Upravljanje informacijama I znanjem kol2
Organizational Learning and Knowledge Management Quiz
Test your knowledge on organizational learning and knowledge management with this comprehensive quiz. Designed for anyone interested in enhancing their understanding of these critical concepts, this quiz covers various aspects from structural characteristics of knowledge to generational focuses of knowledge management.
- 100 thoughtfully crafted questions
- Multiple choice format
- Score self-assessment with instant feedback
Organizaciono uĝenje podrazumeva
Uĝenje pojedinaca
Uĝenje grupa
Uĝenje pojedinaca I grupa
Uĝenje menadzmenta
Organizaciono uĝenje ukljuĝuje
ĝitanje struĝne literature
Stalno posmatranje okruženja I odgovarajuće reakcije na promene
Vežbanje u grupi
Mentoring
Organizaciona kultura koja podržava organizaciono uĝenje je
Kulura moći
Kultura uloga
Kultura zadatka
Kulutra podrške
Za prikupljanje tacitnih znanja postoje
Tri osnovna naĝina
Dva osnovna naĝina
ĝetiri osnovna naĝina
Pet osnovnih naĝina
Intervjuisanje struĝnjaka karakteristiĝno je za
Prikupljanje eksplicitnih znanja
Prikupljanje tacitnih znanja
Prikupljanje tacitnih I eksplicitnih znanja
Nijedno od navedenog
Strukturne karakteristike znanja prema Speku I Spijekervetu su
Imenovanje
Opisivanje
Raspoloživost znanja I sadržaj znanja
Ograniĝenje
Mudrost je
Rad sa vrednostima
Kreiranje novih vrednosti
Obradjivanje I prezentovanje informacije u kontekstu
Prevodjenje podataka u smisaone celine
Za organizaciju koja je intenzivna znanjem karakteristiĝno je sledeće
Uvodjenja vremena u radne operacije
Merenje proizvodnih operacija
Merenje doprinosa znanja
Borba protiv lutanja radne snage
Za organizacije koje su radno intenzivne karakteristiĝno je
Borba protiv lutanja kapitala
Merenje radnih operacija
Borba proziv lutanja kapitala
Merenje doprinosa znanja
Za organizacije koje su intenzivne kapitalom karakteristiĝno je
Uvodjenje znanja u proizvode I usluge
Uvodjenje vremena u mašine
Merenje radnih operacija
Borba protiv lutanja informacija
Ontološki pristup sistematizuje modele upravljanja znanjem u
2 grupe
4 grupe
3 grupe
5 grupa
Modeli orijentisani ka menadzmenatu I upravljanju karakteristiĝni su za
Ontološki pristup
Konstruvistiĝki pristup
Perspektivno-deskriptivni pristup
Postkonstruktivistiĝki pristup
Prema preskriptivno-deskriptivnom pristupu atributu upravljanja znanjem su
Organizaciona kultura, uĝenje, organizaciona struktura, eksplicitno I tacitno znanje
Organizaciona kultura, uĝenje, organizaciona struktura, eksplicitno znanje
Organizaciona kultura, uĝenje, organizaciona struktura, tacitno znanje
Organizaciona kultura, uĝenje, eksplicitno I tacitno znanje
U deskriptivnu arhitekturu upravljanja znanjem spadaju sledeće komponente
Prepoznavanje potreba za znanjem, KM uticaji, uĝenje, primena, konfiguracija aktivnosti manipulacije znanjem
Prepoznavanje potreba za znanjem, KM resursi, KM uticaji, uĝenje, primena, konfiguracija aktivnosti manipulacije znanjem
Prepoznavanje potreba za znanjem, KM resursi, KM uticaji, uĝenje, konfiguracija aktivnosti manipulacije znanjem
Prepoznavanje potreba za znanjem, KM resursi, uĝenje, primena, konfiguracija aktivnosti manipulacije znanjem
Faktori koji utiĝu na sprovodjenje upravljanja znanjem u organizaciji su
Menadzerski faktori, faktori okruženja
Menadzerski faktori, resursni faktori, faktori okruženja
Resursni faktori, faktori okruženja
Menadzerski faktori
U fokusu I generacije upravljanja znanjem je
Taksonomija
IT
Ljudska I kulturološka dimenzija
Upravljanje sadržajem
U fokusu II generacije upravljanja znanjem je
IT
Ljudska I kulturološka dimenzija
Taksonomija
Upravljanje sadržajem
U fokusu III generacije upravljanja znanjem je
Taksonomija
IT
Ljudska I kulturološka dimenzija
Zajednica prakse
Kljuĝni pojam I generacije upravljanja znanjem je
Intelektualni kapital
Zajednica prakse
Upravljanje sadržajem
Znanje
Kljuĝni pojam II generacije upravljanja znanjem je
Intelektualni kapital
Zajednica prakse
Upravljanje sadržajem
Znanje
Kljuĝni pojam III generacije upravljanja znanjem je
Intelektualni kapital
Zajednica prakse
Upravljanje sadržajem
Znanje
Osnovna filozofija II generacije upravljanja znanjem je
Nema koristi od IT, ako je niko ne koristi
Nema koristi od IT koju neko pokušava da koristi, ako se ne može snaći među podacima
Kada bi preduzeće znalo šta svi znaju
Važno je upravljati sadržajem
Osnovna filozofija I generacije upravljanja znanjem je
Nema koristi od IT, ako je niko ne koristi
Nema koristi od IT koju neko pokušava da koristi, ako se ne može snaći među podacima
Kada bi preduzeće znalo šta svi znaju
Važno je upravljati sadržajem
Osnovna filozofija III generacije upravljanja znanjem je
Nema koristi od IT, ako je niko ne koristi
Nema koristi od IT koju neko pokušava da koristi, ako se ne može snaći m
Kada bi preduzeće znalo šta svi znaju
Važno je upravljati sadržajem
Kljuĝni elementi upravljanja znanjem, prema konstruktivistiĝkom pristupu, su
Identifikacija znanja, razvijanje znanja, deljenje znanja, iskorišćavanje znanja, ĝuvanje znanja
Identifikacija znanja, sticanje znanja, razvijanje znanja, deljenje znanja, iskorišćavanje znanja, ĝuvanje znanja
Identifikacija znanja, sticanje znanja, razvijanje znanja, deljenje znanja, iskorišćavanje znanja
Identifikacija znanja, sticanje znanja, deljenje znanja, iskorišćavanje znanja, ĝuvanje znanja
Struktura upravljanja znanjem prema Viigu saĝinjena je od sledećih elemenata
Kreiranje znanja, kompilacija I transformacija znanja, primena I realizacije znanja
Kreiranje znanja, kompilacija, diseminacija znanja, primena I realizacija znanja
Kreiranje znanja, kompilacija I transformacija znanja, diseminacija znanja, primena I realizacija znanja
Kompilacija I transformacija znanja, diseminacija znanja, primena I realizacija znanja
Funkcije upravljanja znanjem prema Viigu su
Baziĝne, servisne, upravljaĝke
Servisne, upravljaĝke
Baziĝne, upravljaĝke
Baziĝne, servisne
Uloga baziĝne funkcije je
Stvaranje, organizovanje, raspodela I primena kapitala znanja
Stvaranje vrednosti, održavanje I razvoj infrastrukture
Motivisanje, stimulisanje, ostvarivanje potencijala organizacije kroz primenu znanja
Organizovanje, stvaranje vrednosti, održavanje I stimulisanje
Uloga servisne funkcije je
Stvaranje, organizovanje, raspodela I primena kapitala znanja
Stvaranje vrednosti, održavanje I razvoj infrastrukture
Motivisanje, stimulisanje, ostvarivanje potencijala organizacije kroz primenu znanja
Organizovanje, stvaranje vrednosti, održavanje I stimulisanje
Uloga upravljaĝke funkcije
Stvaranje, organizovanje, raspodela I primena kapitala znanja
Stvaranje vrednosti, održavanje I razvoj infrastrukture
Motivisanje, stimulisanje, ostvarivanje potencijala organizacije kroz primenu znanja
Organizovanje, stvaranje vrednosti, održavanje I stimulisanje
Aktivnosti manipulacije znanjem su
Sticanje znanja, selekcija znanja, internalizacija znanja
Sticanje znanja, selekcija znanja, internalizacija znanja, korišćenje znanja
Sticanje znanja, internalizacija znanja, korišćenje znanja
Sticanje znanja, selekcija znanja, korišćenje znanja
Aktivnosti sticanja znanja se odnosi na
Identifikaciju znanja iz okruženja
Identifikaciju potrebnog znanja unutar postojećih resursa
Menjanje organizacionih resursa znanja
Primenu postojećeg znanja
Aktivnosti selekcije znanja odnosi se na
Identifikaciju znanja iz okruženja
Identifikaciju potrebnog znanja unutar postojećih resursa
Menjanje organizacionih resursa znanja
Primenu postojećeg znanja
Aktivnost internalizacije znanja odnosi se na
Identifikaciju znanja iz okruženja
Identifikaciju potrebnog znanja unutar postojećih resursa
Menjanje organizacionih resursa znanja
Primenu postojećeg znanja
Aktivnost korišćenja znanja odnosi se na
Identifikaciju znanja iz okruženja
Primenu postojećeg znanja
Menjanje organizacionih resursa znanja
Identifikaciju potrebnog znanja unutar postojećih resursa
Osnovni uticaji, sa razliĝitim stepenom važnosti u razliĝitim fazama procesa upravljanja znanjem, su
Ekonomija, pristupaĝnosti informacija, zaštita intelektualne svojine, informacije, infrastruktura
Ekonomija, pristupaĝnost informacija, zaštita intelektualne svojine, infromacije, infrastruktura, menadžment
Ekonomija, zaštita intelektualne svojine, informacije, infrastruktura, menadžment
Pristupaĝnost informacija, zaštita intelektualne svojine, informacije, infrastruktura, menadžment
Osnovni mehanizni podrške, koji zavise od faze upravljanja znanjem, su
Standardi, radnici znanja, menadžment
Tehnologija, radnici znanja, menadžment
Tehnologija, standardi, radnici znanja, menadžment
Tehnologija, standardi, radnici znanja
Aktivnost selekcije znanja se sastoji od nekoliko podaktivnosti, kao što su
Identifikacija, preuzimanje, organizovanje
Preuzimanje, organizovanje I prenošenje znanja
Identifikacija, preuzimanje, oranizovanje I prenošenje znanja
Identifikacija, organizovanje I prenošenje znanja
Identifikacija znanja podrazumeva
Funkcije lociranja, pristupa, vrednovanja I filtriranja
Funkcije izvlaĝenja ili prikupljanja znanja iz organizacionih resursa
Funkcija usmeravanja tokova znanja ka sticanju, internalizaciji I korišćenju znanja
Funkcije lociranja, usmeravanja, izvlaĝenja I filtriranja znanja
Preuzimanje znanja podrazumeva
Funkcije lociranja, pristupa, vrednovanja I filtriranja
Funkcije izvlaĝenja ili prikupljanja znanja iz organizacionih resursa
Funkcija usmeravanja tokova znanja ka sticanju, internalizaciji I korišćenju znanja
Funkcije lociranja, usmeravanja, izvlaĝenja I filtriranja znanja
Prenošenje znanja podrazumeva
Funkcije lociranja, pristupa, vrednovanja I filtriranja
Funkcije izvlaĝenja ili prikupljanja znanja iz organizacionih resursa
Funkcija usmeravanja tokova znanja ka sticanju, internalizaciji I korišćenju znanja
Funkcije lociranja, usmeravanja, izvlaĝenja I filtriranja znanja
Odgovrajuće okruženje za stvaranje novog znanja podrazumeva
Podršku top menadžmenta, dovoljno vremena, ugodno radno okruženje, posedovanje kreativnih veština, orjentisanost na ciljeve, rad bez prekida
Podršku top menadžmenta, dovoljno vremena, tehniĝku opremu, ugodno radno okruženje, posedovanje kreativnih veština, orijentisanost na ciljeve, rad bez prekida
Podršku top menadžmenta, dovoljno vrementa, tehniĝku opremu, posedovanje kreativnih veština, orijentisanost na ciljeve, rad bez prekida
Podršku top menadžmenta, dovoljno vremena, tehniĝku opremu, ugodno radno okruženje, posedovanje kreativnih veština, orijentisanost na ciljeve
Postupak znanja u organizaciji Nonaka I Takeuĝi posmatraju kroz sledeća tri elementa
Konverziju znanja, kreiranje znanja, organizacione resurse znanja
Konverziju znanja, kreiranje znanja, prenošenje znanja
Konverziju znanja, kreiranje znanja, deljenje znanja
Konverziju znanja, kreiranje znanja, ĝuvanje znanja
Socijalizacija znanja je
Prenos od tacit ka eksplicit znanju
Prenos od tacit ka tacit znanju
Prenos od eksplicitnog ka eksplicitnom znanju
Prenos od eksplicitnog ka tacitnom znanju
Eksternalizacija je
Prenos od tacit ka eksplicit znanju
Prenos od tacit ka tacit znanju
Prenos od eksplicitnog ka eksplicitnom znanju
Prenos od eksplicitnog ka tacitnom znanju
Kombinacija je
Prenos od tacit ka eksplicit znanju
Prenos od tacit ka tacit znanju
Prenos od eksplicitnog ka eksplicitnom znanju
Prenos od eksplicitnog ka tacitnom znanju
Internalizacija je
Prenos od tacit ka eksplicit znanju
Prenos od tacit ka tacit znanju
Prenos od eksplicitnog ka eksplicitnom znanju
Prenos od eksplicitnog ka tacitnom znanju
Proces kreiranja individualnih tacit znanja deljenjem iskustava, kroz zajedniĝki život ili rad je
Internalizacija
Socijalizacija
Kombinacija
Eksternalizacija
Proces artikulisanja tacit znanja u eksplicitne koncepte je
Internalizacija
Socijalizacija
Eksternalizacija
Kombinacija
Rekonfigurisanje postojećih informacija kroz sortiranje, dodavanje, kombinovanje I kategorizaciju znanja je
Kombinacija
Internalizacija
Socijalizacija
Eksternalizacija
Proces konvertovanja eksplicit znanja u tacit, kroz korišćenje dokumentacije, literature I sl.u toku pokušaja rešavanja konkretnih problema je
Kombinacija
Internalizacija
Socijalizacija
Eksternalizacija
Razlikuju se ĝetiri tipa konteksta kao elementa modela kreiranja novog organizacioog znanja
Kontekst stvaranja, kontekst iterakcije, sajber kontekst I kontekst primene
Kontekst stvaranja, interakcija, sajber kontekst I kontekst kreiranja
Kontekst stvaranja, interakcija, sajber kontekst I kontekst deljenja
Kontekst stvaranja, interakcija, sajber kontekst I kontekst analiziranja
Tipovi resursa znanja su
Iskustveni, konceptualni, sistemski
Iskustveni, konceptualni, rutinski
Iskustveni, konceptualni, sistemski, rutinski
Iskustveni, sistemski, rutinski
Iskustveni resursi se sastoje od
Deljenog tacit znanja, izgrađenog zajedniĝkim iskustvom ĝlanova organizacije, kupaca, dobavljaĝa I partnerskih firmi
Eksplicitnog znanja izraženog slikama, simbolima ili jezikom I zasnovani su na konceptima koje poseduju zaposleni I saradnici
Sistematizovanog eksplicitnog znanja, kao što su jasno definisani postupci, specifikacije proizvoda, uputstva I dokumentovane informacije o kupcima I dobavljaĝima
Tacit znanja ugrađenog u aktivnosti I praksu organizacije
Konceptualni resursi znanja se sastoje od
Deljenog tacit znanja, izgrađenog zajedniĝkim iskustvom ĝlanova organizacije, kupaca, dobavljaĝa I partnerskih firmi
Eksplicitnog znanja izraženog slikama, simbolima ili jezikom I zasnovani su na konceptima koje poseduju zaposleni I saradnici
Sistematizovanog eksplicitnog znanja, kao što su jasno definisani postupci, specifikacije proizvoda, uputstva I dokumentovane informacije o kupcima I dobavljaĝima
Tacit znanja ugrađenog u aktivnosti I praksu organizacije
Sistemski resursi se sastoje od
Deljenog tacit znanja, izgrađenog zajedniĝkim iskustvom ĝlanova organizacije, kupaca, dobavljaĝa I partnerskih firmi
Eksplicitnog znanja izraženog slikama, simbolima ili jezikom I zasnovani su na konceptima koje poseduju zaposleni I saradnici
Sistematizovanog eksplicitnog znanja, kao što su jasno definisani postupci, specifikacije proizvoda, uputstva I dokumentovane informacije o kupcima I dobavljaĝima
Tacit znanja ugrađenog u aktivnosti I praksu organizacije
Rutinski resursi se sastoje od
Deljenog tacit znanja, izgrađenog zajedniĝkim iskustvom ĝlanova organizacije, kupaca, dobavljaĝa I partnerskih firmi
Eksplicitnog znanja izraženog slikama, simbolima ili jezikom I zasnovani su na konceptima koje poseduju zaposleni I saradnici
Sistematizovanog eksplicitnog znanja, kao što su jasno definisani postupci, specifikacije proizvoda, uputstva I dokumentovane informacije o kupcima I dobavljaĝima
Tacit znanja ugrađenog u aktivnosti I praksu organizacije
Spiralu znanja ĝine
Simpatiĝko, sistemsko I operativno znanje
Simpatiĝko, konceptualno, operativno znanje
Simpatiĝko, konceptualno, sistemsko I operativno znanje
Konceptualno, sistemsko I operativno znanje
Simpatiĝko znanje
Postupkom socijalizacije gradi se polje interakcija koje podstiĝe razmenu iskustava, mentalnih modela I tehniĝkih veština
Postupkom eksternalizacije, koji poĝinje dijalogom ili kolektivnom refleksijom, korišćenjem metafora I analogija pomaže se artikulacija skrivenog tacitnog znanja I generisanje koncepta novog znanja
Postupkom kombinacije koji poĝinje umrežavanjem novog sa postojećim znanjem iz drugih delova organizacije, kristališe se novi prototip ili tehnološki proces
Postupkom internalizacije, koji poĝinje procesom "uĝenja kroz rad" ( learning by doing), proizvode se operativna znanja o upravljanju projektima, o proizvodnim procesima, novom obliku korišćenja proizvoda, implementaciji poslovne politike
Konceptualno znanje
Postupkom socijalizacije gradi se polje interakcija koje podstiĝe razmenu iskustava, mentalnih modela I tehniĝkih veština
Postupkom eksternalizacije, koji poĝinje dijalogom ili kolektivnom refleksijom, korišćenjem metafora I analogija pomaže se artikulacija skrivenog tacitnog znanja I generisanje koncepta novog znanja
Postupkom kombinacije koji poĝinje umrežavanjem novog sa postojećim znanjem iz drugih delova organizacije, kristališe se novi prototip ili tehnološki proces
Postupkom internalizacije, koji poĝinje procesom "uĝenja kroz rad" ( learning by doing), proizvode se operativna znanja o upravljanju projektima, o proizvodnim procesima, novom obliku korišćenja proizvoda, implementaciji poslovne politike
Sistemsko znanje
Postupkom socijalizacije gradi se polje interakcija koje podstiĝe razmenu iskustava, mentalnih modela I tehniĝkih veština
Postupkom eksternalizacije, koji poĝinje dijalogom ili kolektivnom refleksijom, korišćenjem metafora I analogija pomaže se artikulacija skrivenog tacitnog znanja I generisanje koncepta novog znanja
Postupkom kombinacije koji poĝinje umrežavanjem novog sa postojećim znanjem iz drugih delova organizacije, kristališe se novi prototip ili tehnološki proces
Postupkom internalizacije, koji poĝinje procesom "uĝenja kroz rad" ( learning by doing), proizvode se operativna znanja o upravljanju projektima, o proizvodnim procesima, novom obliku korišćenja proizvoda, implementaciji poslovne politike
Operativno znanje
Postupkom socijalizacije gradi se polje interakcija koje podstiĝe razmenu iskustava, mentalnih modela I tehniĝkih veština
Postupkom eksternalizacije, koji poĝinje dijalogom ili kolektivnom refleksijom, korišćenjem metafora I analogija pomaže se artikulacija skrivenog tacitnog znanja I generisanje koncepta novog znanja
Postupkom kombinacije koji poĝinje umrežavanjem novog sa postojećim znanjem iz drugih delova organizacije, kristališe se novi prototip ili tehnološki proces
Postupkom internalizacije, koji poĝinje procesom "uĝenja kroz rad" ( learning by doing), proizvode se operativna znanja o upravljanju projektima, o proizvodnim procesima, novom obliku korišćenja proizvoda, implementaciji poslovne politike
Postupak internalizacije koji poĝinje procesom uĝenja kroz rad karakteristiĝan je za
Konceptualno znanje
Operativno znanje
Simpatiĝko znanje
Sistemsko znanje
Postupak eksternalizacije koji poĝinje dijalogom karakteristiĝan je za
Konceptualno znanje
Operativno znanje
Simpatiĝko znanje
Sistemsko znanje
Postupak kombinacije koji poĝinje umrežavanjem novog sa postojećim znanjem karakteristiĝan je za
Konceptualno znanje
Sistemsko znanje
Simpatiĝko znanje
Operativno znanje
Postupak socijalizacije kojim se gradi polje interakcije za razmenu iskustava, mentalnih modela I tehniĝkih veština karakteristiĝan je za
Konceptualno znanje
Simpatiĝko znanje
Sistemsko znanje
Operativno znanje
Model procesa kreiranja znanja Nonake I Takeuĝija ima pet faza
Razmena eksplicit znanja, kreiranje koncepata, provera koncepata, izgradnja arhetipa, ravnomerno širenje znanja
Razmena tacit znanja, kreiranje koncepata, provera koncepata, izgradnja arhetipa, ravnomerno širenje znanja
Razmena tacit znanja, kreiranje baze podataka, provera koncepata, izgradnja arhetipa, ravnomerno širenje znanja
Razmena tacit znanja, kreiranje koncepata, provera znanja, izgradnja arhetipa, ravnomerno širenje znanja
Razmena tacit znanja podrazumeva
Socijalizaciju
Eksternalizaciju
Ekonomiĝnost I smislenost koncepata
Izradu prototipa
Kreriranje koncepata podrazumeva
Socijalizaciju
Eksternalizaciju
Izradu prototipa
Ekonomiĝnost I smislenost koncepata
Provera koncepata podrazumeva
Izradu prototipa
Ekonomiĝnost I smislenost koncepata
Eksternalizaciju
Socijalizaciju
Izgradnja arhetipa podrazumeva
Eksternalizaciju
Socijalizaciju
Izradu prototipa
Ekonomiĝnost I smislenost koncepata
Ravnomerno širenje znanja podrazumeva
Eksternalizaciju
Socijalizaciju
Eksternalizaciju I kombinaciju
Izradu prototipa
U praksi se najĝešće srećemo sa dva oblika transfera znanja
Kodifikacijom I socijalizacijom
Kodifikacijom I personalizacijom
Kodifikacijom I internalizacijom
Kodifikacijom I eksternalizacijom
Osnovni mehanizmi u fazi korišćenja znanja su
Praćenje povratnih informacija, tehnike pretraživanja I sistemi za podršku odluĝivanju
Ocenjivanje, monitoring, praćenje povratnih informacija, analiziranje znanja
Praćenje povratnih informacija, sistemi za podršku odluĝivanju, ocenjivanje, monitoring
Tehnike pretraživanja, ocenjivanje, sistemi za podršku odluĝivanju, monitoring
Faktori koji imaju uticaja na fazu ĝuvanja znanja su
Vreme pristupa, bezbednost, filtriranje I selektiranje informacija, lokacija ĝuvanja I troškovi ĝuvanja informacija
Vreme pristupa, bezbednost, indeksiranje, selektiranje informacija, lokacija ĝuvanja I troškovi ĝuvanja informacija
Vreme pristupa, bezbednost, indeksiranje, filtriranje I selektiranje informacija, lokacija ĝuvanja I troškovi ĝuvanja informacija
Bezbednost, indeksiranje, filtriranje I selektiranje informacija, lokacija ĝuvanja I troškovi ĝuvanja informacija
Iz korisniĝke perspektive najznaĝajniji faktor ĝuvanja znanja je
Vreme pristupa
Bezbednost
Indeksiranje
Filtriranje
Temeljne greške pri upravljanju znanjem prema Prusaku su ( izbacite uljeza )
Nije definisana radna definicija znanja
Naglasak na zalihe znanja na uštrb protoka
Posmatranje znanja kao neĝeg što dominantno egzistira izvan glava pojedinaca
Organizaciona kultura
Znanje se razlikuje od informacija te se I upravljanje znanjem razlikuje od upravljanja informacijama.Ovo je opis za sledeću grešku pri upravljanjem znanjem
Nije definisana radna definicija znanja
Naglasak na zalihe znanja na uštrb protoka
Posmatranje znanja kao neĝeg što dominantno egzistira izvan glava pojedinaca
Razdvajanje znanja od korisnika
Tacitno znanje uĝvršćuje neĝije stavove, percepcije, uverenja I vrednosti I omogućava sticanje, prilagođivanje, kreiranje I prenošenje eksplicitnog znanja.Ovo je opis za sledeću grešku pri upravljanju znanjem
Naglasak na zalihe znanja na uštrb protoka
Posmatranje znanja kao neĝeg što dominantno egzistira izvan glava pojedinaca
Razdvajanje znanja od korisnika
Neobraćanje dovoljno pažnje na ulogu I važnost tacitnog znanja
Budući da se znanje prikuplja I kraira radi kvalitetnijeg donošenja odluka, nužno je da fokus bude na budućnost, odnosno na moguće scenarije u budućnosti. Ovo je opis za sledeću grešku pri upravljanju znanjem
Fokus na prošlost ili sadašnjost umesto na budućnost
Naglasak na zalihe znanja na uštrb protoka
Posmatranje znanja kao neĝeg što dominantno egzistira izvan glava pojedinaca
Razdvajanje znanja od korisnika
Znanje je ono što neko zna pa tako ne može postojati znanje bez nekog ko to znanje zna. Ovo je opis za sledeću grešku pri upravljanju znanjem
Naglasak na zalihe znanja na uštrb protoka
Posmatranje znanja kao neĝeg što dominantno egzistira izvan glava pojedinaca
Razdvajanje znanja od korisnika
Nerazumevanje da je osnovna svrha upravljanja znanjem stvaranje zajedniĝkog konteksta
Ignorisanje potrebe za stvaranjem zajedniĝkog konteksta znaĝi da se procesi kreiranja, prenošenja I korišćenja znanja ne posmatraju kao aktivnosti kojim je cilj povezivanje pojedinaca I njihovo bolje međusobno razumevanje. Ovo je opis za sledeću grešku pri upravljanju znanjem
Naglasak na zalihe znanja na uštrb protoka
Posmatranje znanja kao neĝeg što dominantno egzistira izvan glava pojedinaca
Nerazumevanje da je osnovna svrha upravljanja znanjem stvaranje zajedniĝkog konteksta
Razdvajanje znanja od korisnika
Izjednaĝavanje znanja sa informacijama ĝesto dovodi do probmela stavljanja naglaska na akumulaciju znanja I stvaranje zaliha, umesto na protok znanja koje je promenljivo. Ovo je opis za sledeću grešku pri upravljanju znanjem
Naglasak na zalihe znanja na uštrb protoka
Posmatranje znanja kao neĝeg što dominantno egzistira izvan glava pojedinaca
Nerazumevanje da je osnovna svrha upravljanja znanjem stvaranje zajedniĝkog konteksta
Razdvajanje znanja od korisnika
Svi zaposleni moraju biti ukljuĝeni u promene, bez obzira na oblast, je rešenje za problem
Nedostatak zajedniĝke vizije
Nedostatak raspoloživog vremena
Neadekvatan sistem nagrađivanja
Nedostatak formalne komunikacije
Trebalo bi voditi raĝuna o trenutnoj opterećenosti zaposlenih, ali im I naznaĝiti prednosti uĝestvovanja u prenošenju znanja. Ovo je rešenje za problem
Nedostatak zajedniĝke vizije
Nedostatak raspoloživog vremena
Neadekvatan sistem nagrađivanja
Nedostatak formalne komunikacije
Sulanski je identifikovao sledeće grupe ĝinilaca koji otežavaju prenost znanja ( izbacite uljeza )
Karakteristike znanja
Karakteristike izvora
Karakteristike primaoca
Karakteristike informacija
Činioci koji otežavaju prenos znanja su
Izvor znanja, kontekst, odnos izvora I primaoca
Znanje, izvor znanja, odnos izvora I primaoca
Znanje, izvor znanja, kontekst, odnos izvora I primaoca
Znanje, kontekst, odnos izvora I primaoca
Kontekst kao kategorija barijera u prenošenju znanja podrazumeva
Kulturu, odnos između izvora I primaoca, nedostatak vremena I prostora, postojeću tehnologiju
Iskustvo, motivaciju, neznanje da postoji osoba koja poseduje traženo znanje
Vrste znanja, sigurnost znanja
Opasnost od curenja informacija, nepoverenje
Socijalni podsistem organizuje za optimalno korišćenje resursa podrazumeva
Stavove, uverenja, kompetencije, veštine, međusobne odnose
Fiziĝki I finansijski kapital, alate, tehnike, procedure
Elektronsku poštu, produktivnost, poslovne ishode
Upravljaĝke procese, podsisteme, strategije
Karakteristike lanca znanja u uĝećim organizacijama su ( izbacite uljeza )
Unutrašnja svesnost
Spoljna svesnost
Unitrašnja I spoljna motivacija
Unutrašnja I spoljna reaktivnost
Razmišljanje o mogućoj konkurenciji odnosi se na
Spoljnu svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju reaktivnost elemenata lanca znanja
Spoljnu reaktivnost elemenata lanca znanja
Usmerenost na nove proizvode I usluge, koji su rezultat sopstvenog znanja odnosi se na
Spoljnu svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju reaktivnost elemenata lanca znanja
Spoljnu reaktivnost elemenata lanca znanja
Kolektivna svest o sopstvenoj snazi odnosi se na
Spoljnu svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju reaktivnost elemenata lanca znanja
Spoljnu reaktivnost elemenata lanca znanja
Sposobnost korišćenja svojih kompetencija, na osnovu procene zahteva I mogućnosti tržišta odnosi se na
Spoljnu svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju reaktivnost elemenata lanca znanja
Spoljnu reaktivnost elemenata lanca znanja
Fokus na kompetencijama, a ne na proizvodima odnosi se na
Spoljnu svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju reaktivnost elemenata lanca znanja
Spoljnu reaktivnost elemenata lanca znanja
Inovativni pristupi za pridobijanje novih klijenata odnosi se na
Spoljnu svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju reaktivnost elemenata lanca znanja
Spoljnu reaktivnost elemenata lanca znanja
Otvoren prenos iskustava odnosi se na
Spoljnu svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju svesnost elemenata lanca znanja
Unutrašnju reaktivnost elemenata lanca znanja
Spoljnu reaktivnost elemenata lanca znanja
Specijalisti I menadžeri upravljanja znanjem moraju posedovati sledeće veštine
Psihološke I poslovne
Tehniĝke I psihološke
Tehniĝke, psihološke I poslovne
Tehniĝke I poslovne
Identifikacija organizacionog znanja I barijera koje spreĝavaju njegovo prikupljanje I korišćenje, ukljuĝujući kulturne I organizacione faktore je jedan od poslova
Radnika znanja
Direktora za ljudski kapital
Direktora upravljanja znanjem
Direktora za organizaciono uĝenje
Projektovanje I primena organizacione arhitekture znanja je jedan od poslova
Direktora upravljanja znanjem
Direktora za intelektualni kapital
Direktora za informacine strategije
Direktora za inovacije
{"name":"Upravljanje informacijama I znanjem kol2", "url":"https://www.quiz-maker.com/QPREVIEW","txt":"Test your knowledge on organizational learning and knowledge management with this comprehensive quiz. Designed for anyone interested in enhancing their understanding of these critical concepts, this quiz covers various aspects from structural characteristics of knowledge to generational focuses of knowledge management.100 thoughtfully crafted questionsMultiple choice formatScore self-assessment with instant feedback","img":"https:/images/course7.png"}