strane trougla I sume koliĝnika otpornosti tih strana I otpornosti treće strane trougla
99. Kod transfiguracije zvijezde otpornosti u trougao, otpornost jedne grane ekvivalentnog trougla se dobija kao:
A) suma otpornosti dvije strane zvijezde koje obrazuju stranu trougla I koliĝnika proizvoda otpornosti tih strana zvijezde I otpornosti treće strane zvijezde
B) suma otpornosti dvije strane zvijezde koje obrazuju stranu trougla I koliĝnika otpornosti treće strane zvijezde
C) koliĝnik proizvoda otpornosti strana zvijezde koje se stiĝu u odgovarajućem ĝvoru I sume otpornosti svih strana zvijezde
100. Transfiguracija elektriĝnog kola se vrši:
A) radi pretvaranja veze zvijezda u trougao, uz uslov ekvivalencije ovih veza
B) radi jednostavnijeg I lakšeg određivanja ekvivalentne otpornosti kola I lakšeg rješavanja stanja u kolu, uz uslov ekvivalencije ovih veza
C) radi jednostavnijeg određivanja otpornosti vezane u zvijezdu, odnosno trougao, uz uslov ekvivalencije ovih veza
101. Elektriĝni kapacitet predstavlja:
A) sposobnost nekog tijela da nagomilava elektriĝno opterećenje, povećavajući pri tome svoj potencijal C=Q/U
B) sposobnost nekog tijela da puni kondenzator kapaciteta C=QU, između obloga kondenzatora
C) sistem dva provodna tijela, razdvojena dielektrikom I suprotno naelektrisana C=QU
102. Kondenzator ĝine :
A) sistem od dva provodna tijela, razdvojena dielektrikom, dimenzija znatno većih od debljine dielektrika, koja su naelektrisana istom koliĝinom elektriciteta, ali suprotnog znaka, u kojem dolazi do pomjeranja elektriciteta
B) svaka dva provodnika, dimenzija znatno manjih od debljine dielektrika koji se nalazi između ovih provodnika
C) svaka dva provodnika, između kojih se nalazi između neka provodna sredina
103. Opterećivanje kondenzatora predstavlja proces:
A) prikljuĝivanja kondenzatora na napon I uspostavljanja elektriĝnog polja u prostoru između obloga, a kao posljedica toga I do pojave slobodne koliĝine elektriciteta na oblogama, odnosno potencijalne razlike između obloga kondenzatora jednake prikljuĝenom naponu
B) prikljuĝivanja kondenzatora na napon I kratkotrajnog proticanja elektriciteta, jer je grana sa kondenzatorom prekinuta slojem dielektrika
C) punjenja kondenzatora I uspostavljanja elektriĝnog polja do uspostave stacionarnog stanja
104. U toku opterećivanja kondenzatora u dielektriku se stvara elektriĝno polje, pri ĝemu dielektrik mijenja fiziĝko stanje. Ta pojava naziva se:
A) polarizacija dielektrika
B) depolarizacija dielektrika
C) prekid elektriĝnog kola
105. Polarizacija dielektrika sastoji se u:
A) kretanju naelektrisanja u dielektriku
B) pomjeranju naelektrisanja u dielektriku
C) kretanju naelektrisanja u provodniku
106. Karakteristika stanja u bilo kojoj taĝki polarizovanog dielektrika je:
A) dielektriĝni pomjeraj, koji predstavlja skalarnu veliĝinu ĝiji je intenzitet jednak površinskoj gustini pomjerenog naelektrisanja u taĝki
B) dielektriĝni pomjeraj, koji predstavlja vektorsku veliĝinu ĝiji je intenzitet jednak površinskoj gustini pomjerenog naelektrisanja u taĝki I smjera u kojem se pomjerilo pozitivno naelektrisanje
C) dielektriĝnu struju, ĝiji je intenzitet jednak površinskoj gustini pomjerenog naelektrisanja u taĝki I smjera u kojem se kreće pozitivno naelektrisanje
107. Ako se grana sa kondenzatorom prikljuĝi na napon u tako obrazovanom elektriĝnom kolu nastaje:
A) u provodniĝkom dijelu kola kretanje elektriciteta (struja provodnosti), a u dielektriku pomjeranje elektriciteta (dielektriĝna struja)
B) elektriĝna struja
C) kondukciona I dielektriĝna struja kroz sve grane elektriĝnog kola
108. Ako se grana sa kondenzatorom prikljuĝi na napon u tako obrazovanom elektriĝnom kolu je:
A) dielektriĝna struja u dielektriku razliĝita od kondukcione struje u provodniĝkom dijelu I ima se prekid kola
B) dielektriĝna struja u dielektriku jednaka je kondukcionoj struji u provodniĝkom dijelu I ima se zatvoreno elektriĝno kolo
C) postoji samo jedna struja u elektriĝnom kolu I to struja provodnosti
109. Pomjeranje naelektrisanja u dielektriku kondenzatora može se vršiti:
A) samo dok ems kondenzatora ne postane veća od prikljuĝenog napona
B) samo dok ems kondenzatora ne postane jednaka prikljuĝenom naponu
C) samo dok dilektriĝna struja u dielektriku ne postane jednaka kondukcionoj struji u provodniĝkom dijelu kola
110. Stacionarno stanje u elektriĝnom kolu koje sadrži kondenzator odgovaralo bi stanju:
A) kada bi umjesto kondenzatora bili otpori beskonaĝne vrijednosti, odnosno kada bi krajevi za koje su vezani prikljuĝci kondenzatora bili otvoreni
B) kada bi umjesto kondenzatora bili otpori beskonaĝne vrijednosti, odnosno kada bi krajevi za koje su vezani prikljuĝci kondenzatora bili kratko spojeni
C) kada bi umjesto kondenzatora bili otpori nulte vrijednosti, odnosno kada bi krajevi za koje su vezani prikljuĝci kondenzatora bili otvoreni
111. Elektriĝni kondenzator u kolu stalne jednosmjerne, stacionarne struje predstavlja:
a) kratak spoj elektriĝnog kola
b) sistem od dva provodna tijela, razdvojena dielektrikom, naelektrisana istom koliĝinom elektriciteta, ali suprotnog znaka u kojem dolazi do pomjeranja elektriciteta
C) prekid elektriĝnog kola
112. Usljed polarizacije dielektrika mijenja se fiziĝko stanjedielektrika. Posljedica ovoga je:
A) u kondenzatoru se javlja ems koja djeluje suprotno prikljuiĝenom naponu I zavisi od stepena polarizovanosti dielektrika, odnosno koliĝine naelektrisanja koja se pomjerila kroz svaki presjek dielektrika. Pomjeranje naelektrisanja u dielektriku traje sve dok se ems kondenzatora ne izjednaĝi sa prikljuĝenim naponom
B) u kondenzatoru se javlja dielektriĝna struja koja djeluje suprotno prikljuĝenom naponu I zavisi od stepena polarizovanosti dielektrika, odnosno koliĝine naelektrisanja koja se pomjerila kroz svaki presjek dielektrika. Pomjeranje naelektrisanja u dielektriku traje sve dok se dielektriĝna struja ne izjednaĝi sa strujom provodnosti koja se obrazuje pod djelovanjem prikljuĝenog napona
C) opterećivanje kondenzatora nakon ĝega prestaje I kretanje naelektrisanja, jer je između obloga kondenzatora potencijalna razlika jednaka prokljuĝenom naponu
113. Ako se obloge (elektrode) opterećenog kondenzatora spoje provodnikom, dolazi do:
A) polarizacije dielektrika
B) depolarizacije dielektrika, nakon ĝega se opterećenost kondenzatora I ems kondenzatora smanjuju do nule I kondenzator je rasterećen I ponovo je u neutralnom stanju
C) dolazi do rasterećivanja kondenzatora, u dielektriku struja pomjeraja jednaka je struji koja u provodniĝkom dijelu protiĝe, ali u suprotnom smjeru I rezultantna struja u grani sa kondenzatorom jednaka je nuli
114. Ako se uvede analogija između opterećivanja/rasterećivanja kondenzatora I neke mehaniĝke pojave, onda se:
A) dielektrik kondenzatora u toku opterećivanja ponaša sliĝno kao neka elastiĝna opruga na ĝijem jednom kraju djeluje mehaniĝka sila, a pri rasterećivanju kao opruga kojoj se odstrani mehaniĝka sila koja ju je elastiĝno deformisala
B) dielektrik kondenzatora u toku rasterećivanja ponaša sliĝno kao neka elastiĝna opruga na ĝijem jednom kraju djeluje mehaniĝka sila, a pri opterećivanju kao opruga kojoj se odstrani mehaniĝka sila koja ju je elastiĝno deformisala
C) dielektrik kondenzatora u toku opterećivanja ponaša sliĝno kao neka elastiĝna opruga koja se skuplja, a pri rasterećivanju kao opruga koja se otpusti da se vrati u prvobitno stanje
115. U sluĝaju kondenzatora koji se nalazi u granama nekog složenog elektriĝnog kola razmatra se:
A) prelazno stanje koje traje dok traje opterećivanje odnosno rasterećivanje
B) stacionarno stanje nakon opterećivanja odnosno rasterećivanja
C) prelazno stanje koje traje dok traje opterećivanje odnosno rasterećivanje I stacionarno
116. Kod prelaznog stanja u složenim elektriĝnim kolima sa kondenzatorom:
A) mijenja se opterećenost I ems kondenzatora
B) mijenja se opterećenost I ems kondenzatora, te struje u svim granama kola
C) nema struje u granama u kojima su vezani kondenzatori, jer prelazni proces traje veoma kratko
117. Kod stacionarnog stanja u složenim elektriĝnim kolima sa kondenzatorom:
A) opterećenost I ems kondenzatora su stalnih vrijednosti, ali u granama u kojima su vezani kondenzatori nema struje I ove grane se ponašaju kao da nisu prisutne u kolu
B) opterećenost I ems kondenzatora su promjenljivih vrijednosti, u granama u kojima su vezani kondenzatori protiĝe promjenljiva elektriĝna struja
C) opterećenost I ems kondenzatora su jednaki nuli , ali u granama u kojima su vezani kondenzatori postoji struja
118. U elektriĝnim kolima u kojima pored kondenzatora postoje I otpornici proces opterećivanja kondenzatora karakteriše se I određenom vremenskom zakonitosti. Teorijski posmatrano, proces opterećivanja odnosno rasterećivanja traje:
A) veoma kratko vrijeme, jer se trenutno kondenzator optereti sa Q=CU
B) beskonaĝno dugo vremena, jer tek za t=beskonacno , kondenzator se optereti sa Q=CU
C) beskonaĝno dugo vremena, jer tek za t=beskonacno , kondenzator se optereti sa C=QU
119. U sluĝaju elektriĝnih kola u kojima postoje samo kondenzatori :
A) ne dolazi do uspostavljanja struje prikljuĝivanjem na napon, nego trenutno dolazi do uspostavljanja stacionarnog stanja
B) uspostavljanje struje prikljuĝivanjem na napon traje beskonaĝno dugo I tada dolazi do uspostavljanja stacionarnog stanja
C) krajevi za koje su vezani kondenzatori u kolu tretiraju se kao otvorene veze I ne može se uspostaviti stacionarno stanje
120. U elektriĝnim kolima sa kondenzatorima vrijedi:
A) algebarska suma struja (optrećenja Qi) za svaki ĝvor jednaka je nuli, a u svakoj zatvorenoj konturi postoji ravnoteža elektriĝnih sila suma E - suma Q/C =0
B) suma struja (optrećenja Qi) za svaki ĝvor jednaka je nuli, a u svakoj zatvorenoj konturi postoji ravnoteža elektriĝnih sila suma E - suma Q/C =
C) suma elektriĝnih sila suma E - suma Q/C =0 za svaki ĝvor jednaka je nuli, a u svakoj zatvorenoj konturi suma struja (optrećenja Qi ) jednaka je nuli
121. Ekvivalentni kapacitet paralelno vezane grupe kondenzatora jednak je:
A) odnosu proizvoda svih kapaciteta kondenzatora I sumi svih kapaciteta
B) sumi kapaciteta svih kondenzatora
C) reciproĝna vrijednost ekvivalentnog kapaciteta jednaka je sumi reciproĝnih vrijednosti kapaciteta pojedinih kondenzatora
{"name":"OE 1 PITALICE JS", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Test your knowledge on electrical current with this extensive quiz featuring 121 questions designed for students and enthusiasts alike. Explore fundamental concepts, behaviors in different mediums, and the effects of electric currents. Challenge yourself and expand your understanding of this essential topic in physics.121 multiple choice questionsIn-depth coverage of electrical principlesIdeal for students, teachers, and anyone interested in physics","img":"https:/images/course6.png"}