Upravljanje razvojem informacionih sistema - GRUPA B | Take the Quiz

A visually informative illustration representing software development concepts, scrum methodology, and quality assurance in technology, with elements like gears, code snippets, and team collaboration.

Softverski Razvoj: Test Vaših Znanja

Dobrodošli na izazovno putovanje kroz svet upravljanja razvojem informacionih sistema! Ovaj kviz je zamišljen kao alat za testiranje vaših znanja i veština u oblasti softverskog inženjeringa i metodologija razvoja.
Uzmite trenutak da isprobate svoje sposobnosti i saznate koliko dobro poznajete kljuĝne koncepte, kao što su SCRUM, kvalitet, informatiĝka kriza i još mnogo toga.

Pitanja su prilagođena prosjeĝnim i naprednim korisnicima.
Testirajte svoja znanja i osvojite priznanje!

25 Questions6 MinutesCreated by TestingWizard47

1. Koji od nabrojanih iskaza ne predstavlja prednost vlastitog razvoja softvera:

A. Informacioni sistem se razvija unutar organizacije I u vlasništvu je organizacije

B. Firme su potpuno neovisne o vanjskim dobavljaĝima

C. Odziv na problem je uvijek brži

D. Troškovi razvoja informacionog sistema su znatno manji

E. Razvoj informacionog sistema ima veću šansu da prati stvarne potrebe I strategiju organizacije.

2. Kvalitet, odnosno nivo zrelosti kompanije po standardu ISO 9000 mjeri se između ostalog:

A. Nivoom organizacione kulture kompanije

B. Odgovaranjem na pitanja u vezi sa postignutom organizacijom proizvodnje softvera

C. Nivoom efikasnosti I efektivnosti top menadžmenta kompanije

3. Koji od navedenih pojmova ne predstavlja karakteristiku SCRUM metoda:

A. Prilagođavanje

B. Transpatentnost

C. Proceduralnost

D. Nadzor

4. Sprint, kao pojam u SCRUM metodologiji je:

A. Stand-up sastanak na kojem svi ĝlanovi razvojnog tima u neformalnom okupljanju od 15-ak minuta odgovaraju na tri pitanja

B. Okvir (framework) metodologije razvojnog procesa

C. Zaokružena jedinica razvojnog procesa koja najĝešće traje 30 kalendarskih dana

D. Iterativni proces u kojem cijeli tim gradi igru pomiĝući se sve bliže glavnom cilju

5. Zadatak SCRUM Master-a je:

A. Kontrolirati ljude u timu

B. Prvenstveno kontrolirati I nadzirati procese

C. Isti kao zadatak voditelja projekta u tradicionalnom smislu

D. Raspoređivanje poslova u timu I davanje zadataka ĝlanovima tima

6. SCRUM je:

A. Iteratini pristup razvoju softvera

B. Inkrementalni pristup razvoju softvera

C. Iterativni I inkrementalni pristup su jedno te isto

D. Iterativni I inkrementalni pristup nisu jedno te isto, pa je SCRUM I jedno I drugo

7. IKT resursi, kao sastavni dio resrsa na projektu spadaju u:

9. Demingov krug predstavlja:

A. Primjenu procesnog pristupa upravljanja kvalitetom (MPA)

B. Primjenu principa neprekidnog (kontinuiranog) poboljšavanja (PDCA)

C. Primjenu principa radikalne promjene u postizanju kvaliteta (BPR)

D. Primjena sistemske analize u upravljanju kvalitetom (SAM)

10. Web agenti su:

A. Informatiĝari profesionalci zaduženi da pretraživanjem informacija na Web-u, distribuiraju rezultate pretraživanja potencijalnim korisnicima

B. Kompjuterski programi koji samostalno ili na osnovu zahtjeva korisnika preduzimaju određene akcije na Webu.

C. Špijunski kompjuterski programi, koji pretraživanjem Weba, njihovim korisnicima pronalaze I otkrivaju tajne podatke njihovih konkurenata

11. Web Mining analiza koristi:

A. Istorijske podatke o pristupima pojedinog korisnika interneta, da bi ga „smjestila“ u kategoriju „kupac“ ili „nije kupac“, zavisno od toga da li je nešto kupovao ili nije elektronskim pšutem

B. Sofisticirani modele I algoritme, uz pomoć kojih možemo klasificirati kupce u segmente koristeći nešto drugo osim istorijskih podataka

C. Baze podataka I skladište podataka kompanije, koji su publicirani na Webu

12. Fiziĝki dizajn kao jedan od elementa faza dizajna u razvoju informacionih sistema, definiše:

A. Šemu baze podataka koja služi za izgradnju modela baze podataka

B. Naĝin na koji bazama podataka I input uređajima pristupa korisnik

C. Dizajniranje mreže za distribuiranje podataka

D. Operativne sisteme, vrstu mreže, tip hardvera za klijenta

13. Krajnji rezultat faze dizajniranja (kao jedne od faza razvoja informacionog sistema) je:

A. Studija izvodivosti

B. Sistemski zahtjevi

C. Kod programa

D. Specifikacija dizajna

E. Program koji radi, odnosno obavlja funkciju koja mu je namijenjena

14. Koji od nabrojanih kriterija ne pripada kriterijima kvaliteta koji određuju dobro razvijen softverski proizvod:

A. Održavanje - mogućnost prilagođavanja softvera izmjenjenim zahtjevima kupca

B. Odgovornost - pouzdanost, sigurnost, bez štete uslovljene greškama u sistemu,

C. Pristupaĝna cijena bilo gotovog softverskog proizvoda ili cijena godišnjeg održavanja

D. Efikasnost - bez nepotrebnog korišćenja resursa sistema

E. Upotrebljivost - sa odgovarajućim korisniĝkim interfejsom I adekvatnom dokumentacijom.

15. Postepeno razvijanje funkcionalnosti (features) je karakteristika:

A. Feature Driven Development (FDD) modela razvoja softvera

B. SCRUM modela razvoja softvera

C. XP (Extreme Programing) modela razvoja softvera

D. Adaptive Software Development (ASD) modela razvoja softvgera

E. Open Source Software Development (OSSD) modela razvoja softvera

F. RUP (Rapid Unified Process) modela razvoja softvera

16. Do kašnjenja realizacije novih informacionih sistema dolazi, prije svega zbog toga:

A. Što kasni odgovarajuća oprema potrebna za realizaciju projekta

B. Što ne postoje ili iz raznih razloga nisu dostupni dovoljno dobri alati za razvoj softvera

C. Što su ljudi su zauzeti održavanjem I drugim poslovima ili potcjenjuju složenost projekta zbog ĝestih I obimnih promjena u organizaciji

D. Zbog ljudskih grešaka, koje se odnose na nedovoljnu kompetentnost, nedovoljno poznavanje alata za razvoj, nedovoljno sistematiĝan pristup razvoju itd.

17. Stvarni troškovi razvoja informacionog sistema, dvostruko premašuju planirane troškove, prije svega zbog toga:

A. Što rastu cijene usluga informatiĝkih profesionalaca

B. Što rastu cijene cijene sve sofisticiranije informatiĝke opreme, koja je neophodna za realizaciju sve složenijih projekata

C. Što se djelatnošću razvoja informacionih sistema bavi sve veći broj priuĝenih ljudi, kojima to nije osnovna profesija, jer informatiĝkih inžinjera nema dovoljno

D. Zbog nepredvidivosti I obimnosti promjena u organizaciji

18. Da bi se kompjuterizirali poslovni sistemi, potrebno je dalje ulaganje u resurse (novac, ljudi , vrijeme, oprema) prije svega zato što:

A. Veliki dio poslovnih sistema nije obuhvaćen kompjuterizacijom

B. Zastarjelu opremu treba zamjeniti novom, savremenijom I skupljom

C. Postojeća znanja I vještine informatiĝkih profesionalaca treba nadograđivati novim

D. Sve je više vremena potrebno za realizaciju projekata izgradnje informacionoh sistema

19. Jedan iz skupa problema koji ĝine informatiĝku krizu je:

A. Nedostatak jeftinih a kvalitetnih razvojnih alata, koji bi znaĝajno povećali produktivnost informatiĝkih profesionalaca

B. Nedostatak ljudi koji detaljno poznaju realni (objektni) sistem, odnosno procese koji se odvijaju manuelno, a koje je potrebno kompjuterizirati

C. Nedostatak kadrova za razvoj softvera, a karakteristika postojećih kadrova je da ne prate na odgovarajući naĝin brzinu razvoja informatiĝke tehnologije

D. Nedostatak srtedstava za kupovinu kvalitetnog I modernog hardvera, koji bi omogućio da se aplikativni softver na njemu obavlja mnogo bržr I bez nepotrebnih zastoja

20. Koja od navedenih konstatacija ne spada u probleme koji ĝine informatiĝku krizu:

A. Odjeljenja za razvoj softvera se uglavnom bave održavanjem postojećih informacionih sistema (70 % kadrova)

B. Odjeljenja za razvoj softvera se uglavnom bave razvojem novih informacionih sistema (70 % kadrova)

C. Cijena održavanja softvera nadmašuje cijenu razvoja softvera I hardvera

D. Najĝešći je sluĝaj da su autori starih softverskih poaketa napustili kompaniju

E. Održavanje programa je obiĝno preuzeo novozaposleni radnik, koji ne poznaje ni organizacioni ni informacioni sistem

21. Informacija je:

A. Reprezentacija neke tvrdnje ili ĝinjenice, najĝešće u formi koja se može automatizirano primiti, prenijeti I obraditi

B. Svaka forma komunikacije koja primaocu pruža razumljivo I korisno znanje, a sastoji se od podataka koji za primaoca imaju znaĝenje

C. Sirova ĝinjenica koja predstavlja neku istinu iz stvarnog svijeta

D. Simboliĝka reprezentacija događaja ili stanja

22. Softverski inžinjering je:

A. Sistematiĝna studija o algoritmiĝnim procesima – teorija, analiza, dizajn, efikasnost, implementacija I aplikacija – koji opisuju I transformiraju informacije

B. Uređeni poredak menuzavisnih komponenti povezanih zajedno prema nekom planu za postizanje odrenenog cilja.

C. Sistematiĝni pristup razvoju, operisanju, održavanju I deinstalaciji softvera

D. Studija efektivnog korištenja informacija I potencijalnog uticaja softverskih sistema I informacionih tehnologija na ljudski, organizacijski I socijalni svijet

23. Znanje je

A. Tok podataka konvertovan u smisaon I upotrebljiv kontekst za specifiĝne krajnje korisnike

B. Podaci oblikovane u formu, koja je smisaona I upotrebljiva za ljudska bića.

C. Informacija koja je kontekstualna, relevantna I dejstvena

24. SDLC (Životni ciklus razvoja sistema) je:

A. Pristup razvoju informacionog sistema koji koristi rane verzije sistema za simuliranje završne verzije u cilju dobijanja povratnih informacija koje su potrebne za završetak rada na sistemu

B. Metoda izgradnje informacionog sistema, koja koristi tradicionalne t6ehnike I alate izgradnje informacionih sistema

C. Proces kroz koji struĝnjaci razliĝitih profila (analitiĝari, projektanti, inženjeri, programeri...) I korisnici informacionog sistema kreiraju novi informacioni sistem

25. U agilne metode razvoja softvera ubrajaju se:

A. Waterfall metod, Spiralni metod, Sistemska analiza itd.

B. XP metod, Scrum metod, Crystal itd.

C. Prototyping metod, Kaskadni metod, Rani model itd.

Unlock and Upgrade

Remove all limits from your Quizzes

Upravljanje razvojem informacionih sistema - GRUPA B

Softverski Razvoj: Test Vaših Znanja

More Quizzes